Poklonite nekome svoju trkačku opremu

Energija ne može da se stvori ni iz čega, niti može da se uništi, može samo da prelazi iz jednog oblika u drugi. Rečenica iz, čini mi se, šestog razreda osnovne škole koja kroz trčanje dobija svoj smisao. Možda ću zvučati kao okoreli ljubitelj ratova zvezda ali evo zašto je za mene pokloniti nešto najlepše što možete da podarite sebi.

Pre tri godine, kada sam rešio da istrčim svoj prvi maraton, najveći deo mog okruženja je, ili bio zabrinut, ili je imao sumnju koja se graničila sa podsmehom. Ipak, sa druge strane, bilo je i ljudi koji su verovali u mene i podržali me u mojoj nameri. Koliko je samo poklona stiglo do moje duše u svakom maratonu koji sam istrčao.

Za mene ti pokloni nisu bili samo materijalne stvari koje sam dobijao, patike, majice, startnine… Pokloni su bili i Jovanino i Spuovo pedalanje na biciklu za mnom po Novom Beogradu, briga o meni koju je vodio Nion tokom većeg dela trke u Beogradu, društvo koje mi je Mara pravila u Ljubljani i Ivan Abraš u Beogradu…

Posle tri godine i četiri maratona, imao sam potrebu da sebi postavim novi izazov. Rešio sam da se posvetim traženju novih granica i prelaženju preko novih zidova. Moj novi cilj je da za godinu dana završim prvi IronMan triatlon. Još nisam ni rešio gde ću ići na trku, niti napravio neki detaljan plan za pripremanje, a već sam obasut poklonima. Govind mi šalje naočare za plivanje u kojima je završio jedan od svojih IronMan triatlona, Veki mi poklanja kupaće, sat za plivanje, Garmin 305, stari, ali sjajan bajk i neke gedžete za plivački trening za koje još nemam pojma kako se zovu.

E sad, sve ovo razbacivanje stvarima koje sam dobio je pre svega moj pokušaj da kažem svim ovim ljudima koliko je meni to značilo. Da kažem svoje Hvala!

Sa druge strane, spoznaja do koje sam došao u toku ovih godina, u kojima sam i ja imao priliku da poklonim i podržim, ali i da vidim druge da primaju trkačke poklone i podršku jeste tema ovog teksta.

Zašto poklanjati trkačku opremu?

Kada nešto dajete od srca, i pritom ništa ne očekujete zauzvrat, niste poklonili samo stvar ili vreme. Poklonili ste i deo sebe, kroz emociju i energiju, ali i kroz istoriju koju ste imali sa tim predmetom ili napor koji ste napravili da biste napravili taj gest.

To je ono što daje najveću vrednost, svaki kilometar koje su one prve patike za trčanje koje sam dobio prešli na tuđoj nozi, predeli i mesta na kojima je bila moja prva trkačka majica pre mene, posvećenost i izraz lica tokom 3.8km plivanja koji su se urezali u moje naočare za plivanje. Ali i svaki upućen pogled podrške, podignuta ruka, plač zbog lanca na bicikli koji je spao na Brankovom mostu…

Sve su to stvari koje su obogatile moj život, vodile me i vode me na svakom treningu, čine me srećnim, i svaki put kada ih pogledam ili se setim nekog od trenutaka izmame onaj lepi smešak zadovoljstva.

Svi ovi događaji su me i naučili lepoti davanja, lepoti koju pružamo našim davanjem kada imamo priliku da nekome ko je na početku poklonimo taj gest ili mali znak pažnje. Neki predmet koji smo već koristili i već nam nije najneophodniji ali će možda nekome za početak biti idealan.  Tim činom mi mu predajemo i energiju koja nas je pratila sa tim predmetom, na trkama i treninzima. Jedan ceo život poklanjamo drugome da nastavi da ga živi.

Probajte sa nekom starom majicom, izvadite je iz ormana i setite se samo kako ste do nje došli i koliko ste bili srećni kad ste je kupili ili dobili, trka i ljudi sa kojima ste trčali na njima, zajedničkih treninga, raskrvavljenih bradavica koje vam je majica napravila… To je sve utkano u taj komad sintetike, ja verujem da je to energija koja je promenila oblik i čeka da se ponovo oslobodi.

Nadam se da u svojoj okolini imate nekoga ko je na početku i kome imate priliku da daruejte malo svoje duše kroz majicu, stare patike, šorc koji više i ne nosite, ili pulsmetar koji ste zamenili GPS satom. Nemojte da se dvoumite, to su predmeti koji su vam dragi, ali zadržavanjem na polici ih vremenom pretvarate u obavezu brisanja prašine koja vam oduzima energiju. Poklanjajući ih, dajete im novi život, i prenosite lepu vibraciju na novog druga trkača, koji će zbog tog poklona imati snagu da izdrži na prvoj trci.

I nemojte da očekujete ništa zauzvrat, jer ste već dobili lepo osećanje koje ste probudili kod osobe koja je vaš dar primila. To je najviše što čovek može da poželi.