Sigurno ste se nekada našli u situaciji kada ste sebi rekli: “Jao, ne mogu, mrzi me!”
Pa onda, da biste se sami sebi opravdali, tražili ste izgovore, npr.
- “Ne mogu danas, sutra ću, nije mi dan danas.”
- “Imam mnogo obaveza, stvarno nemam kad.”
- “Počinje mi serija, evo, da se završi epizoda i krećem.” i slično?
Da, to se i meni desilo!
Bila sam najbolji ženski član u klubu. Svi su mi govorili da imam mnogo prirodnih potencijala za trčanje i dobru kondiciju uopšte. Za 4 meseca sam uspela da se spremim za prvi polumaraton i uspela sam da ga istrčim za manje od dva sata. Bila sam prva žena iz kluba na toj trci, 28. srpkinja i 34. u ukupnom ženskom plasmanu. Svi su bili ponosni na mene, divno sam se osećala.
Međutim, kako je vreme odmicalo, tako sam ja sve ređe dolazila na treninge. Kada su počela predavanja na fakultetu, nisam mogla da stižem na treninge, pa sam tražila izgovore, jer me je mrzelo.
Razmišljala sam: “Ionako sam najbolja, baš me briga.”
Pojela me lenjost
Onda sam pre par dana odlučila da istrčim sa kolegom par kilometara. Sva srećna, pod punom opremom sam izašla napolje i počela da trčim. Posle 2.5 km uzbrdice, nisam mogla dalje, nisam mogla da dišem. Osećala sam se kao neka baba. Prošetala sam par stotina metara i nastavila dalje da trčim.
Završila sam “trening” od ukupno 6km, a skoro polovinu sam prepešačila.
Jako sam bila besna na sebe,nisam mogla da dođem do daha, osećala sam ogroman pritisak u glavi, grlo mi je bilo suvo. Zašto sam to sebi dozvolila, da ne mogu da istrčim 6km, a na treningu sam trčala i po 3 puta toliko, bez ikakvih problema?
To me je nateralo da razmislim o tome “Šta ja to zapravo radim?”
Borba
Sport je nešto čime sam izabrala da se bavim u životu, a mrzi me da treniram? Osećam se grozno, samu sebe sam izneverila. Rekla sam sebi da moram da se vratim treningu, da će biti teško, ali da ću se vratiti u formu.
Trčala sam par puta na traci, korigovala disanje u nadi da će mi se ponovo javiti želja da izađem napolje, da ne tražim izgovore poput “ne mogu, hladno mi je”, a prošle godine sam trčala na -12 i ništa mi nije falilo.
Ono što bih zapravo htela da kažem je to da se zapitate, kao što sam i ja: “Da li ću dozvoliti da me lenjost pobedi u ostvarivanju svojih ciljeva?”
Moja borba i dalje traje.
