Mein Lauf! ist Lebensgefül!

Trčanje je moj život! Pravi slogan za mene i moj život! Svidja mi se i biće moj životni moto! Da!

Moj životni cilj je da pokrenem i maksimalno iskoristim sve svoje potencijale, a trčanje mi je otkrilo toliko novih mogućnosti za promenu, rast i razvoj! Nekako uz trčanje sastavni deo su postale i trke.

Nisam neki takmičarski tip, ali trke su postale moj motiv za dostizanje novog, višeg, boljeg, jačeg i izazov za savladavanje, mali cilj za dostizanje. Svaka trka je mala pobeda bez obzira na rezultat jer u svakoj naučiš nešto novo o sebi, o ljudima oko sebe, o principima na kojima funkcionišemo.

Ove godine malu eksluzivu u mom životu čine trke u Skoplju i Štutgartu.  Svaka na svoj način obnovila je toplinu u mom životu podsećajući me ne samo koliko su ova mesta bila važna u mom životu, već i  koliko su i dalje moja uporišta i snaga i neiscprno životno bogatstvo.

U oba ova grada sam živela. I kada negde živite, ti gradovi neminovno postaju životne raskrsnice jer su uneli u moj život velike promene. Kroz te promene sam prolazila manje više uspešno i nisam baš sigurna da je sve uvek bilo lako i lepo, ali posle toliko godina samo se sećam lepog!

Trčeći kroz oba grada, bila sam toliko uzbudjena prolazeći kroz ulice kroz koje sam toliko puta prošetala, mesta gde sam radila, gde sam sa prijateljima provela posebne značajne trenutke, odakle sam se otiskivala dalje u svet, mesta gde sam donosila važne odluke i šta sve ne… Ove trke su bile prilika da presložim delove mog životnog mozaika i dam svom životu jedan sasvim novi smisao.

Skoplje

Moj rodni grad! I kroz trku i trčanje Skopljanci su pokazali svoju toplinu, otvorenost, bezuslovno prihvatanje. Centar grada je pulsirao u dobrom  raspoloženju organizatora trke i samih trkača. U parku ispred Narodne skupštine, napravljena je mala trkačka oaza.

Sve je bilo tu! Od osveženja, do toaleta, od prostora do mogućnosti da se pod senkom zagrejete za trku. Šatori za stvari, prostirke za masažu, prva pomoć, uslužni domaćini i domaćice trke.

Poznajući prilike, jasno mi je bilo sa koliko truda i posvećenosti su Skopljanci organizovali ovu trku! Za 400,00 denara (6,5 EUR) trkački paket je imao i startni broj sa čipom i majicu, okrepu.

Koliki značaj trci pridaje Skoplje videli smo i kroz organizaciju svečanog dela programa, uz prigodne melodije, zastave zemalja čiji su predstavnici na trci. Skoplje je finansiralo i omogućilo besplatan prevoz takmičara iz Srbije na trku i njihov smeštaj za koji sam čula da je bio više nego dobro organizovan i pod pristojnim uslovima.

Start i trka kroz Skoplje počinje. Tu su brojne TV ekipe jer ovo je dogadjaj od značaja za grad. Trči se sa kraja na kraj grada. Od centra do naselja Taftalidže i nazad do naselja Aerodrom pa povratak ponovo do centra gde je cilj. Staza vodi pored gotovo svih važnih tačaka grada koji je u suštini vrlo mlad grad jer je 1963 do temelja srušen u zemljotresu.  Svedoci smo bili da Skoplje sada hoće da obnovi svoj istorijski značaj pa dramski obnavlja i gradi svoj centar sa sve Triumfalnom kapijom koja ce verovatno iduće godine biti mesto susreta trkača.

Trka je bila lepa i lagana jer skopska kotlina je ravna kao tepsija. Ometajući faktor je bila vrućina i sunce koje je pržilo.  Domaćini, svesni ovog rizika, organizovali su okrepe svako malo. Svi su se maksimalno trudili da svaki trkač i trkačica bude dobro okrepljen.

I Skopljani su izašli na ulice, da vide, verovatno i pozdrave ali ja sam volela da su ti temperamentni ljudi koji vole život i ljude  otvore svoje srce i da bodre.

Moja navijačka ekipa se uspavala! Ali zato su moji dragi drugari trkači bili tu. Retko ali sjajno je bilo biti uz Vuka, Dragana i Srećka, prisluškivati njihove trkačke razgovore, čuti reči ohrabrenja i podrške. Dečki, HVALA za svu lepotu!

Štutgart

Grad moje profesionalne karijere! Nemci, uvek poslovni, precizni, jasni na isti način organizuju i trke. Onaj ko ih ne poznaje rekao bi hladni ali u stvari samo suzdržani da pokažu svoje emocije.

I trka i sve oko trke je bilo savršeno organizovano, toliko savršeno da čovek poželi da unese pometnju. Grad organizuje samo polumaratonsku trku. 7700 trkača se pojavilo na startu, 6900 ju je završilo.

Pre i posle trke bila su organizovana takmičenja za decu i mlade, zatim trke za osobe sa invaliditetom, kolicima, nordijsko šetanje. Čitav vikend grad je posvetio sportu. 36 EUR za startni broj i par reklama i besplatnu pastu u restoranu. 31 EUR za čip, od toga 25 EUR za kauciju koju vraćaju kada vratite čip.

Okrepa posle trke banana i jabuka, voda, dok i bezalkoholno pivo i radler. Za nas južnjake mnoooogoooo skromno, a cifre govore same.

Trka kreće ispred Mercedesovog stadiona koji je ranijih godina bio korišćen i za ovu trku. Tada je sve imalo mnogo veći glamur jer je cilj bio na samom stadionu pa je atmosfera bila gotovo kao na olimpijskim igrama.

Sada je stadion renoviran samo za futbal, atletske staze nema, pa se cilj organizuje ispred stadiona uz pokušaj da se imitira stadionska atmosfera kroz praćenje ulaska u cilj na velikom monitoru. Veličanstveno i za trkače puno emotivnog naboja.

Trči se kroz centar grada, kroz pešačku zonu, glavne, značajne gradske tačke, kroz istoriju grada. Grad je brdovit, pa tako i sama trka ide sa usponima i spuštanjima koji su prilično naporni, pogotovu na velikoj vrućini. I tu je puno okrepa, ali i tuševa  i prskalica za rashladjivanje!

Posebnost ove trke je u trčanju kroz gradske tunele. Osećaj je jedinstven jer sa vreline ulazite u zaklon, u zatvoren prostor u kome trkači domaćini prave poseban ugodjaj jer imaju svoje uzvike koji kroz eho tunela čine atmosferu uzbudljivom I punom naboja! Zanemarila sam pitanje šta bi bilo da nešto krene naopako i u slučaju panike…

Ova trka je bila dugo planirana jer je bila dogovor moje ženske klape da trčimo zajedno. To se i desilo. Na cilju drugarice sa kojima znam da je ovaj celi svet mnogo tesan i mali za sve što hoćemo. Sledeće naše trke će biti posvećene jubilijima naših projekata: 10 godina u kriznim zemljama u Aziji i ozbiljan početak u Africi. Zato, Kilimandžaro, eto nas.

Da li je baš svaka trka toliko životno važna? Jeste ako joj tu važnost sami date!

I ako sam se na početku pitala da li ja imam pravo na  slogan: Trčanje je moj život, sada sam shvatila, da imam, jer trčanje jeste moj život.

Obožavam ovaj život!