Elzan Bibić, seniorski rekorder Srbije u trčanju na 3000 i 5000 metara na otvorenom i na 1500 i 3000 u dvorani, je pobedio početkom godine na 40. Novogodišnjoj uličnoj trci u austrijskom gradu Pojerbahu.
Istrčao je 6.800 metara za 18:54,76. Drugi iza je bio Isak Kipkemboj, a treći Andreas Vojta iz Austrije.
Bibić je već trčao na ovoj trci 2019. kada je (opet) bio najbolji.
Trenutno je član je atletskog kluba Novi Pazar na čelu sa trenerom Rifatom Zilkićem.
U novembru je bio proglašen za najboljeg atletičara tog meseca od strane Evropske atletike nakon sjajne pobede na krosu u Tilborgu, povodom čega smo porazgovarali. Pa da počnemo.
Zdravo Elzane! Za početak, kako si? Kako je bilo u Torinu? Kakvi su utisci?
U Torinu nije bilo bas kako sam i planirao. Nekoliko dana pre tog takmičenja zadobio sam lakšu povredu lista na poslednjem jakom treningu za to takmičenje, što me je sprečilo da sprovodim treninge po planu. Zato sam morao nekoliko dana da odmaram i na terapijama. Što je i razlog zašto sam loše trcao.
Imao sam velike ambicije za to takmičenje ali nažalost povreda je učinila svoje. Ostaje žal za tim, ali ovo je samo početak i prva godina kako sam trčao u seniorskoj konkurenciji na prvenstvu Evrope u krosu na 10km.
U novembru si bio proglašen za atletičara meseca od strane Evropske atletike, kakav je osećaj? 😀
Pobedio sam na veoma jakom krosu u Tilburgu (Holandija) gde taj kros spada u silver kategoriju od strane Svetske atletike. Pobeda na krosu me je dovela do najuže nominacije za pobednika. Iznenađen sam i ovo je prvi put da budem proglašen. Naravno to mi je pružilo dodatan motiv i vetar u ledja.
S obzirom da su povrede, pogotovo kod profesionalnih sportista česte, kako si ti prebrodio povredu kolena? Šta bi poručio nama “običnim smrtnicima” kako da se izborimo sa povredama?
Povrede su sastavni deo sporta. I sa njima se ne treba boriti već ispoštovati svaku povredu i svaki bol.
One su znak da nešto nije u redu, npr. u treningu u vašem organizmu. Najbolji znak za loš put su povrede.
Povrede ili bol u kolenu su veoma česte kod trkača, pogotovo kod srednjeprugaša i dugoprugaša, jer oni su izlozeni dugim trčanjima na raznim terenima. Uvek treba preventvno delovati, pravilno se hraniti…
Kod kostiju i zglobova najvažnije je voditi računa o unetim dovoljnim količinama calciuma, kod mišica magnezijuma, kod tetiva kolagena. To su osnovne stvari koje trkac mora voditi racuna.
Kako je činjenica da si trčao sa upalom pluća (i pobediio) uticala na tvoje dalje odluke? Da li bi to opet uradio?
Nikada ne bih preporučio da se trci bolestan trka.
Uradio sam to neznajući da imam upalu pluća, jer se to iznenada desilo. Pobedio sam u veoma jakoj trci na Balkanskom dvoranskom prventsvo. To je zato što sam bio previše motivisan, ali sada, nikada to ne bih uradio.
Da li je i kako na tebe uticalo to što su se i tvoji roditelji bavili sportom?
To mi je bio dodatan podsticaj. Ja sam se sasvim slučajno našao u sportu.Trčao sam školski kros, tu me je i trener Rifat Ziljkić pronašao i uveo u Svet atletike.
Pronašao me je na školskom krosu RTs u Novom Pazaru. