Broj trkača koji uzimaju učešća na trkama posle rekordnih godina pre pandemije, ne vidi naznaku povratka na stare brojke. Da li je trčanje u padu? Šta ovo znači za organizatore trka?
Uradio sam veoma kratku analizu, na manjem uzorku, broja učesnika na trkama par godina pre i sada posle Covid-a, kako bih proverio moju pretpostavku o stanju trkačke scene na trkama.
Zaključci ne možgu biti relevantni jer je 2022. tek prva godina kada se slobodno krećemo. Drugi faktori koji bi mogli da utiču na broj trkača na trkama su takođe tu: lokalni politički, mikro & makro ekonomski i globalni.
| Trka | 2017 | 2018 | 2019 | 2020 | 2021 | 2022* |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Sombor | 677 | 762 | 1016 | 0 | 174 | 512 |
| Kula | 817 | 941 | 895 | 0 | 541 | 372 |
| Noćni NS | 1332 | 1269 | 1025 | 617 | 687 | 157 |
| Subotica | 514 | 634 | 1575 | 0 | 924 | 283 |
Podaci kao, podaci, teško ih je videti bez grafike.
Evo i zaključaka i mogućih tema za diskusiju:
#1 Nisu sve trke iste. Mnoge gradske trke su nestale, posebno one koje su nicale sa novijom trkačkom istorijom od 2016. godine. One koji su tu duže ostaće.
#2 Nisu sve trke iste. U zavisnosti od inicijative pojedinaca, kompetencije timova, posebno u marketingu, neke trke će nastaviti svoj rast, a neke će pratiti trend. Trke mogu biti aktivni nosioci svog razvoja.
#3 Covid-19 je po mojim procenama uticao da veliki broj ljudi izađe iz teretana i počne da trči. Šta je iz toga izašlo? OCR – trke sa preprakama koje okupljaju fitnes zajednicu i vode ih na trčanje koje su sada u trendu.
#4 Da li maratoni i polumaratoni mogu da u nekom padu OCR trenda prigrabe OCR trkača i kao izazov im stave trke na putu, 5k, 10k ili polumaraton i maraton?
#5 Ne postoji ni minimalna zajednička inicijativa, niti bilo kakvo strateško delovanje, da se bilo šta promeni vezano za ovaj post-Covid period u zajednici organizatora trka. Ne postoje zahtevi prema nadležnim savezima i Ministarstvu omladine i sporta. (Imam celu analizu ovih razloga, ali to je posebna tema).
#6 Organizatori trkačkih događaja mogu tek za 2-3 godine očekivati broj učesnika iz 2018 ili 2019. godine. Covid-19 je u oblasti ovog dela sporta, masovnog trčanja i za zdravlje cele nacije nas je vratio od 5 do 7 godina unazad. Ne postoji svest koliko je to važno za zemlju, industriju i sport u Srbiji generalno. Potrebno je pronaći modele rada da se što više ljudi uključi u trčanje.
#7 OCR, Avantura i Challange trke (trke koje u sebi uključuju prepreke, izazove i slično) niču kao što su polumaratoni nicali 2017. godine. Već sada ima primera sa trkama koje ne mogu da skupe ni 50 učesnika, a ima i fantastičnih primera trka koje su sakupile i 700 prijava mesec dana pred istek zatvaranja prijava. Dalje faze životnog toka ovih trka biće isti kao i u kategoriji trka na putu: male trke će nestati, a biće prepoznate veće i bolje organizovane.
#8 Trail zajednica (offroad trke svih formata) je maturirala. Glavni organizatori su poznati, sve veće i lepše planine su zauzete i ponuda je raznovrsna bogata.
#9 Vidim prostor za napredak kroz inicijaciju „flagship“ događaja za svaki segment trka. Ovi noseći događaji, ove perjanice, ovi „svemirski brodovi“ događaji moraju da uzmu pažnju od šireg kruga ljudi u Srbiji i upere na određenu kateogirju. Za triatlon je to Ironman, za OCR je to Spartan, a za nas u trčanju to je Beogradski maraton koji mora da skoči u pogledu pozicioniranja u širi svest ljudi. Da sam na mestu bilo kog donosioca odluke investirao bih u ove velike projekte. Desiće se i to – moja procena za nekih 5 do 10 godina.
Zaključci o umiranju i rađanju
Kada smo 2008. godine kretali sa ovim sajtom, nije bilo 5 trka u Srbiji. Tih 5 je i dalje tu: Novosadski maraton, Beograd, Apatin, Sombor… Trail je bio Fruškogorski maraton (bez trkačkih kategorija, samo planinarenje), a OCR nije ni postojao.
Danas ljudi u Srbiji stvarno imaju da biraju između različitih trkačkih dešavanja. Za pažnju, vreme i novac, ne borimo se samo u Srbiji u različitim kategorijama trka – mnogi trkači mnogo lakše putuju u region i svet na trke. I putovanje na sportsko takmičenje u trčanju, ako imaš 30, 40 ili 50 godina, više nije nenormalna stvar. Ne treba olako shvatiti ovaj skok u svesti.
Na kraju, završiću pozitivno, u smislu „Antifagilnosti“, autora Nasima Taleba. Ovaj autor kaže da smrt malih „preduzetnika“ uvek donosi snagu celom sistemu. To se kod nas i dešava, stvorili smo „tržište“ događaja, mnogi umiru i umiraće i dalje, ali će se rađati novi (samim tim drugačiji i često bolji).
Za ljude koji trče u našoj zemlji jedino je to važno.
Dnevne opservacije su blog Veroljuba Zmijanca namenjen profesionalcima u oblasti trčanja i mass-participation sporta (triatlon, biciklizam, trail, maraton…) koji ima za cilj unapređenje tržišta trčanja i sporta u Srbiji. VIDI SVE TEKSTOVE OVDE.
