Zdrave navike su stvar izbora, balansirana ishrana takođe. Uspevala sam da uskladim obaveze i treninge, tako da imam vremena da kuvam i hranim se uredno. Sve dok se nisam zaposlila. Tada se moj ritam značajno izmenio, iako sam pokušavala to da poreknem i nastavim sa svim interesovanjima i hobijima.
Promena se najpre odrazila u načinu ishrane. Verujem da je to nešto sa čime se susreće većina ljudi koji svaki radni dan provodi u fiksnom radnom vremenu od najmanje 8 sati. U tih 8 sati, imam 15 do 30 minuta vremena za pauzu. To najčešće znači da nemam vremena da polako pojedem obrok van kancelarije, već da ga kupim i zgutam u trku nazad, ili da doručkujem dok me prekidaju telefonski pozivi i ljudi koji ulaze sa raznim zahtevima.
Zbog toga se izbor doručka svodi na brzu hranu, a u mom slučaju “nešto iz pekare”. Posle par meseci znala sam ponude svih pekara u radijusu kretanja brzim hodom 7 minuta u jednom pravcu od mog posla. Izbrojala sam nekih petnaestak kioska brze hrane u najužem centru Beograda, samo oko Trga republike.
Teror brze hrane razlog je što se u EU broj gojaznih ljudi u toku protekle decenije povećao za 50%, a u Srbiji čak za 60%. U populaciji odraslih Srba 54,4 odsto ljudi ima veću težinu nego što bi trebalo. Zbog ovog podatka gojaznost se smatra bolešću savremenog društva. Prekomerni kilogrami loše utiču na krvni pritisak i organe za varenje, stvaranje masnih naslaga i mogu biti uzrok srčanih i mnogih drugih oboljenja.
Posle nekoliko meseci takvog života shvatila sam da moram radikalno da promenim svoj način ishrane. Ne samo da sam se ugojila, uvidela sam da mi je značajno smanjena snaga, volja i energija. Počela sam da preskačem treninge, da izbegavam druženja i hobije, sve što bi zahtevalo od mene napor izlaska iz kuće. Iako sam se ugojila svega nekoliko kilograma, dominantno osećanje tromosti nagrizalo je moj entuzijazam za bavljenje svim onim stvarima koje volim i viđanje sa dragim ljudima.
Kuvana hrana u centru grada
Zato sam počela da tražim načine alternativne (što u ovom slučaju znači zdravije) prehrane u centru Beograda. Postoje brojni restorani u kojima se može obrokovati dobro i zdravo, ali moja finansijska situacija ne podržava tu opciju kao svakodnevnii izbor.
Pronašla sam dve oaze Tazé toplo u Vasinoj 3. i kantina Strauss u podzemnom prolazu na Terazijama. Tamo se pouzdano može pojesti lep obrok za cenu od oko 300 dinara. Volim salatu sa tunjevinom koju nemaju već pripremljenu, već je spremaju tek kada je naručite. Tako pouzdano znam da ću dobiti sveže povrća. Uvek ih zamolim da mi u tu salatu dodaju šaku kikirikija, jer volim tu kombinaciju, a to spada u dozvoljenu i preporučenu dozu dnevnog unosa semenja. Obavezno probajte i supu minestrone ili teleću čorbicu koje vraćaju u život, naročito hladnim danima!
Spremanje hrane kod kuće
Ukoliko vam je mnogo da svakoga dana odvajate taj novac za jedan pristojan obrok na poslu, ne budite lenji, iseckajte voće ili povrće i ponesite sebi od kuće ukusan i hranljiv obrok. Osećaćete se lakše i imati više energije. Moj omiljeni doručak sastoji se od banana koju umutim u parfe, tome dodam rendane jabuke, malo seckanog sirovog badema i sve to začinim cimetom. Iznenađujuće dobra kombinacija!
Mnogi mi govore da im je salata nedovoljna kao celovit obrok do ručka. U tom slučaju spremite veću količinu. Sigurno je zdravije da pojedete dva puta više povrća za doručak da biste bili siti, nego bilo šta od loše hrane što biste inače sebi priuštili. Brinite o svom zdravlju.
