Uvek je najteže početi i doći do stadijuma kada se neki proces odigrava već sam za sebe. Stvoriti naviku trčanja je teško. „Svaki početak je težak„, a posebno kada između gledanja filmova, ukusnog ručka ili viđanja sa društvom na kafi birate trčanje – taj naporni, a pre svega dosadni vid aktivnosti.
Na sajtu smo baš iz tog razloga napravili sekciju koja se bavi isključivo početnicima u trčanju, gde nam je cilj pre svega motivacija i inspiracija novih trkača, sa željom da trčanje postane zanimljiva navika.
Koje sve razloge ćete uklopiti u vašu ideju trčanja ostavljamo vama, ali nikada ne zaboravite da je zdravlje, prvi i glavni pokretač svakog trkača. I nemojte da vam bude glupo da kažete da ste počeli da trčite zbog kilaže i viška kilograma na stomaku.
Zdravlje, dobar izgled, bolje raspoloženje, sigurnost i samopouzdanost su samo neki direktni uticaji trčanja na vaš život. Upoznavanje novih ljudi, istraživanje svojih mogućnosti, osećaj napretka, učestvovanje na trkama i pomeranje svojih uverenja da je sve moguće će kasnije samo doći.
Glavna tri saveta da trčanje postane navika su:
#1 Na početku se držite plana
Najvažnije je da izdržite prvih 30 dana. Recimo da kažete sebi: u narednih 4 meseca ću trčati po planu. Nikada, ama baš nikada nemojte da preskočite trening prvog meseca.
Kad kažu da ste dosadni i nenormalni, vi recite uporni i istrajni!
Kada pada kiša ili duva vetar, znajte da nema lošeg vremena već samo loše opreme (i slabih karaktera). Javite nam se posle ovog perioda. Javite nam kako se osećate!
Ako vam je potreban plan pogledajte naše programe priprema za 5km i 10km koji traju 16 nedelja i namenjeni su početnicima u trčanju.
#2 Informišite se i učite!
Budite pametni i taktični. Ako smo vam prethodno rekli da budete ludi, svojeglavi, da se pridržavate programa do detalja, da vam trčanje postane glavna okupacija u životu u narednih 30 dana, sada vam savetujemo da budete odmereni i razboriti.
Informišiti se i naučite principe treninga, vrste patika za trčanje, kako da kombinujete ishranu…. pravite početničke greške, ali i učite iz njih.
#3 Pronađite društvo i pridužiti se lokalnoj grupi i klubu
Trčanje u društvu je veoma interesantno. Grupa daje sigurnost i motiviše vas da istrajete i kada je teško. Uz stručne savete trenera i iskusnijih trkača brže ćete učiti. Lakše ćete upoznati nove ljude sa sličnim problemima, ali i srodne duše sa zajedničkim ciljevima. U ostalom, svi smo društvena bića a trčanje je zgodan način da upoznate nove ljude. Spisak grupa pronađite ovde.
Ovo su po meni najvažnije stvari koje možete da učinite da počnete sa trčanjem. Ukoliko imate pitanja ili savet+ slobodno ih ostavite u komentarima! Srećno!
21 komentar. Leave new
Veki, bravo za novi sajt…fantastican je!!! Toliko informacije i pozitivne enrgije na jednom mestu, divni ste!!! Svaka cast, samo napred!!!
da li koristiti nesto od preparata ,tokom trcanja?
Prvo da vam se zahvalim za ovaj sajt, odličan je i mnogo mi je drago što sam ga otkrila! Ja sam baš baš početnik u trčanju i mnogo informacija mi treba, a ovde sam skoro sve pronašla. 🙂 I da podelim i moje iskustvo, možda će nekom dobro doći, kao što i ja čitam sve i lakše mi je kad znam da nisam jedina… Imam 20 godina, visoka sam 168, teška 60kg, ali do pre 2 meseca sam imala 67kg i zbog velikog psihičkog stresa odjednom sam za mesec dana izgubila 7kg. Hranila sam se uvek katastrofalno – brza hrana, grickalice, litre gaziranog pića dnevno, slatkiši, ma sve gore od goreg. A fizička aktivnost – nepostojeća.
