O tome koje su prednosti trčanja u grupi smo već imali prilike da čitamo dosta puta. Ipak, posle dosta vremena provedenog u različitim grupama trkača i trkačica, primetio sam da nije ni svaka grupa ista i da je ceo doživljaj različit. Čini mi se da je ova tema povezana i sa ljudskom prirodom i to je čini još zanimljivijom. Evo nekih mojih zapažanja o tome kako se ponašamo u različitim situacijama, iz mog ugla, o sebi i drugima.
Grupa u kojoj sam bio autsajder
Pre nekoliko dana sam odlučio da intervalni trening odradim u grupi momaka koji su na dosta višem nivou pripremljenosti od mene. Jednostavno sam želeo da izazovem sebe i napravim napredak. Priče radi, spomenuću da sam već posle drugog intervala od 1km jedva disao, dok su momci čak i ćaskali i naravno ubrzavali sve više, to nije iznenadilo nikoga pa ni mene. Ali ono što me čini zadovoljnim jeste to što sam bio uz njih sve dok noge nisu otkazale, ispit psihičke izdržljivosti sam položio. Jesam li ja glavni junak ove priče? Ne.
Momci koji su bili oko mene su ti koji su junaci, drugari i motivatori. U ovim situacijama podrška i bodrenje koje dobijate od grupe je neprocenjiva. Takođe i volja koju odnos u timu budi u svakome od nas, pomaže da i kada je zaista teško stisnete zube i učinite stvari koje ste mislili da niste u stanju.
Paralelu sa svakodnevnim životom nije teško izvesti, moj primer je moj tim sa kojim radim. Kao i ovi momci na trčanju, moj tim je taj koji me motiviše i „traži“ od mene da stiskam zube, bodri me i podržava. I da, svakog dana smo sve bolji.
Trkači koji počinju – neprocenjivo društvo
Kada ste u društvu ljudi koji su manje spremni nego vi, ili su apsolutni početnici u trčanju, nećete napraviti najbolji trening sezone, ali ćete imati toliko sreće i lepote u sebi koje su neprocenjive. Ovako sam se osetio svaki put kada sam na stazi imao privilegiju da trčim sa nekim ko je na početku ili mu je potrebna podrška.
Da li ste nekada imali priliku da birate između svog rezultata na trci i toga da podržite nekoga da završi svoju prvu trku? Da odradite slabiji trening zarad toga da budete uz početnika kome je trčanje novo i nepoznato?
Verujem da sam o trčanju i sebi kao „trkaču“ najviše naučio od ovih ljudi. Kao u životu sa decom neiskvarenom i iskrenom. Zahvalan sam na tome. Probajte.
Hormonske razlike
Voleo bih da znam kako izgleda kada su u grupi samo devojke, o čemu pričaju, šta i koga komentarišu, čemu se onako slatko nasmeju kad protrče pored nekog muškog trkača… ali sam u isto vreme i srećan što nikada neću znati. Ipak, u muškom društvu hormoni igraju neverovatnu igru.
Kada je grupa sačinjena isključivo od dečaka, kao i uvek, teme su često jako predvidljive. To nikako nije loša stvar, trčanje je način da se opustite i oslobodite stresa, zašto ga komplikovati teškim temama? Znači, kola, fudbal i žene su sasvim ok kombinacija.
Doduše, kada trčite sa momcima koji su takmičarski nastrojeni, sve ovo pada u vodu i svodi se na najbolje rezultate, iskustva sa trka i slično.
Ovo je verovatno svima poznata priča, ono što je meni interesantno oduvek, jeste promena koja se u sekundi desi kada na stazu stupi makar jedna žena. Tempo se pojačava, leđa ispravljaju i grudi guraju napred. Podseća na rođendan kod nekog druga, ekipa se skupi ranije priča o „svetom trojstvu“, svi su zavaljeni i mrzi ih da se usprave i dohvate pivo. A onda u sobu uđu dve drugarice i odjednom se situacija menja za polukrug.
Samo nas dvojica
Na kraju iako je trčanje u grupi najbolja stvar, ponekada je podjednako dobro istrčati i sa svojim najvećim rivalom. Izazvati ga na mini trku i ostati u razgovoru sa njim, svađati se i razmenjivati ideje. Na kraju, njega morate da pobeđujete svakog dana i ako se zante oduvek, svakog dana o njemu učite nešto novo. Trčanje je odličan način za to.
Trčanje je za mene jedna od najboljih metafora za čoveka i njegovu ličnost. Kakvi ste u grupi gde ste autsajder, takvi ste i pred svakim drugim izazovom; u grupi sa početnicima videćet kakvi ste kada dajete… Kada ste sami sa sobom dobićete odgovor na pitanje – kako si?
3 komentara. Leave new
Sve je istina 🙂 Svako trci u grupi koja mu najvise odgovara, ali lepo je menjati grupe ponekad. Svasta mozemo da naucimo od ljudi koji su drugaciji od nas. 🙂 Zanimljivo zapazanje i tekst.
Moja ekipa je najbolja na svetu, pruza mi osecaj pripadnosti najboljem delu naseg drustva i kulture i to ste svi vi trkaci i trkacice…
Moji najblizi u ekipi pruzaju mi osecaj sigurnosti, poverenja, zadovoljstva i ispunjenosti! kada sam sa njima to je cista lepota…Ekipa se formira po nekim posebnim unutrasnjim kriterijumima i zato Deki, Miha, Aco moje trkacko drustvance su slika najboljeg dela mene i moja trkacka ali i zivotna inspiracija i snaga!
Hvala vam sto ste deo mog zivota, svi vi sa kojima sam trcala i par metara i moj drugar Deki sa kojima brojim zajednickih 600 km godisnje! Jedan zajednicki krug oko Ade makes difference i postajes prijatelj, sa 600 km ulazis u legendu!
kada si najsporiji u grupi i ne možeš da biraš 🙂