Blog & Kolumne

Trčanje je dosadno! Malo drugačiji članak o trčanju [UGAO]

15 komentara

Ovaj tekst može da bude malo brutalan pa ukoliko ste zadovoljni svojom motivacijom vezanom za trčanje, možda je najbolje da ga preskočite. Ovaj tekst je namenjen ljudima koji do sada nisu uspeli da se pronađu u ‘čarima’ trčanja, a koji su zbog toga odustali. Nije greška u vama…

Osnovna teza: trčanje je smrtno dosadna stvar

Gruba teza. Slažem se. Mnogi  se neće složiti. Ali nije ni ideja da svi imamo isto mišljenje.Tezu koju ovde zastupam sam testirao na pristojnom broju sagovornika i za sada nisam naisao na ozbiljnu kontrargumentaciju. Dakle, kako bilo ko uspeva da ‘proda’ trčanje kao zanimljivo? Sta tu ima zanimljivo? Mehanička repetitivna radnja (definicija dosadnog), pri kojoj vam se podiže puls zbog koga ne možete da usresredite misli na ozbiljno promišljanje. Ako ne mogu da mislim, meni je dosadno.

Ako vama nije dosadno kad radite mehaničku repetitivnu radnju i ne možete da promišljate o ozbiljnim stvarima, malo niste iskreni. Malo lagite, a!? Nije to loše, tzv. bele laži, nisu uvek štetne. Naprotiv, mogu da vam pomognu da progutete nesto što inače ne bi. Uzimimo za primer trčanje…

Ne, ne, ni ne pomišljajte da mi prodajate priče o divnim pejsažima pored kojih prolazite kad trčite. Ako vi imate vremena da uživate u pejsažima, nešto ne valja sa vašim trčanjem. Nema potrebe da mi pričate o uživanju koje imate dok trčite u grupi. Kako je to meni lakše ako vidim da se i ovaj pored mene muči?

Trči napred, trči nazad. Ma daj, trči gore, trči dole, radi intervale, radi dužine, fartlek, sve je to super, ali ne može od trčanja da napravi zabavu i uživanje. Pusti najlepšu muziku  na svetu, to neće umanjiti činjenicu da trčite, da je to dosadno i ne baš prijatno. I ne vrede priče, sad je teško, biće lakše; neće biti lakše, jer ćete uvek morati da ili povećavate dužinu ili intezitet.

ludost

Dobro trčanje je dosadno i šta sada?

Super, sad kad sam ishejtovao trčanje, sta ovaj tekst traži na trcanje.rs? Ne znam, nisam ga ja tu postavio.

Šalu na stranu, ali ja nikada nisam rekao da ne treba trčati. O neeee, bas naprotiv.

Vrlo jednostvano, ovo je tekst za nas ‘druge’. Za nas koji nismo uspeli da kupimo proizvod ‘trčanje’ kao zabavu. Jer to nije. Promoteri trčanja uvek moraju da ga upakuju u šumu,u zalazak Sunca, u muziku, u druženje… jedino još nema gitare i logorske vatre Naprosto ima nas na koje taj marketing ne radi.

Zato sam pokušao da ogolim suštinu i da stvarim predstavim kakve jesu. Mislim da je to jako bitno. Ima nas koji smo sve to probali i nismo uspeli da prepoznamo sve te lepote trčanja.

Zbog toga dosta ljudi odustane, jer ne mogu da osete tu lepotu i uživanje u trčanju. Onda naravno dolazi do frustracije. I odustajanja. Ja mislim da je to jedan od najvećih problema u populaciji trčanja i promociji fizičke aktivnosti. Kao lepo je, leptirići, šarenići, baloni, smeh, sreća, radost … Nema toga u trčanju. Nemojte to tu da tražite. Nećete ga naći. I to je ok.

Pa ništa, trčite…

Trčanje nije lepo, trčanje je lična higijena. Ne znam šta je to lepo kad ubacite četkicu u usta i sa njom trljate zube. Pa to opet radite nekoliko puta dnevno. Kakvo je to uživanje što morate svaki dan da se tuširate? Nije loše, bude nekada i prijatno, ali je uglavnom nešto sto mora da se odradi. E pa trčanje je isto tako nesto sto mora da se odradi. Lična higijena. Za većinu nas koji radimo po 9-10 sati dnevno, trčanje je spas.