Onda sam odjednom rekla sebi da je dosta i zainatila se da moram da promenim takav način života hitno.
Ishranu sam sredila, izbacila sam SVO smeće, trudim se da imam redovne i lagane obroke, zasnovane ugl. na povrću i voću jer nisam neki ljubitelj ribe, pijem mnogo tečnost, odvojeno od obroka i nezašećerenog čaja.
Nedavno sam odlučila i da pogazim sve svoje glupe principe debele lenjivice i fizički se aktiviram.
Počela sam da ujutru lagano trčim, ali tu je nastao problem jer mi je kondicija katastrofa. Nije problem upala mišića, nije ni bilo strašno, ali da uskladim disanje – užas. Već posle nekoliko metara sam kao Homer Simpson kad potrči, izgubim dah, pluća me bole po ceo dan, gušim se. Onda vidim dede i babe kako opušteno trče bez napora i dođe mi da se upucam. Tako da malo onda brzo hodam pa pokušam opet da potrčim i sve tako, ali JAKO mi je teško. Sad sam krenula malo na traci zbog vremena pa ću se vratiti prirodi kad otopli. Radim i vežbe koliko mi posao i faks dozvole, a kad smognem hrabrosti krenuću u teretanu da me neko stučan uputi.Baš ja odužih 🙁 Ugl, cilj mi je da skinem ovo odvratno salo sa stomaka, butina i zadnjice i da se zategnem. Uf, grozim se sama sebe, kako sam dozvolila da se ovako ukrmačim. I nadam se da ću iz svoj inat i tvrdoglavost, podršku prijatelja i vaše jako korisne informacije i podsticaj uspeti i istrajati. Hvala još jednom što imate tako razumevanja za nas lenjivce početnike. Sve najbolje! 🙂
Ma sve je to ok, ali svi savjeti ovde su tako postavljeni, kao da niko ne ide na posao, već 24 sata provode u kući i imaju gomilu novca na gomili, ali eto niko ne vježba pa da se da se dajuju savjeti o planu i programu vježbanja i koliko platiti skupe kvalitetne patike itd
Većina trkača koje znam rade 8-10 sati ali vreme se nađe, pre ili posle posla. Dvaput nedeljno se stigne a vikend je svima slobodan, mada ne pada uvek su-nedelja. Kada se stvori volja vreme se zaista nađe. Skupe patike i programi su nepotrebni. Ovaj sajt obilije upravo besplatnim savetima i programima. Investicija od 50.70€ godišnje za patike je zaista minimalna u odnosu na sve druge sportove?
Imam 46 godina I voleo bih da sa Vama podelim moje licno iskustvo tj.moj pocetak bavljenja trcanjem .
Inace trcanjem se bavim tek 4 godine,kazem „tek“ jer mi je zao sto nisam poceo ranije I siguran sam da cu trcati dok god budem mogao !!!
Dakle moj trkacki staz je 4 godine I danas sa sigurnoscu mogu reci da mi nije ponestalo niti motivacije niti izazova !
Mesecno pretrcim oko 100 km I nema vremenske nepogode koja bi me sprecila da istrcim „krug“ bilo sneg,minus,mraz,kisa,sta god!
Nisam istrcao moj „krug“ a da nisam izasao kao pobednik,tj.da nisam pobedio samoga sebe, taj osecaj pobede ,“taj ukus u ustima“
ne moze da se opise,mora da se oseti i to je ono sto me tera da trcim !
Shvatio sam da trcanje nije samo puko trcanje,to je prvenstveno borba sa samim sobom kako mentalno tako fizicki,borba sa vremenkim prilikama,borba sa kilometrima,minutima,sekundama,pa I sama trka na nekoj trci ! ,svaka pobeda pa I sekund je velika!
Benefiti koji dobijamo takvim pobedama su neprocenjivi,ne postoji ta carobna tableta,ta carobna rec koja ce Vam dati na samopouzdanju ,koja ce Vas osloboditi stresa,losih misli I navika kao ta jedna „sekunda“!!!
