Trčanjem protiv kardio-vaskularnih bolesti

 „Srbija je među prvim zemljama u svetu po broju obolelih i umrlih od srčanog infarkta“, upozorio je prof. dr Višeslav Hadžitanović na Kongresu privatne lekarske prakse o prevenciji kardio-vaskularnih bolesti (KVB), krajem 2011. godine. Na tom skupu, elita srpske kardiologije pokušala je da ukaže na glavne uzročnike bolesti, kao i na prevenciju. Cilj je bio da se sačini predlog Nacionalnog programa prevencije kardio-vaskularnih bolesti i kako sprečiti da se u Srbiji umire od srčanog infarkta u tako velikom broju.

 Od 102.000 osoba koje su u Srbiji umrle tokom 2010. godine, 56.500 osoba, odnosno 55 odsto, umrlo ih je od bolesti srca i krvnih sudova, a 23 odsto od raka i dijabetisa. Analize pokazuju da najviše života odnesu hronične nezarazne bolesti. Lekari kažu da je u pitanju nezdrava ishrana, duvan, alkohol, nedostatak fizičke aktivnosti i stres. Prema rečima Tanje Knežević, direktorke Instituta Batut, srčana oboljenja su uzrok i svakog trećeg smrtnog slučaja u svetu gde godišnje 17 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova. Ona je navela da je u Srbiji gojaznost stanovništva u porastu, a da su nepravilna ishrana i nedovoljno kretanje među glavnim faktorima rizika oboljevanja od nezaraznih bolesti. „Prekomernu telesnu masu ima 54,5 odsto stanovništva, odnosno 36,2 odsto odraslih je prekomerno uhranjeno, a gojazno 18,3 odsto“, navela je Kneževićeva.

Inače, u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova oboljevaju sve mlađi ljudi kod kojih je sve češći povišeni krvni pritisak. Granica se sa 60 spustila na 35 godina, a ima i mlađih od 25 koji su doživeli infarkt. Zanimljivo je napomenuti da je visok krvni pritisak najmasovnija bolest današnjice i u svetu preko 2 milijarde odraslih ljudi ima ovaj ozbiljni zdravstveni problem. U Srbiji preko polovine odraslog stanovništva ima povišen krvni pritisak što nas svrstava u red veoma bolesnih nacija.

Srbi zapostavljaju prevenciju

Procene ukazuju da će do 2020. godine KVB postati vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u celom svetu, uključujući i nerazvijene zemlje, zbog čega je važno svakodnevno ukazivati na značaj prevencije i ukazivanje da su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost glavni okidači za nastanak srčanih oboljenja. Po rečima svih stručnjaka, gotovo 80 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto slučajeva oboljevanja od srčanog i moždanog udara može se sprečiti zdravim stilom života odnosno kontrolom ishrane, zabranom pušenja i fizičkom aktivnošću.

Veliki problem u Srbiji predstavlja i šećerna bolest od koje boluje 600 hiljada odraslih osoba. U svetu, od dijabetesa boluje blizu 366 miliona ljudi, a međunarodne organizacije za dijabetes procenjuju da će do 2030. biti čak 550 miliona dijabetičara. Najveći porast obolelih očekuje se u zemljama u razvoju, među kojima je i naša, koja već sada pripada grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od dijabetisa. Krupan problem je što Srbi ne idu kod lekara, te povremeno i ne znaju da im je zdravlje ugroženo.

Sociolog Milomir Mučibabić smatra da u Srbiji ljudi nerado idu kod lekara. “Rekao bih da je opšta karakterološka crta našeg naroda da o zdravlju najmanje vodi računa i da je investiranje u zdravlje poslednje što će uraditi, iako stalno govorimo o zdravlju. Stalno čujemo „prvo zdravlje, pa sve ostalo“, lamentiramo kad čujemo da je neko umro mlad, jer nije vodio računa o zdravlju, a kad nas nešto zaboli, posetu lekaru stalno pomeramo za sutra.”

 Mučibabićeva analiza je vrlo lucidna i što je najvažnije ukazuje da Srbi ne misle na preventivu ili kako se to nekada kazivalo “bolje sprečiti, nego lečiti”. Sport, a posebno rekreativno trčanje, spada u prevenciju koja bi mogla, u velikoj meri, da ljudima pomogne u poboljšanju i očuvanju zdravlja. O tome nam svedoče brojna naučna istraživanja koja se sprovode u čitavom svetu.

 Sport na recept

 „Zdravlje nisu samo lekovi“, kaže Stefan Diagana, nekadašnji svetski šampion u atletizmu na 400 m sa preponama, „Već postoje lekari koji prepisuju sport u obliku leka“. Reči Diagane  su pronašle ođek u Strazburu, krajem prošle godine. Pedesetak lekara je prihvatilo da sarađuje u programu „Sport-zdravlje na recept“. Bolesnike koji pate od hroničnih bolesti dijabetisa, gojaznosti i kardio-vaskularnih problema, oni upućuju posebnim trenerima na procenu mogućnosti. Treneri, u odnosu na lekarsko mišljenje i sopstveno iskustvo, preporučuju određene sportske aktivnosti. Pacijent, potom, posebnim kuponom, koga obezbeđuje gradska uprava, plaća upis za treninge plivanja, nordijskog hodanja, biciklizma, itd.

 Ovaj eksperiment se u potpunosti slaže sa preporukama francuske Medicinske akademije koja je predložila državi da se na listu lekova, lekarske i bolničke nege, za koje sdravstveno osiguranje pacijentima vraća novac, ubaci i sport.

