Centar je zanimljiv jer pruža lep pogled na Beograd, a postoje i tribine kod fudbalskog stadiona gde se može sedeti i uživati u svetlosti velegrada.
Kako stići?
Do ovog sportskog centra se može doći autobusima 74 i 75 (stanica posle uzbrdice kod 11. aprila, odmah posle Merkura i Kike), ili autobusima koji prolaze kroz Tošin bunar (45, 77, 82, 610), a može i Beovozom (stanica Tošin Bunar).
Ako se dolazi 74-om ili 75-icom, treba se malo vratiti, preći ulicu i ulicom Blagoja Marjanovića Moše (da, da, to je onaj iz „Montevidea“) uz luksuzne kuće naših estradnih umetnika (Keba, Lepa Brena…) doći do glavnog ulaza, gde se nalazi i parking do kojeg možete doći kolima.
Ako se dolazi iz Tošinog bunara, potrebno je popeti se zemljanim putem pored restorana Dren (ulaz 4 na slici), a ako se dolazi od ŽS Tošin bunar, postoje stepenice iznad tunela kojima se izlazi na plato 200-njak metara udaljen od glavnog ulaza. Krenite ka kompleksu kafića, prođite kroz njega i doći ćete do strme stazice (ulaz 5). Do ulaza 2 dolazite ako se posle penjanja na Bežanijsku kosu pored bazena, skrene levo odmah posle nadvožnjaka. Tim putem možete doći ili peške ili na biciklu.
Ako dolazite iz Studentskog grada, postoji putić koji polazi ispod auto puta, pored baze nekog auto preduzeća. Uskoro ćete naići na stepenice i doći do ulaza 3.
Sadržaji
Kompleks čine veliki i mali fudbalski teren, tereni za rukomet, mali fudbal, košarku, odbojku, tenis i teretana na otvorenom. U kompleks se može uvek ući, ali bandere, iako postoje, ne rade. To i nije neki problem, jer je vidljivost pristojna na većem delu centra.
Kompleks je uvek pun rekreativaca koji trče ili vežbaju na teretani na otvorenom. Od sprava postoje 4 vratila, par razboja (za propadanje), kose i ravne klupe za trbušnjake.
stadion-sa-stazama
Staze za trčanje
Napokon dolazimo do glavne stvari, a to su staze za trčanje. Oko velikog fudbalskog terena (sa tribinama) postoji staza od crne šljake dužine 400m. Tu stazu ne preporučujem jer ćete isprljati patike, čarape i listove. Ipak, nije loše na njoj pnekad istrčati neke deonice ili Kuperov test, ali imajte u vidu da ćete malo proklizavati pa nećete imati najmerodavnije rezultate.
Staze koje se najviše koriste su plava i roze. Plava staza većim delom ide belim tucanikom i prava je šteta što ne postoji ceo krug od tog belog tucanika. Ta staza je dužine 580m ili 600m u zavisnosti gde skrenete.
Ako odlučite da trčite najveći krug, pratićete narandžastu stazu. Ona ide obodom sportskog centra i iznosi skoro tačno 1km.
Ako malo skratite narandžastu stazu ići ćete najčešćom stazom, a to je roze (oko 920m). Ona se ne spušta na rukometne terene i većim delom ide zemljanim putem, a manjim onim belim tucanikom plave staze.
Uzbrdice do ulaza 3 i 4 možete iskoristiti za kratke brdske intervale, a nekoliko redova tribina možete iskoristite za skokove.
Na ovom sportskom centru nikada nećete biti sami. Dobar deo rekreativaca je iz Studentskog grada, a ostatak smo mi Novobeograđani.
Kod svlačionice fudbalskog kluba postoji česma koja uvek radi tako da ne morate brinuti o vodi.
Tokom dana, nema mnogo hlada, pa sunce ume da upeče. No, pošto nema asfalta, prijatnije je nego trčati užarenim gradskim ulicama. Leti je pravo uživanje doći ovde posle zalaska sunca jer skoro uvek pirka neki vetrić.
photo i tekst: Duletov blog