Recite mi, kako i gde se vi hranite tokom radnog vremena?
14 komentara. Leave new
Definitivno, jedina alternativca besparici jeste priprema obroka kod kuce, a ako se zali smanjiti broj porcija koji se nosi, dorucak kod kuce pre posla. U drugom slucaju se upada u zacarani krug fast food-a ili jos gore junka. Sedim ispred racunara 10 sati dnevno, da ne nosim hranu od kuce imao bih 100 kg (sto sam skoro i nagurao pre 3 godine, tacno 96 kg), trenutno sam na 75 kg, zahvaljuci treninzima, ali prvenstveno promeni nacina ishrane, zato podrzavam svaku inicijativu na tom planu
Podržavam i Maju i Srx-a i sam slično radim radim.Jeste da je malo kompliciranije svaki dan trpati rižu i salatu po ruksaku-ali isplativost toga nadmašuje sav trud oko toga. Trčim tri godine i radim na poslu bez stalnog radnog vremena,nekad završim u 4 nekad u 8 navečer. Ni tada mi nije mrsko isplanirati obrok u 6,pa kad dođem kući okrenem bar 6-7 km u pola 9. Ne želim krenuti linijom manjeg otpora,jer preskočim li jednom haha, brzo se navučeš:) Sa 89 kila sam sišao na 79 zahvaljujući trčanju ali vjerujem i nošenju klope od kuće.Pojede se i masno i slano i hamburger ali tu i tamo…prije mi je to bila svakodnevnica.Što kaže Srx da nisam nešto mijenjao već bi bio pacijent sa svojih 38 i pio lijekove protiv tlaka i masnoće.Tijelo ima fantastične mogućnosti samopodešavanja za neke stvari,samo mu treba dati šansu. Tlak mi je sada nikad normalniji a od masnoća ni traga…Pozdrav svima i vjerujete ako uložite malo truda da si skuhate i ponesete i protrčite ili nešto drugo uradite za sebe tijelo (i psiha) će vam vratiti desetorostruko.
Uglavnom su puno pošteniji prema nama nego mi prema njima 🙂
ja sam jako zadovoljna sto sam sebe tako „programirala“, mada pojedem ja i slatko i mrsno nije mi to nikakav problem 🙂 veoma sam zadovoljna sobom, a to sve zahvaljujuci redovnim treninzima 🙂 U zdravom telu zdrav duh :))
caos, ja iskreno mislim da se sve moze isplanirati. ja ustajem u 6h ponesem dorucak koji se sastoji od ovsenih pahuljica, jogurta i nekog voca (zavisi koje je aktuelno, najcesce je to banana, smokva). to pojedem oko 8h. kasnije pojedem nesto cvrsce takodje poneto od kuce npr kuvan pirinac, dosta salate i uglavnom malo tunjevine. do 15h radim, posle toga na trening… uglavnom kombinujem sta imam od kuce, nekad kupim ali to je veoma retko. 🙂
Jedna stvar mi nije jasna, ako se pri laganom trcanju najvise trose masti, zasto se u ishrani ne bi vise koristile masti umesto ugljenih hidrata?
A to da je gojaznost „bolest savremenog drustva“, ne priznaje nase zdravstvo, preko kojeg se ne moze dobiti uput za nutricionistu.
Pri laganom trcanju organizam trosi manje ugljenih hidrata, nego pri trcanju visokog intenziteta. On malo vise poseze za masnocama kojih u organizmu uvek ima u vecim kolicinama nego ugljenih hidrata. Kod utreniranih osoba, procentualno, organizam vise seze za mastima, nego kod neutreniranih. Zato je neophodno trenirati redovno i na razlicitim intenzitetima, da bi organizam naucio kada se sta korisiti.
Masti moraju da se unose u organizam, jer bez njih nema zivota, ali za trkace je neophodno da unose sto vise ugljenih hidrata (slozenih), jer se od njih najlakse dobija energija koja je lako iskoristljiva tokom napora. Masnoce su dizel gorivo za organizam, dok su ugljeni hidrati kerozin.
