Većina ljudi smatra da je trčanje individualan sport. Eliud Kipchoge se ne slaže. Insider
Kenijski trkač je najbolju muški maratonac: uzeo je zlato na Olimpijskim igrama u Tokiju i u Riu 2016. godine. Isto tako je oborio svetski rekord na Berlinskom maratonu 2018. godine.
U intervjuu sa Insider-om, Kipchoge je rekao da ne bi mogao da trči toliko brzo i da postigne takve rezultate da je trenirao sam. Zapravo, skoro nikada ne trči sam.
„Stalno sam sa svojom trening grupom“
Eliud Kipchoge
Grupa uključuje između 15 i 20 maratonaca koji predstavljaju Keniju na internacionalnim trkačkim događajima. Treniraju otprilike 10 i po meseci godišnje, kako Kipchoge kaže, najčešće u Kaptagat kampu, gradu koji je oko 320km udaljem od Nairobia.
Posle Olimpijske pobede, Kipchoge se otvorio o svom trening režimu, ishrani, i stanju uma koji su doveli do njegovih trkačkih uspeha tokom poslednjih četiri godine.
Kipchoge je jedini maratonac koji je istrčao maraton ispod 2 sata.
Trči do 6,200 milja godišnje (oko 10,000 km)
Novi dokumentarac nazvan „Kipchoge: Poslednji stepenik“ (Kipchoge: The Last Milestone) nudi uvid u to kako se on i njegova grupa za trening pripremaju u Kaptagatu za velike trke.
Kaptagat je nešto kao internat za kenijske trkače. Atetičari svaku nedelju provode sa porodicima, i to je jedini dan kad Kipchoge trči sam. Ostatak nedelje provode trenirajući, jedući, i spavajući zajedno u kampu. Kipchoge trenira u kampu od 2002., i sada je postao lider i mentor maratoncima sa kojima trči pod vođstvom svog trenera, Patrika Sanga. Kipchogeovo prisustvo u Kaptagatu je privuklo i druge vruhske trkače da dođu ovde.
Trčanje u grupi
Ljudi odabrani da treniraju u Kaptagatu su izabrani zbog njihovog majndseta, kako kaže Kipchoge. Sang i drugi treneri traže maratonce sa pozitivnim stavom koji prioritizuju samodisciplinu i timski rad. Na taj način, svaki maratonac u kampu, uključujući Kipchogea, gura grupu da bude bolja i brža.
„Ubacujemo u njih naše vrednosti, uključujući veru i naporan rad.“ kaže Kipchoge, i dodaje„to je razlog zašto sam okružen fenomenalnim ljudima.„
Maratonci u Kaptagatu prate strog raspored, koji je kreiran uz pomoć Kipchogea. Svaki četvrtak, kako kaže, je odvojen za dugo trčanje – 18.6 milja (30 km) ili više.
„Mislim da trčim na duge staze više nego bilo koji drugi maratonac„, kaže Kipchoge.
Uključuju i snagu i kondiciju, vežbe za core, pliometriju, i trening brzine, kao i mnogo ledenih kupki i masaža mišića kako bi se ubrzao oporavak.
Sa svim tim, kako kaže, trči između 5,900 i 6,200 milja (između 9,500 i 10,000 kilometara) godišnje. Pauzu pravi posle velike trke i koja traje tri nedelje, a koje koristi da se oporavi kod kuće.
Kipchoge kaže da skupljanje tih milja sa trkačima u Kaptagatu i održavanje konstantnog rasporededa, su dva ključa njegovog uspeha.
„Kada razmišljam o treningu, o onome što sam radio… o odličnim treninzima koja sam imao u toku četiri meseca, donosi mi mir jer tada znam da sam ostvario ciljeve.„
Ishrana bogata ugljenim-hidratima takođe nije na odmet. Kipchoge kaže da je njegovo omiljeno gorivo pirinač koji jede pre trke, posebno ujutru pre događaja.
“Pripremljena i organizovana osoba će osvojiti dan“
2019. godine, Kipchoge je postao jedina osoba ikad koja je istrčala maraton ispod 2 sata, kada je završio za 1 sat, 59 minuta i 40 sekundi u Beču u Austriji. Nije se računao kao novi svetski rekord, jer je događaj posebno dizajniran da pomogne da Kipchoge dođe do ove prekretnice.
Trčao je na terenu koji su organizatori odabrali posebno zbog nedostatka nagiba i krivina, jer oba faktora zahtevaju od sportista više energije. Tim od 41. trkača mu je pomogao da održi tempo, mada u dokumentarcu, neki od trkača kažu da im je Kipchoge olakšao posao.
“Eluid je super dosledan u svemu što radi; sve je u disciplini.“ kako kaže Viktor Chumo u dokumentarcu, Kenijski trkač na duge staze, jedan od pratilaca Kipchoge u Beču. “To je zapravo oluja uslova na jednom mestu koji čine ovog čoveka onim što on jeste.“
Ugljeni-hidrati kao gorivo
U susret događaju u Beču, Kipchoge je bio na trodevnoj iskrani obogaćenoj ugljenim-hidratima. U dokumentarcu se pominje da je nedovoljan unos ugljenih-hidrata ono što je uticalo na Kipchogeov prethodni pokušaj da istrči maraton za manje od 2 sata, dve godine ranije.
Istrčati maraton za od manje od 2 sata, za Kipchoge je značilo sprint u tempu od 4:34 milja. Bila je potrebna nezamisliva mentalna disciplina i sposobnost da se trči kroz ozbiljnu fizičku bol.
Ali Kipchoge nikad nije negodovao kad je trčao, njegovo lice je lišeno emocija.
“Što više bola, više i uspeha“, kako kaže, “Jako sam srećan jer znam da sam uradio dovoljno. To je razlog zbog kog trčim, i jako je umirujuće.”
Kipchoge je verovao da je jedna od stvari koji će mu pomoći da napravi uspeh u Tokiju i njegov trening u Kaptagatu.
“Pripremljena i organizovana osoba će osvojiti dan, i mislim da sam bio najbolje pripremljen i organizovan“., rekao je, “I hej, osvojio sam dan!”.
Dodao je da nije siguran da li će se takmičiti u Parizu 2024. godine “Trenutno ne želim da se obavezujem“.
