Trčanje u prirodi? Takozvani trail ili cross country. Probao si? Njive, livade, trava, drveće, zemlja … Inspirativno, drugačije. A kako ako staze za trčanje nema na terenu kojim se krećeš? Čovek je relativno pozicioniram veličinom među bićima koja se kreću. Manji od konja, veći od psa. Rupe, meka zemlja, zmije, neravan teren, visoka trava, ali čovek se odveć snađe i svoj put pronađe!
Trčanje po međugradskim putevima? Znam, ne preporučuješ mi, zbog bezbednosti. Ipak, lično si pristao na hendlovanje tog rizika? Zakonski si obavezan da od sumraka do izlaska sunca nosiš čist svetloodbojni prsluk, van naselja. Lakše je danju, ali da li je i manje rizično? Usko parče istrasiranog asfalta koje ti omogućava prijatno i mirno putovanje.
Vazduh. Naročito prisutan i izražen elemenat stvarnosti tokom trčanja. Probao si ga – umeren, ispunjen bubicama, tokom pljuska, ujutru, uveče, snežnim pahuljama očišćen od mikročestica, topao, hladan. Grlo i pluća sposobni su da se adaptiraju vremenskim uslovima.
Zaključak? Odrastao čovek je jedno od retkih bića koje se nedovoljno ili presporo kreće. Ptica, konj, ovca, glista, lisica, jež, puž, mačka, pas, skakavac, muva, deca. Svi oni se kreću, sporo ili brzo. Jedino odraslom čoveku to je problem. Tako laka, prožeta radošću u deteta, u odraslog čoveka je fizička aktivnost postala mnogo naporna i nešto na šta se teško odlučuje bez jasnog interesa. Ipak, uvek mogu početi sa rekreacijom? Ok, počinjem.
