Zašto se baviti sportom?
Od svoje osme godine bavim se sportom (uglavnom košarka sa kratkim izletima u druge sportove), većinu mojih najboljih prijatelja sam upoznala preko sporta, mnogo putovanja i predivnih trenutaka dugujem sportu. Neki od mojih trenera imali su uticaj na moj život skoro koliko i moji roditelji, a veliki broj veoma važnih lekcija naučila sam na i oko terena.
Uticaj sporta na moj život je ogroman pa sam tokom godina ( i na fakultetu i u poslu i privatnom životu ) prepoznavala te važne lekcije i dobre navike koje sam stekla. Kada sam krenula da se družim i da radim sa ekipom Aktivnog života priča o tome da biti aktivan ne znači samo baviti se sportom već i preneti lepe navike koje si stekao i na druge nivoe života podstakla me je da se da sebi postavljam pitanje koje su to stvari koje sam naučila zahvaljujući sportu, a koje sam kasnije prenela i u druge sfere života.
Lekcije koje sam naučila za petnaest godina bavljenja košarkom ima dosta ali pošto je ovo sajt trcanje.rs pokušaću da odgovorim na pitanje koje su to neke od lepih stvari koje sam naučila za ovih godinu dana rekreativnog bavljenja trčanjem?
U svakom od nas leži heroj
Kada trčite trku ili pažljivo posmatrate ko su ljudi koji ulaze na cilj jednog (polu)maratona shvatite da su to sasvim obični ljudi, da su neki od njih u ozbiljnim godina (da, moguće je i sa 70 godina trčati maraton), ponekad i ne izgledaju kao savršeno spremni sportisti ali svi su oni heroji toga dana.
I tada shvatite da svako od nas poseduje mogućnosti da prevaziđe sebe. Nije nemoguće istrčati 21 km i svako to može samo ukoliko dovoljno želi. Lepota rekreativnog bavljenja trčanjem i učestvovanja na dugim trkama leži upravo u tome što na svakoj trci vidite heroje u ljudima oko sebe, a u sebi pronalazite onu hrabrost i izdržljivost za koju ste i zaboravili da je imate.
Slon se jede u malim komadima
Druga zanimljiva lekcija koju sam sada prvi put isprobala u praksi na Ljubljanskom maratonu je da se slon jede u malim komadima, zalogaj po zalogaj 🙂 Kada imate cilj koji vam izgleda dalek i veliki (na početku trke taj dvadesetprvi kilometar deluje daleko) pokušajte da svoj napredak ostvarujete korak po korak.
Ja sam u Ljubljani pokušavala da u glavi podelim 21km na manje ciljeve i da se fokusiram na svako sledeće parče. Tako sam na petom jurila sedmi kilometar pošto je tada trećina trke, onda sam jurila deseti – polovina trke i osveženje pa onda je jedan podcilj bio i šesnaesti kilometar pošto sam se setila da je u opisu staze napisano da tada počinje blaga nizbrdica…
Ideja je da se fokusirate na pozitivu stranu puta ka cilju, podelite ga na manje ciljevi koje polako ostvarujete tako da vidite napredak, ne brinete se previše što je krajnji cilj veoma daleko već samo uživate u trenutku i samom procesu dolaska do cilja. Za mene veoma važna lekcija koja se može primeniti na mnogo drugih životnih ciljeva.
Ako te bole kolena znači da rasteš
U košarkaškom svetu jako često se dešava da imate klince koji naglo izrastu u nekom periodu svog života. Kada se to dešava ono što prati taj proces je bol u kolenima. Ja često koristim tu metaforu o bolu u kolenima kada želim da objasnim da je veoma dobro da i sada sa mnogo više godina učite nove stvari (kroz sport i bez njega) i na neki način “rastete”. Ovo ponekad zahteva promenu starih navika i dovodi do “bola u kolenu” ali je to samo znak da se menjamo i idemo napred 🙂
Ovih lekcija koje mogu da se izvuku i iz bavljenja sportom ima veoma mnogo i želimo da ih i vi podelite sa nama. Koje su to stvari koje ste vi naučili kroz sport? Šta za vas znači menjati se, učiti nove stvari i živeti aktivnim životom?
