Connect with us

Hi, what are you looking for?

Blog & Kolumne

Mašinci i električari na struju … ili kako pokrenuti lejzi omladinu i motivisati ih za zdrav način života

Htela sam da osete sportski duh, dožive svoj grad na drugi način.. Ako nam je omladina zdrava fizički, to je osnov za mentalno zdravlje i bolji elan u školi.

Ptice trkačice

Ptice trkačice

Kao profesorka srpskog jezika i književnosti, trebala bih da vodim neku mojoj profesiji primereniju i ženstveniju sekciju, ali ko kaže da sport ne može da bude ženstven? Rušimo tabue, pomeramo granice, nismo stereotipni profesori. To mogu da kažem i u ime kolege koji su sličnu akciju pokrenuli i u svojim školama.

Profesor srpskog jezika u Medicinskoj školi vodi učenike na trke, srela sam ga na Trci za mir. Pomislila sam da sam jedina profesorka srpskog jezika, zalutala u sportsko-rekreativnim vodama maratonske reke, ali nije baš tako. Maraton prima u svoje brze vode veliki broj mojih kolega – profesora.

Elem, tako ja podstaknuta i motivisana mojim kolegama dođem na ideju da u mojoj Tehničkoj školi u Železniku, pokrenem istu stvar, ali malo drugačije, pošto nikada ne umem da kopiram druge, već volim da unesem svoj stil.

Ptice trkačice

Uz podršku direktora Škole, organizovala sam malu grupu trkača i trkačica koja će me pratiti na Beogradskom maratonu ove godine. Prvo sam krenula sa ambicioznim planom da motivišem buduće maratonce, iako je moja škola prepuna momčića-dečaka sportista, nešto me nisu shvatili ozbiljno, valjda zbog neozbiljnog imidža koji me prati, ili zato što je nonsens da profesorka srpskog jezika priprema učenike za trku.

Okupila se tu mala grupa učenika zainteresovana prvo da pobegne iz ambijenta školskog prostora, radoznala da vidi da li ja stvarno trčim i da li trčim tih famoznih 42 km. Dok me nisu videli, nisu ni verovali. Teško je spojiti ženu na štiklama i u haljini, sa onom na terenu.

Mislim da su me ispalili nekoliko puta za probno trčanje na Adi, sve do samog finiša…. pred maraton kada sam već htela da odustanem od utopijske ideje motivisanja maturanata za trku zadovoljstva.

Profesori fizičkog vaspitanja su me podržali u mojoj nameri i vaspitnoj akciji, ali su bili sumnjičavi kada se pojavio spisak učenika. Uglavnom su tu bile devojčice koje ne rade fizičko, i zabušavaju u trčanju.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Kada je direktor pomenuo majice, svi su navalili da se učlane u amaterski trkački klub Ptice trkačice iz Lole. I ja sam sumnjala sve više u realnost svoje zamisli, ali pošto sam inače utopista, nisam odustala… i zaista, na probnom treningu, pojaviše se njih dvanaest. Četiri dečaka i devet devojčica… eto opet ne znam da računam. 

Bolje predajte fizičko nego srpski!

Zagrevali smo se u Zemunskom parku, na očevid šokiranog naroda koji je ulazio u autobus. Vetar duva, rano jutro… a moje učenice se smeškaju, viču po običaju i ne mogu da veruju da ih profesorka srpskog priprema za trku.

Komentari su bili pozitivni, ili ne znam kako da ih shvatim… “profesorka, vi bolje predajete fizičko nego srpski!“ Kritika ili pohvala, ostaviću prosvetnoj inspekciji da proceni, a Domanović se sigurno već sto puta prevrnuo u grobu, pri pogledu na naše školstvo. Možda bi me potapšao po ramenu, možda i pljunuo zbog neodgovornog ponašanja i infantilnosti. Kako kaže jedna moja koleginica, mi moramo da smo na nivou i distancirani od učenika, ili propade nam autoritet.

Još uvek sam u filozofskoj dilemi ko je u pravu… ali ne mogu da pobegnem od svoje prirodnosti i spontane želje da se družim sa tom decom. Pobacah ja njima cigarete, ili sam to želela da uradim, ali nisam, iskritikovah ih što su došli gladni pa jedu pet minuta pred trening… ostavismo stvari u pekari, jer teretanu nemamo.

na startu

Potrčali smo svoju prvu trku i nisam skidala osmeh sa lica – bila je ovo naša prva neobična ekskurzija u sportskom duhu, daleko od Železnika, a tako blizu centru, opet u nekom drugom gradu, pobratimu Beograda, Zemunu koji obožavam.

Inače, naši učenici su na granici prigradskih naselja, pa se često izgube kada treba da putuju za Beograd. Zamislite činjenicu da deca iz Obrenovca i Moštanice ne znaju da dođu do Skupštine ili Narodnog pozorišta- da to se dešava.

Otpevaše devojčice pesmu po želji gospođi pekarki koja nam je čuvala stvari… žena je verovatno bila u jutarnjem šoku, ali mislim na pozitivan način. Hranili smo i labudove, dok smo se istezali, pa je sve zaista ličilo na jednu sportsku ekskurziju.

Složni na startu

Ptice trkačice

Mene uvek hvata trema pred maraton, ali saznanje da će maratonska nedelja biti nešto drugačija, unosi u meni polet i želju da pomeram granice. Svi su stigli u zonu maratona, šareni se grad od divnih patika, majica, ne čuje se više nijedan automobil, samo dobra muzika i masa sveta…. u sportskom fazonu.

Htela sam da osete sportski duh, dožive svoj grad na drugi način, bace cigarete i brzu hranu, zaborave na žurke i zagušljive prostore. Da li je onda bitno koji predmet predajem, ako radim amaterski nešto u misiji prosvetara? Ako nam je omladina zdrava fizički, to je osnov za mentalno zdravlje i bolji elan u školi.

Telefon mi se usijao od njihovih poziva… profesorka gde ste? ja stižem, ali kasnim… moram negde da idem da piškim…. zašto sama da trčim… izgubila sam se u masi… kada stižete na cilj… da li da vas čekamo?

Advertisement. Scroll to continue reading.

Trčali su jedan deo trke zadovoljstva ili celu… to nije bitno. Važna je želja da svi učestvuju u nečem tako veličanstvenom kao što je maraton. Zdrava je ideja nastavnika da pokrenu iz mrtve tačke neke poteze u prosveti. Ako samo jedan učenik sledeće godine sa mnom bude trčao makar i polumaraton, ja sam ispunila svoju misiju, a biće ih više. U zdravoj deci, zdrav je i duh, profesori za to moraju da imaju sluh i njuh!

3 Comments

3 Comments

  1. Trchica

    02.05.2014 at 12:41

    Snežana, učinili ste divnu stvar! Izašli ste iz pravnih normativa i nametnutog kurikuluma jer su Vam djeca i odnos koji gradite s njima bili na prvom mjestu! Nakon ovoga, voliće Vas više i biće spremniji da vole i književnost koju im predajete. Ovo Vam govori neko ko se školovao da bude prosvjetni radnik Vašeg tipa ali nažalost nikada nije imao priliku da stane za katedru! Divim Vam se! Očekujem da će Vaše jato ptica trkačica postajati sve brojnije!

  2. Aleksandar Markovic

    02.05.2014 at 14:55

    Bravo!

  3. Darko

    02.05.2014 at 19:32

    Kada bi bilo vise ovakvih entuzijasta, gde bi nam bio kraj.

Uključi se u diskusiju

Povezani članci