Vratio sam se na stazu, u te svoje krugove. Dva i po meseca nisam trčao. Prvo smo doživeli poplavu, ali to nije bilo najgore. Zatim su počeli da nam obustavljaju javnu rasvetu. A onda negde sredinom jeseni počeli su celom gradu da obustavljaju vodosnabdevanje oko 4,5 ili 6 popodne. Dva puta sam se prehladio, pokušao da se vratim i onda ušao u pauzu nakon dve godine istrajnosti. Prvo se vratila, kako tako, voda, zatim i javna rasveta, kako gde.
Moram da odam priznanje alkosima na istrajnosti i upornosti. Oni se nisu mrdnuli s istog mesta, od diskonta pored stadiona, tokom cele zime. Narkosa i zaljubljenih nema više na tribinama. Treći u toj priči marginalizovanih društvenih grupa smo izgleda mi sportisti rekreativci. Društvena realnost lokalne zajednice.
Dva i po meseca sam u krevetu, pre nego utonem u san, zamišljao da trčim … A onda počeh. Veče, temperatura -5 i neki januar. Ispao sam iz kondicije. 2 po 2 kilometra, svaki dan, pa 3 po 3, pa vikendom 2 prepodne i 3 popodne.
Istrajnost, upornost i strpljivost. Uvek se isplati. Noge ionako služe da se hoda ili trči.
Bio sam pre neki dan u Zapadnoj Evropi. Nije bitno koji grad. Tamo mnogo ljudi trči, u svako doba dana i noći. Trčanje i nordijsko hodanje. Po parkovima, po trotoarima. Kultura. U prodavnicama posebna odeljenja sa specijalizovanom opremom za trčanje. Cene? Uvek je nešto na akciji.
Trčanje. Istrajnost, upornost, strpljivost.