U trcanje sam usao sasvim slucajno I bez namere,nikada nisam voleo trcanje jer sam bio slab na toliki napor I naprezanje ,to mi je ostalo negde u glavi I pruzao sam otpor trcanju !
Daleko od toga da se nisam bavio sportom,trenirao sam plivanje,fudbal I basket kad god je bilo slobodng vremena a paraglajdingom
ako to mozemo da nazovemo sportom nesto kasnije,bajs oduvek!
Kazem slucajno jer sam silom prilika zbog posla otisao na 2 godine iz Beograda,daleko od porodice I kuce kada mi se pojavio visak slobodnog vremena koje sam mogao tj.morao nekako da utrosim!
Prodje mesec dana dugih kao godina ne znam da li da ustanem ili odustanem,pomislim ujutru ustajem 2 h pre posla,sam,misli svugde samo ne gde trebaju!
Ne mogu da docekam da odem na posao,vise da bih ubio vreme nego da bih radio,a kada sam prvi put pomislio da mi se ne ide u smestaj I da bih ostao radije na poslu resio sam da nesto promenim,rezultat toga je da se danas bavim trcanjem I uzavam u plodovima koje trcanje daje!
Prvo naredno jutro sam ostavio „prevozno sredstvo“ I krenuo peske do posla nekih 6 km.,nikakav napor naspram ubijenog vremena,mojoj radosti nema kraja,povratak jos bolji!
Posle 3 meseca pesacenja upoznao sam svaku stazu I precicu do posla ,birao sam uvek duzu sto znaci I losiju tj.manje urbanu!
Samim tim manje urbanu znaci I opasnosti tipa pasa lutalica koje su me naterale u trk koji I dan danas traje,to je bilo najduze trcanje u mom zivotu do tada !
To moje samopouzdanje mozda I nestrpljenje je dovelo do toga da sa imao veoma „bolan“ pocetak ,prvih meseci I naglo povecanje kilometraze kao I neadekvatnih patika telo se bukvalno slomilo,svako trcanje je bila borba!
Dakle sam pocetak I male distance su bile telo hoce ali srce ne moze,kada sam doveo kondiciju I srce u red bilo je srce hoce I moze ali telo ne moze,bukvalno sam se fizicki slomio!
Nijednog trenutka nisam pomisljao na odustajanje,kolena me nisu drzala ni kada sam stajao zbog ITBS-a.,otpao mi je nokat na desnom palcu zbog neadekvatnih patika,nekoliko noci loseg sna zbog bola svakog misica!
Moja sreca u nesreci je sto sam dosao do ovog sajta I citao iskustva drugih,ovaj sajt mi je pomogao I to mnogo,da me edukuje o onome sto kao laik I pocetnik nisam znao I zbog toga danas mogu da kazem da sam u formi kako mentalnoj tako I fizickoj da srce moze I hoce,telo takodje!
Takodje moja velika pobeda I uspeh je da sam moja tri druga,vrsnjaka „navukao“na trcanje,provodimo kvalitenije vreme na trkama a manje u restoranima I kafanama
Moj neki skromni dopirnos tj,savet na ovu temu je da pre bavljenja trcanjem prvo treba otici kod lekara specijaliste na pregled !
Potom uzeti adekvatne patike,nemojte zaliti para,normalno svako prema svojim mogucnostima!
Citati dosta,edukacija,manje vise svu su prosli kroz iste muke!
Misljenja sam da u pocetku treba izbegavati drustvo jer prvo treba da pobedite sebe,svako ima „svoj“ ritam!
Obavezno neka aplikacija za trcanje gde mozete da pratite svoj napredak,svoje pobede!
I nema izgovora da danas ili sutra ne trcite samo ste se lose organizovali!
Pozdrav!
Sjajan komentar/priča, uživala sam čitajući ga! Divno je kada se ljudi pokrenu, kada ih trčanje testira i poboljša a kada na to još navučemo i prijatelje? pobeda je kompletna! Hvala ti puno na iskrenosti!
Drago mi je da si uzivala citajuci,nadam se da ce nekom pomoci I da ce se neko pronaci u tome!
A sada odoh na trcanje !
