Sigurno ste se nekada našli u situaciji kada ste sebi rekli: „Jao, ne mogu, mrzi me!“
Pa onda, da biste se sami sebi opravdali, tražili ste izgovore, npr.
- „Ne mogu danas, sutra ću, nije mi dan danas.“
- „Imam mnogo obaveza, stvarno nemam kad.“
- „Počinje mi serija, evo, da se završi epizoda i krećem.“ i slično?
Da, to se i meni desilo!
Bila sam najbolji ženski član u klubu. Svi su mi govorili da imam mnogo prirodnih potencijala za trčanje i dobru kondiciju uopšte. Za 4 meseca sam uspela da se spremim za prvi polumaraton i uspela sam da ga istrčim za manje od dva sata. Bila sam prva žena iz kluba na toj trci, 28. srpkinja i 34. u ukupnom ženskom plasmanu. Svi su bili ponosni na mene, divno sam se osećala.
Međutim, kako je vreme odmicalo, tako sam ja sve ređe dolazila na treninge. Kada su počela predavanja na fakultetu, nisam mogla da stižem na treninge, pa sam tražila izgovore, jer me je mrzelo.
Razmišljala sam: „Ionako sam najbolja, baš me briga.“
Pojela me lenjost
Onda sam pre par dana odlučila da istrčim sa kolegom par kilometara. Sva srećna, pod punom opremom sam izašla napolje i počela da trčim. Posle 2.5 km uzbrdice, nisam mogla dalje, nisam mogla da dišem. Osećala sam se kao neka baba. Prošetala sam par stotina metara i nastavila dalje da trčim.
Završila sam „trening“ od ukupno 6km, a skoro polovinu sam prepešačila.
Jako sam bila besna na sebe,nisam mogla da dođem do daha, osećala sam ogroman pritisak u glavi, grlo mi je bilo suvo. Zašto sam to sebi dozvolila, da ne mogu da istrčim 6km, a na treningu sam trčala i po 3 puta toliko, bez ikakvih problema?
To me je nateralo da razmislim o tome „Šta ja to zapravo radim?“
Borba
Sport je nešto čime sam izabrala da se bavim u životu, a mrzi me da treniram? Osećam se grozno, samu sebe sam izneverila. Rekla sam sebi da moram da se vratim treningu, da će biti teško, ali da ću se vratiti u formu.
Trčala sam par puta na traci, korigovala disanje u nadi da će mi se ponovo javiti želja da izađem napolje, da ne tražim izgovore poput „ne mogu, hladno mi je“, a prošle godine sam trčala na -12 i ništa mi nije falilo.
Ono što bih zapravo htela da kažem je to da se zapitate, kao što sam i ja: „Da li ću dozvoliti da me lenjost pobedi u ostvarivanju svojih ciljeva?“
Moja borba i dalje traje.
16 komentara. Leave new
Ajmo Beco! Nema predaje, nema povlačenja!
Tako je! 😀
Samo polako, opet ces ti moci polumaraton ispod 2 sata. Sve sto treba da uradis je da smognes snage i pobedis lenjost u onih nekoliko sekundi kada odlucis da odes na trening. Sve sto treba da uradis je da spakujes torbu i odes na trening, ostalo ce biti lako 🙂
Znam… Cilj je postavljen, samo još da se pomirim s tim da će se forma vratiti treniranjem, a ne kukanjem kako sam lošija nego što sam bila…
batali pusenje!
Joj rado… al’ ne ide to baš tako lako… Smanjila sam na minimum stvarno, i to je nešto 🙂
sretan povratak,nista ne ide preko noci a tako i trcanje(batali brda)
hvala 🙂 naravno da ne ide, za sve je potrebna volja i trud 🙂
i jos ako si na cigarama teska rabota
Kakva bre borba, valjda to što kažeš „uživanje u izazovima“. Koji si ti Beco izazov stavila pred sebe?
Pa borim se sa lenjošću, jer je najlakše reći „ne mogu“ i odustati. Novi
izazov je beogradski polumaraton i obaranje ličnog rekorda 🙂
Povodom pušenja, ja sam dogurao do 3 kutije na dan, počeo krajem osnovne škole, pred kraj fakulteta dostigao pomenute tri kutije. A onda sam jednog dana oko Božića 1987. rekao sebi i ženi kada sam legao da spavam, kako od sutra ne pušim. Ne treba da kažem da se smejala pola sata maltene. Ali ja ne samo da nikada više nisam zapalio, nego ni poželeo cigaretu.
Dakle, ako sam ja mogao da ostavim pušenje, svako ali baš svako na svetu to može da učini.Podrška Tamari i mislim da će uspeti.
Svaka čast na odlučnosti! Nije mi problem kad sam kući ili negde gde se ne puši, tad ni ne razmišljam o cigaretama, ali kad sam u društvu koje puši, retko kad uspem da ne zapalim. Ali svakako sam smanjila na minimum i nadam se da ću uspeti da batalim skroz, to je cilj 🙂 P.S. Hvala na podršci 🙂
predji na cokolade 🙂
Jao ne, ja sam prešao na čokolade i pivo kad sam svojevremeno prrestao da pušim i sa lepih 90 za godinu dana došao do odvratnih 120.
Verujte samo recite ne. Lako je znam. Nisam ja vanzemaljac, jer kako reče Oskar Vajld, “ Svemu mogu da odolim sem iskušenju“.