Da li je promena moguća?

Ako je neko pouzdan, hrabar, ustrajan i želi da se menja, on tu šansu nema i ne može da raste jer gde bi rastao neko ko je već pouzdan, hrabar i ustrajan. Kada takva osoba popušta i kada više nije pouzdana, hrabra i ustrajna? Onda kada traži novi način da se ostvari.

Šta je promena? Promena je nezadovoljstvo postojećim.

U promeni popuštaju temelji onoga što se zove osobenost. Nema promene ako se temelj ne uzdrma. Raste onaj koji vidi i hoće promenu. U promeni sve je nesigurno. Nalazimo se u novim situacijama, učimo se novim veštinama da se nosimo sa tim situacijama. Stičemo nove sposobnosti i karakteristike o kojima do tada nismo znali ništa. Menjamo se.

Ko ne želi promenu, fokusira se na nešto drugo. Ono što je promenom trebalo da se reši nije rešeno i ostaje da čeka, u međuvremenu stagnira. Kada ste u okolini koja potkrepljuje vaše ponašanje vi se u nju vraćate. Ko želi promenu, odbacuje takvu okolinu. To su teški izbori i osoba mora da bude mnogo hrabra da bi bila u stanju predati se.

Život znači tražiti i želeti još. Sve promene se pre ili kasnije integrišu i mi tražimo još i još – iz promene u promenu. Život sigurno tada nije u miru u smislu promene i izazova. Kada umiremo? Onda kada ne tražimo još.

Lakše je biti žrtva

Kad se zauzimamo za sebe biramo dva ekstrema. Ako je nedovoljno zauzimanja onda smo žrtva, ako je dovoljno onda smo pobednik. Sa žrtvom svi saosećaju pa je često mnogo lakše biti žrtva. Hrabrost je znati biti sam i moći biti sam i na drugačiji način videti šta se događa i razumeti odgovornosti i priliku za izbor.

Uspešni se druže između sebe i time se uzajamno podupiru i šire krug. Uspeh nikada nije sadašnjost, već prošlost. Sadašnjost je novi izazov za pobednike. Za žrtve je do drugačije i one vide samo razočaranje i ponavljanje.

Ono što se otpušta čini mesto za novo. Načiniti mesto znači voleti. Dati prostor novom znači dati prostor i sebi i drugima za rast i razvoj.

Dozvola za promenu

Mi smo ti koji dajemo dozvolu za promenu u meri u kojoj smo u stanju promenu podneti. Svako od nas automatski ima veze sa svim što u svojoj zajednici čini i neguje odnose na način na koji nije ni svesan. Promena se nije dogodila jer štitimo postojeće odnose. Promena se nije dogodila sve do momenta kada i drugi nisu u stanju da te prihvate drugačijeg, a onda i da te i primaju drugačijeg.

Lepota promene i svesti o njoj je u tome što na tom putu si sve više svoj i u svom daru. Što više smo u svom daru, tada smo ispunjeniji i imamo više energije. Svi mi imamo svoje darove. I ono što nas život tera je da nas gura prema putu da taj dar živimo i on se pri tome brusi. Ne postoji na tom putu ništa što nije korisno i pri tom imaš pomoć svih koji promenu vide bilo kao dobro ili kao loše.

Poredak stvari i životni principi

Postoje univerzalni životni principi koji doprinose redu i poretku stvari: celovitost, poredak i poravnanje davanja i primanja.

Ako je celovitost jedan globalni sistem, sačinjen od mnoštva podsistema, princip celovitosti nas upućuje na jednako pravo vrednosti svakog člana sistema. Svaki član sistema ima i pravo na rast i razvoj. Oduzimanjem tog prava jednom članu, oduzima se pravo i svima drugima koji su mogli da uče.

Poredak upućuje na red stvari, na poštovanje, mudrost i poniznost.

Poravnanje u davanju i primanju daje slobodu. Kada smo dužni, tada nismo slobodni. Kada dajemo ni tada nismo slobodni. Potrebna je ravnoteža, da onaj koji daje bude u situaciji i da primi nešto za uzvrat, a onaj koji prima, da ima mogućnost nešto i da da.

Zašto uopšte priča o ovim principima u ovom trenutku?

Zbog života i prava na promenu jer ona znači rast i razvoj. Zbog pritiska da se nešto promeni jer to znači novu odgovornost. Zbog poredka stvari jer u rastu, raste i odgovornost, ali i obaveza da se dobije snaga da se sa novog stanovišta, nove stvari pokrenu. Zbog poravnanja jer ono znači slobodu.

Ko promenu pokreće? Čija je to odgovornost?