Pozdrav 🙂
Moj pozdrav svima I preporuka da pogledate na youtubu kratak video The Runners. Sigurno ce vam pomoci da budete uporni I istrajete u svojoj nameri. Hvala na lepim tekstovima.
hvala tebi!
Imam 45 godina i trčim oko 6 meseci. Iako mi je konstitucija sve samo ne trkačka (višak kilograma, nepostojeća kondicija, hronični problemi sa kolenima od detinjstva) nisam dopustila da me to spreči. Počelo je uz dosta hodanja i prvih pretrčanih 400m. Mislila sam šta mi to treba, kako izgledam smešno, odakle mi ta tupava ideja sa trčanjem… ali sam istrajala. I 400m se pretvorilo u 800, pa u kilometar, dva, tri… Pauze hodanja su lagano nestale. Sada mi je prosek 7-10km, svaki drugi ili treći dan, kako mi kolena dozvole. Tempo mi je smešan, kada ostanem ispod 8 minuta, osećam se kao Usain Bolt 😉 Ali ne odustajem, iako me je ponekad sramota zbog svoje brzine puža i još uvek imam onaj negativni glas da me „pravi“ trkači gledaju sa podsmehom (znam, bzvz, jer mi je u Košutnjaku u decembru jedan divni momak dobacio „Samo napred, gospođo!“ dok sam u lica boje cvekle kaskala uzbrdo). Svaki tekst ili tuđe iskustvo koje čujem i pročitam mi služe da naučim nešto, i da me inspirišu. Eto, to je to – ako želite da trčite, i trčanje vas usrećuje, samo napred 🙂
Nedaj se generacijo…….samo napred 🙂
Ah…Trcala sam jos u osnovnoj i srednjoj skoli zadnji put, a ove godine cu napuniti 50-tu vec 30 godina sam trcala par metara iskljucivo za busom! Prosle godine pocnem malo, pa posle dva meseca stanem, sada sam ponovo na pocetku… Prijavila sam se cak za Novosadski frtalj maraton 10.500m 3.04.2016. Prvo sam trcala samo novim bulevarom, zatim do Klise(oko 3km) onda oko N.Naselja(6km) i juce otrcim do sestre na kafu u Rumenku (8-9km). Naravno, sve to laganim tempom uz minimalne pauze hodanja do 1 minuta i poneko ubrzanje. Nisam se “posteno“ ni umorila, zakljucim da sam mogla jos trcati! Uzasno sam ponosna na sebe!!! Samo, imam taj stalni strah od ponovnog odustajanja. Redovno sam na sajtu, citam komentare i price da bih se dodatno motivisala, a moja jedina motivacija je ta da ne sedim kuci ispred kompjutera i lomim kicmu na stolici.Imam i dodatni problem a to je moj posao- radim dva dana po 12h (0d 07 do 19h) pa sam dva dana slobodna, stim da mi je posao veoma fizicki naporan, pa tim danima nema sanse da treniram…Tako da mi ostaje trcanje svaki treci dan pa me zanima vase misljenje- da li bih sa tim tempom mogla da istrcim nocni polumaraton 26.juna? Bas sam preambiciozna,zar ne?! Da, da napomenem i to je mozda vazno – da trcim zato sto me to mentalno opusta, obavezno sa slusalicama moje omiljene muzike- to je moj glavni izduvni ventil! 😀 😀
Dragana ovo je divno za pročitati! Svaki treći dan može da bude sasvim dovoljno ako se pridržavaš plana 🙂 ako sada mozes 10km moci ces 21 u junu – samo redovno treniraj i dovoljno odmaraj izmedju i ne forsiraj brzinu 🙂
I da, ovaj video je sigurno odlican(The Runners), ali dajte nesto na srpskom ili bar sa prevodom! Pa ja ne znam ali nemoramo svi da govorimo engleski….
Dragana ti I ja trcimo istim stazama a I tu smo po godinama . Ajmo mozemo mi taj nocni.
Ovaj sajt je sjajan ! Drago mi je što sam ga „otkrila“. Sve pohvale!
