U poslednje vreme na društvenim mrežama, treninzima, blogovima ali i na sopstvenom sajtu, sve češće čitam rečenice tipa: “Puko sam fizički, ali sam izvukao srcem, idemooooo!!!!”, “Kad noge neće dalje, pravi trkač vuče srcem!!!!” i tome slično.
Ok, društvo, obožavam entuzijazam, ali kako kaže stara pirelijeva reklama: “Snaga bez kontrole ne znači ništa” – dakle Srce je mišić i pomirite se s tim, od drugih mišića se razlikuje samo u jednoj stvari, puca samo jedanput.
Ovaj tekst pišem pre svega zbog svežih trkača i trkačica, koje srećem stalno i koji zrače neverovatnom energijom, da trčanje ima moć da menja život. Ako vas ego savlada u bilo čemu u životu, pa tako i u trčanju, više ne radite to iz pravih pobuda.
Ovaj tekst pišem pre svega zbog svežih trkača i trkačica, koje srećem stalno i koji zrače neverovatnom energijom, da trčanje ima moć da menja život. Da li zbog manjka informisanja ili nečeg drugog, prepušteni su sebi, i naravno pričama ljudi koji su “iskusniji” od njih. Neretko im slepo veruju, i neretko su ti ljudi totalno u krivu.
Istrčati maraton nije velika stvar!
Verujte mi, u trčanju maratona nema neke velike veličine. Izadješ na stazu, istrčiš. U čemu je onda caka i velika mudrost? Velika stvar je u pripremama. Svako ko se valjano pripremio, psihički i fizički neće imati problem da istrči maraton. Ali neće imati problem ni da odustane na 30km ako primeti da nešto zaista nije uredu. Neće imati problem da uspori i dogega se do kraja i zanemari svoj PB, jer nije život jedna žena…
Dakle trčanje trke je samo kruna procesa. Ako se desi da nešto nije krenulo po planu, odustajanje je trenutna stvar, jer ako ste prošli proces odmorićete i za mesec dana na nekom drugom maratonu postići svoj cilj bez da rizikujete zdravlje.
Ostavite ego kod kuće!
Koliko ego tripa u ovom trenutku kruži kroz rekreativno trčanje verovatno ni sami nismo svesni. Dokazivanje i dokazivanje, ono čuveno merenje i stalno takmičenje sa nekim i nečim. Ako vas ego savlada u bilo čemu u životu, pa tako i u trčanju, više ne radite to iz pravih pobuda i bolje je da prekinete i potražite ljubav i razumevanje, nekada i pomoć.
Konkretno, kada vam bude jako loše na trci i kada umesto da stanete u hlad i sačekate da vidite šta ćete, počnete da dokazujete da možete vi to na čuku da istrčite, rizik na trci kao što je Novi Sad ili Beograd je veoma veliki.
Anti-idoli
Medju deset zapovesti postoji i ona koja je vezana za idole, zar ne? Pa zašto onda pobogu gledate u druge trkače, sa sjajnim vremenom, tehnikom, tako graciozne i dobro opremljene kao u idole?
To su ljudi od krvi i mesa, koji trče iz nekih svojih razloga. Nećete verovati da mnogi od njih leče neke svoje bubice, krize srednjih godina, seksualnu frustraciju, problem u braku ili na poslu.
I da oni su super brzi, ali ako ne pronađete svoj razlog i svoju motivaciju u životu, onda vam ostaje samo da težite nečemu tuđem i drugačijem od vas samih. U tom slučaju, trčanje vam neće pomoći da ispunite sve svoje potencijale i lepotu, a imate ih i meni je iskreno žao da tako bude.
Srce je mišić – deal with that
Za kraj i poenta. Suštinski, podeljena je u tri dela.
Najvažnija stvar kod bavljena trčanjem je sistem i kontinuitet, Imati trenera ili stručnu podršku u klubu, kroz plan priprema ima jako puno smisla. Jednostavno nije dovoljno da izadjete napolje i zapnete svakodnevno za trening. Napredak je vezan za znanje. Sve što radite na svoju ruku je rizik, a čak i dobre stvari kada preterate i radite prebrzo mogu da vam budu kontraproduktivne.
Idite kod lekara i proverite svoje zdravlje. Cela stvar kod rekreativnog trčanja je da poboljša kvalitet života. Dakle ako ćete da uništite kolena, leđa ili nešto treće onda ja ne vidim razlog čemu sve to? Ako ga vi i vidite onda zapamtite naslov, ja sam ga naučio baveći se sportom godinama i od velikog broja sportskih lekara koji su me pregledali 2-3 puta godišnje i uvek ponavljali tu mantru.
Kada prođete dobar trening, kada ste sigurni da je sve ok sa zdravljem, budite tu i sad, na tom mestu gde jeste. Ne na društvenoj mreži, ne na grupnom treningu gde se samo o vremenu priča, budite ok sa sobom. Uživajte, samo dok uživate u svakom koraku svog puta on ima smisla. Da se razumemo, naravno da ćete izaći iz zone komfora i da će biti teško, đavolski teško ponekad, ali ako ste tu i sad onda ste svesni te muke i njene prolaznosti, svesni ste i svog tela i granice kad je stvarno dosta, svesni ste i da ne treb da uništite sve zbog ega ili ko zna čega.
Bliži se gomila prolećnih trka, bez obzira da li će ti to biti 1. ili 101. trka u životu pozivam te da razmisliš:
- Koliko si spreman/a, toliko i trči.
- Ostavi ego kod kuće – ovo radiš zbog sebe i svog zdravlja, ne da bi dokazivao/la nekome nešto
- Prekontroliši svoju motivaciju – ako ti je motiv da se pokažeš ili dokažeš nekome nešto, nemoj sebi to da radiš, jedini pravi i ispravan motiv tebi si ti.
- Ok je odustati od trke – tvoja i bezbednost drugih učesnika je uvek na prvom mestu, kraj maja je veoma nezgodan i svakome može da se desi da i pored pripreme pukne i ne završi trku.
Na kraju da dodam da se ne bismo po komentarima jurili, znam da je srce organ i da je srčani mišić samo deo organa. Nadam se da se razumemo oko ostatka 🙂 Šta kažete?