 Najnovija medicinska istraživanja upravo potvrđuju pozitivne strane sporta koji, ne samo što čuva zdravlje, nego omogućava kvalitetniji i duži život. Rezultati Copenhagen City Heart prikazani na kolokvijumu Evropskog društva za kardiologiju u Dablinu, pokazuju da trčanje nije samo način da se sačuva linija i evakuiše stres, nego i da se produži život. Dva sata džogiranja nedeljno omogućavaju dodatnih 5 do 6 godina života.

 Njihovo istraživanje je zasnovano na tri decenije rada sa 20 hiljada osoba starih između 20 i 93 godine. Profesor Šnohr, kardiolog i direktor ove studije, smatra da se sa sigurnošću može reći da redovno džogiranje doprinosi produženju života. Trkačima je rizik od smrti bio smanjen za 44 odsto u odnosu na one koji su vodili manje aktivan život. „Naravno, ne treba preterivati“, kaže Profesor Šnohr, „Idealno je biti zadihan na kraju treninga, ali ne i bez daha.“

 Lekovi out, trčanje in

Potvrdu istraživanjima danskih naučnika dali su i francuski istraživači. Prema analizama Romualda Lepersa i Tome Katanjija, dvojice naučnika sa burgonjskog univerziteta, veterani su sve bolji. Oni su analizirali rezultate učesnika njujorškog maratona u zadnjih 30 godina (1980-2009) i došli do zaključka da su najveća poboljšanja postigli trkači stariji od 65 godina, a za njima oni stariji od 45 godina.

Trkačka aktivnost kod starijih ljudi doprinosi kvalitetnijem starenju, boljoj telesnoj kondiciji, jačanju mišićne mase i skeleta, boljoj kardio-vaskularnoj aktivnosti, dobrom krvnom pritisku, dobrom apetitu, dobrom snu, dobroj irigaciji mozga, smanjivanju opasnosti od raka, artritisa i osteoporoze, smanjivanje depresije i povećavanje samopuzdanja.

 Uprkos svim blagodetima sporta na ljudsko zdravlje, o tome se manje zna nego o lekovima. Francuski naučnici su ukazali da farmaceutska industrija troši neuporedivo više novca u reklamiranje lekova, nego što bilo ko troši na reklamiranje sporta kao sredstva za održavanje dobrog zdravlja.

Međutim, kako je populacija u razvijenim zemljama sve starija, a rekreativno bavljenje sportom sve masovnije, danas se radi sve više studija o uticaju sporta na ljude srednjih godina i seniore. Te studije vrlo jasno ukazuju da je trčanje vrlo efikasna zaštita od kardio-vaskularnih problema i da, za razliku od lekova, ono nema negativnih posledica.

Trči da bi bolje živeo

Da trčanje ima blagotvorno dejstvo na srce, više nije neophodno dokazivati. Verovatno je svima poznato da se prilikom trčanja šire arterije, a krvni pritisak u njima se snižava, što umanjuje napor srca prilikom izbacivanja krvi prema arterijama. Snažnije srčane kontrakcije povećavaju zapremine krvi prilikom svake kontrakcije, a poboljšana fluidnost krvi smanjuje rizike od tromboze arterija. Takođe, fizičkom aktivnošću se unosi veća količina kiseonika u krv i time se pomaže bio-električna stabilnost srca. Sa povećanjem unosa kiseonika, povećava se plućni i srčani kapacitet, a time i anaerobne sposobnosti. Istovremeno, povećanje srčanog kapaciteta prilikom opterećenja vodi ka smanjivanju srčane frekvenca u periodima mirovanja, što je vrlo povoljno za srce.

 Trčanje i aktivno hodanje se preporučuju u svim periodima rehabilitacije, kao i posle tretmana protiv raka ili tumora. Neaktivnost vrlo brzo dovodi do gubitka mišićne mase, što neumitno vodi ka neprekidnom osećaju umora, a pacijenti često gube volju za nastavkom lekarskog tretmana. Fizička aktivnost poboljšava rad organizma u svim pogledima, a osobi daje samopouzdanje, tako da je prevazilaženje problema znatno olakšano.

Trčanje je, takođe, odlična terapija i zamena za duvan. Vrlo je mudro jednu naviku zameniti drugom, tako da odluka o napuštanju cigarete može bitno da bude olakšana novom navikom – redovnim bavljenjem trčanjem.

Takođe, trčanje pomaže u održavanju telesne težine i smanjivanje stomačnih naslaga sala.  Potom, ono povećava stepen „dobrog“ (HDL) holesterola i stvara glikemijsku ravnotežu, što vodi ka vidnom poboljšanju u slučajevima dijabetisa 2.

Pozitivne strane bavljenja trčanjem mogu da se osete već posle mesec dana, pod uslovom da se na trening izlazi bar tri puta nedeljno i da svaki izlazak traje najmanje 30 minuta.

Znači, trčanje, pored zadovoljstva, daje i neophodnu fizičku kondiciju, reguliše krvni pritisak, telesnu težinu, rad zglobova, mišića i tetiva… Istovremeno, trčanje održava i psihoemotivnu ravnotežu koja omogućava bolje upoznavanje samog sebe na više planova: prepoznavanje sopstvenih kapaciteta, prevazilaženje stresa i bola, uvećanje samopouzdanja, relativiziranje prepreka, prilazak problemima na dinamičan način i traženje rešenja kroz psihoemotivnu i fizičku fleksibilnost.

Ovako viđeno, trčanje predstavlja jedan od važnijih temelja zdravog i uravnoteženog života.