Htedoh da podelim svoje iskustvo i priupitam nešto.
Imam 25 godina, visoka sam 168cm, imam 65kg.
Na trčanje sam prvenstveno krenula kako bih izgubila par kilograma viška. Što sada stavljam u drugi plan, ali ipak mi je važno. Uočavam promene na svom telu, dobila sam mišiće, ali čini mi se kao da sam se još više „ukrupnila“.
Sva važna stadoh na vagu da se izmerim, očekujući čudo, ali kilogrami se baš i nisu mnogo pomerili na dole…
Znam da su mišići teži od sala, neću odustati! Ja, ne samo da uživam dok trčim, ovo je za mene otkriće.
Obožavam da trčim sama, jer na putu do cilja javi mi se bezbroj ideja :), opušta me i smiruje trčanje, ili bolje rečno – oslobađa me stresa. Neverovatan je osećaj dok trčim (iako bih u nekim trenucima rado odustala), generalno uživam.
Treniram intenzivno već dva meseca (prethodne 3 godine trčala, uz pauze), vodim računa o ishrani. Kako sam do sada odustajala od trčanja – sebe smatram početnikom. Do sada sam najviše istrčala 9km laganim tempom uz povremena ubrzavanja. I dalje se borim sa onim noge mogu, ali u glavi se javlja glas i ubeđuje u suprotno… ali važno je da uglavnom, uspevam da se izborim.
Posle trčanja, radim vežbe. U proseku sam napolju dva sata (zagrevanje, trčanje, hodanje, vežbe, istezanje). Naravno, ne trčim svaki dan. Međutim, ne postoji dan, a da za ova dva meseca nisam imala upalu mišića. Vodim računa da radim drugu grupu mišića, dok me ne prodje upala.
Znam da je sve individualno, ali moja pitanja glase: Da li preterujem sa fizičkom aktivnošću? Koliko je neophodno odmarati mišiće nakon napornog treninga? Da li obavezno moram da sačekam da me prođe upala mišića, ili mogu nastaviti sa treningom? Zašto još uvek ne primećujem gubitak kilograma?
Hvala lepo!
Zdravo Jano i dobrodošla! Sve što si navela mi se dešavalo takođe u početku bavljenja trčanjem. Gubitak kilograma ne ide tako lako, jer telo jako brzo nauči kako da bude efikasnije sa trošenjem energije pri istim aktivnostima. A mi uvek jedemo malko više jer mislim o da se trošimo 🙂 Da bi mršavila i dalje, moraš da variraš trening, ubaciš vežbe snage (tegovi) i zaista koriguješ ishranu. U praksi to često znači slaba il nikakva večera posle 8, pauze od 3-4 sata izmedju obroka i nikakva testa, šećeri, itd.
Što se upala tiče, to jeste početnička muka. Vremenom prođe, ali moguće je da ne odmaraš dovoljno. Ako gledaš naše trening planove, primetićeš recovery week, svake 4. nedelje, tada spustimo intenzitet treninga na minimum, a zadržimo frekvenciju. Dakle 3 x nedeljno ali jako jako lagano. Sada već možeš da skniše neki od tih programa npr. za prvi polumaraton i vidiš kako mi variramo treninge. Želim ti svako dobro! PIši kako ide, možda je lakše na fb page, jer tamo lakše vidimo poruke i komentare nego ovde. Pozz, Tijana
HVALA MNOGO na odgovoru, pre svega, takodje korisnim i sjajnim savetima! Sjajna si! Vaziii! Veliki pozdrav!
Da li je preporučljivo trčanje osobama sa proširenim venama?
Svi vi koji zeliite zdrav zivot, ukoliko zivite u gradu, to necete moci da postignete duze vreme. Moj vam je savet, umesto sto trenirate kad-kad, bolje vam je da tokom godine budete sto vise u prirodi. Vecina ce na ovo da kaze „Nema se para, kako to mislis da izvedem“, ali meni je licno neverovatno da nekome treba novac da (ukoliko zivi blizu nekog brda ili polja) proseta ili se odveze kolima negde u prirodu i tu obavlja svakodnevne treninge, ili povede decu na izlet.