Connect with us

Hi, what are you looking for?

Blog & Kolumne

Mi smo ovde i ima nas gomila!

Ako niste do sada shvatili, mi smo ovde i ima nas gomila! Kako nas je nekada bilo malo, a sada nas je mnogo, ko je sve bio tu onda, a kako je sada, sve to mi prolazi kroz glavu u endorfinskoj izmaglici.

Početkom 2010. godine, sasvim slučajno sam preko crjza, koji vam može, a i ne mora biti poznat pod svojim pravim imenom i prezimenom, saznala da se u sledeću nedelju održava zajednički trening na Adi, kraće ZT ili „trkačko prepodne“ (dokaz da ne lažem je i ovaj autentični forumski post). Bio je to oflajn prapočetak akcije „Trčite sa nama Beogradski maraton 2010“, koji se nekoliko nedelja kasnije i onlajnovao.

Kasnila sam na taj ugovoreni trkački sastanak, ali na startu kod parkinga sam već zatekla nekoliko mršavih i nasmešenih dečaka koji su, zagrejani i obučeni u trkačke boje, čekali mene, novajliju. Novajlija se sasvim fino snašla, i već sam tog popodneva za trkačku zajednicu grada Beograda i ekipicu okupljenu oko tadašnjeg foruma trcanje.info počela da govorim – mi. I mi smo počeli. Kasnije sam postala ponosni član Žutih, Maraton kluba 1893, male ali odabrane grupe lenjivaca i vucibatina koja se okuplja kada nam padne na pamet da trčimo, nikako ranije.

Otad se mnogo toga promenilo. Forum (trcanje.info) i Sajt (trcanje.rs) su postali jedno i kao u svim dobrim i skladnim brakovima počeli smo da se množimo ko ____ (ubaciti aluziju na glodare po izboru). Overlordovi su proširili svoje pipke i na netrkačku populaciju i postavili temelje Aktivnog života, potpuno sumanute i ko-zna-odakle skrpljene grupe ljudi koji obožavaju da se mrdaju i da uče – jedni druge i jedni od drugih.

U maratonske bajke i legende zaljubilo se i još mnogo novajlija i ekipa je za manje od godinu dana porasla toliko da možemo da zauzmemo ceo kafić (Havana je postala premala pa smo se preselili u Lago), uključila je neke ljude koji ranije nisu ni pomišljali na ovakve avanture, zapalila maštu drugarima  koji su, prateći naše linkove po fejsu, tviteru, blogovima, dolazili ovamo u hordama. Postali smo jači nego ikad (lame turbo-folk reference). Sada nas ima toliko da možemo da kažemo da nas ima na svakoj trci u Srbiji i većini trka u regionu.

Zamislite se nad ovim. Maratonisanje, triatlonisanje i svako -isanje koje počinje obuvanjem patika a završava se oduševljenim uletanjem pod tuš, nije više samo sport za budale i entuzijaste. Svi smo tu.

Šta ja hoću od tebe, čoveče koji si ko zna otkud naleteo na ovaj tekst i imao živaca da prosečeš put kroz ovoliko oduševljenog teksta? Jednostavno je. Pridruži nam se. Lepše nam je kad smo zajedno, kad nas ima toliko da ne možemo da stanemo na celu stranu A4 formata, čak ni sitnim vezom. Kad nas je toliko da ne možeš da popamtiš imena svima. Kad prosečan studentski džeparac više nije dovoljan da pokupuješ banane za posle trčanja celom društvu.

Jedva čekamo da nam se predstaviš (ako već nisi) i da se pojaviš na ovim stranicama, na sledećem zajedničkom treningu ili na startu neke trke. Nemoj da pomisliš da ćeš i jednog trenutka biti sam. Mi smo ovde, i ima nas gomila.

Advertisement. Scroll to continue reading.
14 Comments

14 Comments

  1. Sasa

    24.11.2010 at 09:34

    e ovo ja zovem paljevinom za dobro jutro……. patike na noge, osmeh na lice i mars na trcanje :)))))

    ova stvar mozda nema veze nisacim, ali citajuci i slusajuci pade mi na pamet…. pa kad vec svasta delimo :)

  2. Željko Vrbovčan

    24.11.2010 at 10:33

    …pa kako ću danas preživjeti radni dan, i izdržati do večeras (čitaj: treninga)… :-)

  3. Ninoslav

    24.11.2010 at 10:38

    ”Željko Vrbovčan .…pa kako ću danas preživjeti radni dan, i izdržati do večeras (čitaj: treninga)… :-)”

    E zato ja ustajem svako jutro rano da završim trening pre posla da ne bi došao u tu poziciju :-)

    LJUDI, BIĆE NAS SVE VIŠE!!

  4. Igor Vujičić

    24.11.2010 at 13:34

    Uf, ala je ovo moćno…
    Geometrijska progresija, jel tako?

  5. stivy

    24.11.2010 at 14:31

    Tekst oporavlja kao infuzija:)Obično se moram namučiti za endorfine barem sat vremena ali ovaj tekst ih je proizveo sam od sebe.Svaka čast Ksenija na tekstu.

  6. Mladen

    24.11.2010 at 14:35

    već vidim budućnost u kojoj više ljudi trči Bulevarom Trcanje.Rs ( nekada Knez Mihailova ) nego što hoda … :)

  7. Zeljko

    24.11.2010 at 15:38

    Ukoliko broj trkaca poraste brzinom svetlosti, u mesecima i godinama koje slede ( a kanda ce tako i biti), najveca zasluga pripada carobnjacima koji su pokrenuli trcanje.rs a i vama koji svojim recenicama inpirisete sve one koji ovo procitaju…
    Svaka cast…

  8. Andrea

    24.11.2010 at 18:20

    supertijeovajtekstic ;)))

  9. Miljurko

    24.11.2010 at 20:54

    Nema sta rodila je majka,lider u popularizaciji tcanja a svojim tekstovima,idejama ,najavama buducih trkackih dogadjanja i naravno svojim ucescem na njima to sigurno jeste.

  10. Italiano

    25.11.2010 at 15:39

    “Počela da trči, ničim izazvano….”
    :)
    dalje ne treba ni citati, sve je jasno!

  11. Mastni

    25.11.2010 at 16:07

    Svaka Vam čast ljudi. Svi ste za divljenje. Eh da sam malo malđi i još više tanji….

  12. shooayb

    25.11.2010 at 17:05

    svaka cast…a meni je super sto je vrijeme na nogu svima koji vole trcatnje ranom zorom :-)

  13. Bobby

    26.11.2010 at 00:40

    Bravo,Ksenija!Moj brat, vec trci od 2008.g.polumaratone,a ja nameravam,zahvaljujuci Tvojim divnim,pozitivnim tekstovima!!!SVAKA CAST!MORAM,POSTATI DEO VAS…Cao,cao! Jos,jednom-SUPERISKA SI! :)))

  14. Ksenija

    26.11.2010 at 23:43

    hvala, drugari!
    drago mi je da vam se sviđa tekst, a još draže mi je što vam se sviđa cela ideja :)
    mislim da je bobby rekao ono što bi svako od nas želeo da čuje češće – “moram postati deo vas!”

    pozdrav za sve trkače koji su komentarisali – i za one starije, prekaljene i za one mlađe, a i za buduće trkače koji ovo čitaju!

Uključi se u diskusiju

Povezani članci