Važno je kako se krećemo. Često ne razmišljamo o detaljima dok trčimo, kao što su podloga ili nagib. Svakodnevni trkači i trkačice moraju da vode računa o tome da li je ulica gde stalno trče pod ovim ili onim nagibom i da li je suviše mekana ili tvrda. Trčite pod budnim okom, sitne opasnosti vrebaju svuda.

Kako trčanje na različitim podlogama utiče na telo

Različite podloge po kojima trčite drugačije utiču na vaša stopala. Na koji način se krećete utiče na različite mišiće i zglobove, i samim tim određujete položaj svog kretanja, i dalje, izbegavate da izazovete različite vrste bolova.

Biomehanika trčanja se menja u skladu sa tim da li je podloga čvrsta ili mekana, vodoravna ili iskošena. Menjajte stil i energiju trčanja u skladu sa okruženjem.

Trčanje na prirodnim podlogama: trava, zemlja i pesak

Mnogi trkači vole prirodna okruženja poput šumskih staza, travnatih parkova ili zemljanih puteva. Trava, zemlja i pesak su neravnomerne površine, što na telu pokreće čitav niz mišića, zglobova i tetiva a što trening čini izazovnijim i sveobuhvatnijim. Međutim, ove neravnomerne površine zahtevaju izuzetnu koncentraciju i svest kako bi sprečili padove, izvrtanje zglobova i povrede.

Prirodne podloge su često mekše i smanjuju pritisak na zglobove.

Trčanje na “ljudski stvorenim” površinama: betonski trotoari, asfaltirani kolovozi, gume, trake za trčanje

Beton je najtvrđa površina, pa lekari preporučuju izbegavanje betona. Ako odlučite da džogirate na betonu, trebalo bi da imate patike sa najvišim nivoom podrške sa elastičnim jastučićima da bi izbegli tvrd doskok.

Sportski lekari upozoravaju da suviše tvrd doskok može da bude toliko jak, da je u stanju da razbija ćelije krvi i tako smanji dotok kiseonika koju krv sprovodi do organa. Takođe, tvrda podloga kod trkača pojačava mogućnost od sindroma trkačke potkolenice.

Dok asfalt nije rizičan kao beton, on takođe može da utiče na dobijanje trkačke potkolenice, kao i na različite frakture. Trčanje na asfaltnim kolovozima trebalo bi da praktikujete sa obazrivošću zbog krivudavosti i izloženosti opasnim raskrsnicama i saobraćaju, ali i toksičnim izduvnim gasovima iz vozila.

Makadam i gumene podloge su bolji izbor od betona i asfalta jer manje utiču na zglobove. Iako se obe podloge smatraju tvrdim podlogama, lekari kažu da trkači instiktivno prilagođavaju ukočenost nogu da bi izbegli tvrde doskoke pri trčanju.

I, koja podloga je bolja?

Kako da znate koja je podloga najbolja za vas?

To je lični izbor, i zavisi od vašeg ličnog komfora i ličnosti. Važno je da znate sve o tome kako vaše telo reaguje na podlogu, a onda ćete lako utvrditi koja je podloga prava za vas.

Trava je strava

Istraživanja kažu da je trčanje na prirodnim podlogama, posebno na travi, dobro za tabane jer se vrši manji pritisak a njih. Trčanje na travi posebno utiče na ligament sa donje strane stopala koji često ume da se upali i dovede do bolnih stanja kao što je plantarna fascija.

Iskusniji trkači i trkačice najviše hvale travu i zemljane puteve i najčešće biraju one puteve bez mnogo raštrkanog krupnijeg i sitnog kamenja, kao i ometajućih korenja stabala.

Trake za trčanje su stresne za noge

Eksperimenti Univerziteta Mičigen otkrili su da trkači na traci za trčanje moraju da savijaju kolena za 6 stepeni više u odnosu na druge površine; zglobovi moraju više da se savijaju. Pored toga, oni koji koriste traku za trčanje primorani su da koriste više sile i neprirodni položaj tela. Ovakve razlike se pripisuju samoj pokretnoj traci, tj. podlozi.

Istraživači su otkrili da tokom trčanja na traci, puls više skače i nivo umora je veći nego kod trčanja na nepokretnim podlogama.

Trkačima dosadi da trče na isključivo jednoj podlozi, ipak, nema štete ukoliko varirate sa površinama i što manje koristite beton i dok su patike za trčanje u dobrom stanju. Menjanje površine uči telo da se prilagođava i izbegne povrede zbog učestalosti trčanja na samo jednoj podlozi.

Izvor: www.runaddicts.net