Znaci ako se ne izlazem naporima, vec trcim duge spore distance, bolje je da u ishrani koristim vise masti nego ugljene hidrate. . Onda bi masnoce bile dizel gorivo za veliki kamion, a ugljeni hidrati nitro metan za formule. 🙂 Vek trajanja motora „sporog“ kamiona je duzi od veka trajanja motora formule 😉
Izvinjavam se postavljachici teme na oftopiku, ali ako uspemo da razreshimo ovo pitanje, umesto kuvanog jela, mozhda ce za rucak ubuduce biti dovoljno pojesti shaku kikirikija. 🙂
Pa kao sto rekoh nije to bas tako crno belo, telo ce sve sto se unese da pretvori u odredjeni vid energenata do jedne granice, takodje ako mu nesto fali postoje nacini da se nadoknadi iz drugih izvora, pa tako imamo slucaj da se proteini pretvore u UH, a svaki visak deponuje u vidu masnoca sto nikako nije potrebno, niti je bilo kome cilj, cak naprotiv. Potrebno je balansirati ishranu, a ukoliko se bavimo nekim aerobnim aktivnostima procenat kompleksnih UH ne bi trebao da bude ispod 50% (minimum). Saka kikirikija sigurno nije dovoljna, sa tim sto kikiriki nije samo izvor masnoca nego i P i UH
Sutra idem kod nutricioniste (dobio uput, regularno 🙂 ), pa cu bash da vidim shta on/ona ima da kazhe o „masnoj“ teoriji. 🙂 Nije da ne uvazhavam tvoje ili Corneliusovo mishljenje, ali chisto da chujem.
Nije resenje ni drzati se 100% laganih treninga pa da racunas da ces samo masti da trosis. To je pogresno. U tom slucaju ce se telo prilagoditi tom rezimu i pocece da vise stedi energiju i na taj nacin upadas u svojevrstan katabolizam. Potrebno je kombinovati lagano sa malo jacim, isto kao i sa hranom.
Prvenstveno zbog kompleksnosti metabolizma masti, nije to bas tako crno belo, postoji jedan da kazem „prekidac“ koji treba da prebaci motor da trosi masti. Ovo je veoma kompleksna tema, uglavnom da bi poceo sa sagorevanjem masti treba da trcis na oko 60% inteziteta, a cilj trkaca nije trckaranje vec trcanje koje je sigurno iznad tog inteziteta i gde su primarni energenti UH i mlecna kiselina
Procentualno, ako se posmatraju ugljeni hidrati, proteini i masti, potrošnja masti je najveća pri niskom intenzitetu vežbanja (65 % VO2 max). Medjutim, ukupna količina utrošene masti je veća pri višim intenzitetima (85 % VO2 max), kada se troši i više glikogena. Organizam koristi masnoće stokirane u obliku triglicerida, koji kod utreniranih sportista mogu da budu na nivou od 3.000 kcal u mišićnom tkivu ili 90.000 kcal u masnom tkivu, što je dovoljno energije da se trči čitavog dana bez prekida.
Kada se treningom poboljša aerobna izdržljivost, mišićno tkivo se dovoljno promeni da mu se uvećaju sposobnosti da koriste veće količine masti u toku aktivnosti. Ako organizam može da koristi više masti, onda koristi manje ugljenih hidrata, te se tako povećava izdržljivost organizma, jer rezrve ugljenih hidrata traju duže. Medjutim, potrošnja masti ne može da poboljša toliko da bi mogao da se smanji unos ugljenih hidrata. Takodje, veći unos masnoća nego što je neophodno, obavezno dovodi do gomilanja masnoća, a to obavezno vodi ka kardio-vaskularnim problemima.
ne razumem se ja u sve ove karbo i proteiske složenice, ali gde to treba uput za nutricionistu…tj.u kojem gradu i ulici konkretno???…nisam sigurna da li vas vuku za nos ili im je draži vaš novčanik…oni deluju (tj.već su plaćeni ) kao služba prevencije, ali se ne hvale time…
Dopada mi se ideja o nošenju pripremljene zdrave hrane od kuće. Zdravo i ekonomično rešenje !