Danski istraživač i bivši atletičar, Jens Jakob Andersen, sačinio je najsveobuhvatnije istraživanje rezultata maratona koje je do sada sprovedeno. Ova studija uključuje preko 1,8 miliona rezultata sa preko 131 maratonskih trka u periodu od 5 godina.
Zaključak je nedvosmislen, žene su mnogo uspešnije u održavanju konstantnog tempa u maratonskoj trci što je ključ postizanja optimalnog rezultata. Istraživanje je pokazalo da žene u drugoj polovini maratonske trke usporavaju za 18,61% manje nego muškarci. Andersen je zaključio da čak 90% trkača usporava u drugoj polovini trke i to za, u proseku, 12%. Iako su muškarci u proseku za 7% brži od žena, žene su neuporedivo uspešnije u održavanju konstatnog tempa.
Prosto je neverovatno da veliki broj trkača koji provedu mesece i mesece pripremajući se za tako težak izazov kakav je maratonska trka, ne provede ni 10 minuta u razmišljanju o strategiji koju će primeniti na samoj trci, odnosno uspešnom određivanju pravog tempa. Žene su očigledno u ovom elementu, a to je pametan pristup trci, neuopredivo bolje od muškaraca.
Naravno, ovo se ne odnosi na elitne trkače. Njihovi rezultati pokazuju da oni prvi i drugi deo trke trče praktično istim tempom, odnosno razlika u tempu između prvog i drugog dela staze je svega 0,1%.
Kada se posmatraju podaci u poslednjih 5 godina, broj učesnika maratonske trke je porastao za 21,61% kod muškaraca, dok je broj žena koje trče maraton povećan za 33,35%. Ovo povećanje je posebno izraženo kod žena starijih od 50 godina gde iznosi 89,70%.
Podaci pokazuju i da je tempo u prvih 5 kilometara sporiji nego između 5 i 10 kilometara, verovatno zbog gužve na početku trke. Takođe, muškarci maraton završavaju za 04:21:36 dok žene u proseku maraton istrče za 04:41:27. Zanimljivo je da muškarci najbrže trče u svojih 38 godina, dok je starost žena kada su najbrže 24.
Konačno, Andersen je na kraju dao i svoje preporuke za postizanje dobrog rezultata na maratonu:
- potrebno je da krenete sporije nego što Vam to izgleda prirodno na samom početku,
- nemojte da Vas povuče masa trkača da trčite brže,
- trčite Vašim tempom i nemojte se trkati sa drugima
- i konačno, ako ne možete trčati tempom koji ste predvideli, odmah usporite i nastavite sporije u skladu sa svojim mogućnostima.
Celo istraživanje možete pogedati OVDE.
PROČITAJ I: STATISTIKA U SVETU I KOD NAS – KO VIŠE TRČI?
Dakle, momci, stvarno mi je žao. Možda možete da trčite brže, ali definitivno ne i pametnije! 🙂
Za Life Active, Milica Jagodić
1 komentar. Leave new
Zanimljivo istrazivanje. Ne znam da li je naslov teksta i zakljucak u originalnoj analizi ili ne :)) U svakom slucaju, ako kazemo da 90% takmicara usposava u drugom delu trke za 12%, a da zene usporavaju manje od muskaraca 18.61%. To (otprilike) znaci da ako muskarac uspori za 12%, zena ce usporiti za 9.7%.
Neka prosecna zena traci 12 km/h, a prosecan muskarac koji je brzi 7% 12.84 km/h. U drugom delu trke, muskarac ce trcati 12% sporije, odnosno, 11.29km/h (1.55km/h sporije), a zena 10.83 km/h (1.17km/h sporije). Ne zvuci bombasticno kao naslov, ali pretpostavljam da u tom slucaju ni ja ne bih procitao tekst 🙂 Bez obzira na naslov i poredjenje, istrazivanje ne pokazuje mnogo…