Naprosto fizička aktivnost je nešto sto vas organizam trazi. A trčanje je nesto sto je najlakše organizovati. I traži najmanje vremena (dobar trening sa sve tuširanjem može da stane i u sat vremena). Trčati se može u gotovo svim uslovima. Nije doduše bas sve tako lako. Ako hoćete da trčite, trazite stručnu pomoć. Nije šala. Naročito na početku vam treba neko ko zna da vas uputi šta i kako da radite. Iako izgleda toliko jednostvano, broj grešaka koje možete da napravite je znatan ako odlučite da samo izađete i počnete da trčite. To je verovatno najbolji način da užasno brzo odustanete.

Zato je ovaj sajt toliko dobar jer vam pruža jako puno informacija. Ali ponovo, tražite strućnu pomoć. Ne znate sve. Ako bih smeo u ovu svrhu malo da prepravim Pasternaka „Nije trčanje što i poljem preći...“ Trčanje je nauka. I treba vam neko ko ume da protumači znakove koje šalje vas organizam. Srećom, ljudi koji trče su uglavnom voljni da pomognu, tako da ako tražite pomoć, gotovo sigurno ćete je naći.

Naravno, svako ima nesto sto mu olakšava trčanje. Meni su to gedžeti. Obožavam da stalno kupujem satove, aplikacije, patike. I onda jedva čekam da sve to probam. Pa onda da analiziram podatke. Sve je to kratkog veka ali vredi da vas istera sa sofe posle dugog radnog dana. Pronađite koji je to „kran“ koji vas može da podigne sa troseda kad vam nastupe krize u trčanju. A biće ih, ništa normalnije i prirodnije…

E da, ima nšsto lepo u trčanju. Kraj trčanja. Taj osećaj kad znate da ste nešto dobro uradili za sebe i svoje organizam. I još kad vam organizam kaže ‚hvala‘. A verujte mi, organizam stvarno ume da kaže hvala 🙂

Bosonogo trčanje – zašto sam izuo patike i ne vraćam se u njih?
Trka koja nema kraj: slavimo četiri godine RUNNINGa!

Povezani članci

15 komentara. Leave new

  • Genijalan tekst! jedna od najvećih pobeda u trčanju je to prevazilaženje sebe, bilo da je u vidu nadmašivanja sopstvenih fizičkih mogućnosti, bilo da je, kao u tekstu, pobeđivanja dosade i pronalaženja motivacije i zanimljivosti tokom treninga. Lep prikaz druge strane novčića 🙂

    Odgovori
    • Sjajan je Petar 🙂

      Odgovori
      • I sam sam imao problema sa dosadom pogotovo letos. Em niko nije hteo da trči 21km i više za trening, em je pržilo sunce… Zato sam gledao da menjam rutu svaki put kad trčim. Dobra strana toga je da sad poprilično dobro znam koliko kilometara su određeni delovi Beograda udaljeni jedni od drugih…

        Odgovori
  • Nevena Vidojević
    septembar 19, 2013 23:02

    Verovatno sam i ja dosadna, pa mi ne pada teško 😀

    Odgovori
  • Odličan tekst! Prosto mi je sad lakše kad vidim da je sa mnom sve u redu i da ima i drugih koji slično razmišljaju. 🙂 „Trčanje je lična higijena“ – tačno tako. To je odgovor koji mi je trebao kad me pitaju zašto trčim.

    Odgovori
  • Aleksandar Radukin
    februar 10, 2014 20:22

    Dobar

    Odgovori
  • Zapravo se ne slažem. Ljepota trčanja nije u svijesti da je korisno. I da je lična higijena (ima raznih načina na koje se ta „lična higijena“ postiže, ne samo trčanjem, iako je ovo stranica posvećena tome, pa će svi vjerovatno da skoče i kažu: ne, trčanje ili ništa). Trčanje je za mene kao i plivanje – fizičko uživanje i prilika za vrlo lijepe i zanimljive misli. Neke od dobrih inspiracija i rješenja do kojih sam došla, došla sam trčeći ili plivajući. Dakle, za mene trčanje nije dosadno, za mene je neka vrsta meditacije, s tim da mene odmara kada razmišljam o stvarima koje me interesuju. A priroda i miris u kome trčim definitivno utiču na moje raspoloženje.

