Za prvomajske praznike za nas trkače nije bilo puno izbora. Oni koji sebi nisu mogli priuštiti put na neku dalju destinaciju mogli su se zadovoljiti tradicionalnom trkom od 8 km na Ušću u Beogradu. Pošto sam prošle godine probio led posle dvodecenijskog posta – tj. neodlaženja u Split, rešio sam i ove godine da odem u Split na jubilarni deseti Polumaraton Sv.Duje.
Kao što i sami znate, ranijih godina je bilo mnogo teže putovati u Hrvatsku i do pre par godina nama su bile potrebne vize za ulazak u Hrvatsku. Tako da posle ukidanja viza napokon se reših prošle godine da otputujem u Split i “da jednim udarcem ubijem dve muve” – da posetim rodbinu a i da istrčim polumaraton koje se već godinama početkom maja održavao u Splitu. Pošto je to bio deveti po redu maraton, čvrsto sam rešio da i naredne godine dođem u Split na 10. jubilarni polumaraton.
Tako se poslednjeg dana aprila uputih autobusom do Splita. Posle dvanaestočasovne vožnje autobusom stigoh na 1.maj, praznik rada u Split. Pošto sam malo predahnuo i ostavio ranac krenuo sam u obilazak grada – naravno da se pod tim podrazumevalo šetnja uskim ulicama Dioklecijanove palate i odlazak na Marjan, gde se tradicionalno održava ‘prvomajski uranak’ sa besplatnim deljenjem porcije graha – a što bi ovde rekli pasulja – samo ne znam da li je bio klot ili sa kobajom … ja sam naravno zakasnio na porciju besplatnog graha ali sam mogao da se omrsim roštiljem, prženom ribom, ili janjetinom ili prajcem sa ražnja … na Marjanu sam napravio i nekoliko fotografija i klipova. Da bi sve bilo u “našem” duhu nosio sam i Garmin, samo što ga nisam uključio na samom početku šetnje, već kada sam pošao da se spuštam sa Marjana i do večeri garmin mi je pokazao da sam prepešačio oko 13 km, a ako dodam i ono što sam prepešačio do uključenja Garmina ispada da sam prepešačio sigurno oko 17-18 km.
Narednog dana – 02. maja u deset sati bio je predviđen start trke. Tako da sam se na Rivi našao nešto pre devet sati da bih preuzeo startni broj, majicu i uplatio startninu (80 kuna : 72-74 kune vrede 10 €). Prijavu sam izvršio ranije preko interneta na njihovoj stranici www.maraton.hr. Na programu takmičenja su bile tri trke: glavna trka na polumaratonskoj distanci, trka na 5 km i trka za decu na ‘splitsku milju’ koja iznosi 555 metara. Uz malu gužvu pri prijavljivanju i preuzimanju brojeva sve to se završilo pred sam start trke. Tako par minuta pre deset sati na splitskoj rivi se okupilo oko 150 trkača (po ‘ličnom dojmu’ ne bih rekao – ali po rezultatima koji se mogu videti na sajtu glavnu trku je završilo 99 trkača a trku na 5 km je završilo 42 trkača).
Tačno u deset sati dat je znak za start trke i takmičari su se uputili preko Rive i pored Hotela Marjan putem koji ide oko Marjana prolazeći pored Meštrovićeve galerije i vile Dalmacija u kojoj je odsedao J.B.T. (TITO) kada je dolazio u Split, pa sve do Oceanografskog Instituta koji se nalazi na samoj krajnjoj tački poluostrva. Trčalo se znači dva skoro istovetna kruga od rive do nekih 700-800 m od pomenutog Instituta i natrag do rive. Treba napomenuti da je staza bila prilično zahtevna, i zbog prošlogodišnjeg iskustva, malo više sam obraćao pažnju tokom trke na garmin i na nadmmorsku visinu koja se očitavala tokom trke. Tako da je na samom startu pokazivao 2 m, dok je negde na četvrtom kilometru garmin pokazivao 38 m da bi kod okreta na četvrtini staze namorska visina bila oko 15 m. Što znači da u povratku se treba ponovo popeti na 38 m pa se do okreta na polovini staze treba ponovo spustiti na 2 m i posle sve to još jednom ponoviti.
Pobednik je stazu istrčao za 1:13: 32 i bio je to Marin Žilić iz Zagreba a trkači su za njim još narednih sat i po utrčavali u cilj. Među ženama je najbrža bila Ida Šurbek iz Slovenije (50 godina) koja je bila pobednica i prošle godine. Iako je bila relativno mala posećenost od strane domaćih trkača, imajući u vidu broj trkača u Hrvatskoj), organizatori se mogu pohvaliti međunarodnim karakterom trke zbog prisustva pomenute slovenke, 3-4 trkača iz BiH, jednog mađara, jednog francuza (koji se slušajno kao turista zatekao u Splitu i to jutro istrčavao svoj redovni trening i primetio da se održava trka i prijavio se) i pisca ovih redova … Posle trke je usledilo osveženje: voda, koka kola, pivo uz krofne i kroasane a posle malog predaha i presvlačenja svi učesnici su dobili ručak koji se sastojao od porcije špageta po volji – bolonjeze ili milaneze. A zatim je usledila dodela medalja i nagrada. Prvoplasirani u obe konkurencije dobili su i novčanu nagradu od 2.000 kuna što iznosi oko 270 €. Jedna mala zamerka je što medalje ne dobijaju svi trkači koji istrče polumaraton nego samo tri prvoplasirana (i po starosnim kategorijama).
Toliko o ovoj trci i Splitu, pa možete da razmislite da li da Split uvrstite u spisak mogućih destinacija za one trkače koji daju prednost polumaratonskim trkama.