    Patike nisu „gadžet“, inače. 🙂 AjPod je jedini uređaj koji mi je potreban za trčanje. Kad izađe novi album neke grupe, ono što me raduje je pomisao kako ću konačno moći da ga slušam bez ometanja kada budem išla na trčanje. Dakle, nismo svi isti.

    Odgovori
  • Dosadno? Malo je reći …
    Jedno vrijeme sam odlučio da trčim prije posla, dakle oko 6 ujutro. Probudim se, dočeka me jutro isto kao i danima unazad. Jesen, hladna kiša lagano rominja, polumrak, a i da se razdanilo bilo bi jednako sivo čini mi se. Entuzijazam nije na nivou… Prvih 10 minuta trčanja, onih najtežih dok se ne uhvati ritam. Nisam sam – protrči u susret meni poneki trkač, koji se odlučio na istu jutarnju šemu. Samo boljeg duha nego ja – lagani osjmeh i klimanje glavom u prolazu, saučesnički. A ja sebi kažem „evo… i ti si lud kao i ovaj…“ I to mislim ozbiljno, be’sve šale.
    Ali prođe tih 10 minuta, a onda i pola sata, ili slično. Na kraju trčanja sjednem na klupu, gledam pretrčanu širinu i daljinu ispred sebe, a kiša – pravo osvježenje. Doslovce uživam, uopšte mi se ne kreće s klupe, i kiša i oblaci i prostor – sve se otvorilo i veselo i blisko mi, moje. U tim trenucima čini mi se sve bih mogao i ništa mi ne bi bilo teško. Barem u nekoj životnoj kategoriji, to je najljepši osjećaj koji znam.

    Odgovori
  • Ipak trčanje potstiče lučenje nekoliko hormona sreće, endorfin itd. Zaključak: Ipak je uživanje ! 🙂 P.S. Iako se suštinski ne slažem, tekst je sjajan !

    Odgovori
  • Ne bih se složio baš sa ovim tekstom (tj., sa pojedinim delovima istog)… kao na primer za ovu „prodaju trčanja“, opisivanjem pejzaža… baš mi se pre neki dan desilo da sam trčao baš kasno, našao se u trenutku sam na putu, nema kola, nema pešaka… umoran sam, i pogledam u nebo… a ono puno zvezda, a mesec blješti samo tako. E to je ljudi moji, neopisiva uživancija koja vas opet pokrene… ne koristim gedžete (eventualno ću kupiti neki sat u skorijoj budućnosti), već samo slušam svoje telo, i za sada nije bilo problema… koliko mu vi date, toliko vam ono vrati… i moj lični stav je da trčanje jeste nauka, donekle, ali se uglavnom preteruje sa suvišnim detaljima, sitnicama i sl….

    Odgovori
  • „Za većinu nas koji radimo po 9-10 sati dnevno, trčanje je spas.“ – ovo me brine, ali zaista je tako.

    Odgovori
  • Citava ova prica je u stvari tacna, niko i ne kaze da je trcanje LAKO i ZABAVNO, ali kao strastveni trkac mogu samo da kazem da ima vise pozitivnih strana nego negativnih… Problem je samo do kojih granica ste spremni da idete, a to upravo zavisi od vas samih, i tu lezi poenta cele price, zasto se tolko razlikujemo od ostalih koji lako odustaju… 🙂

    Odgovori
  • Марија Р.
    septembar 27, 2014 13:49

    Tekst je skoro pa besmislen. Pogotovo ovaj deo: „Ne, ne, ni ne pomišljajte da mi prodajate priče o divnim pejsažima pored kojih prolazite kad trčite. Ako vi imate vremena da uživate u pejsažima, nešto ne valja sa vašim trčanjem. Nema potrebe da mi pričate o uživanju koje imate dok trčite u grupi. Kako je to meni lakše ako vidim da se i ovaj pored mene muči?“. Kakvo mučenje, pa niko ne trči zato što ga je neko drugi primorao na to. Trčati znači osetiti sebe u potpunosti. Veće zadovoljstvo nije potrebno. 🙂

    Odgovori
  • kao da sam ja pisala…. Najvise volim dio prije i poslije; a ovo izmedju dodje kao obavezan dio.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed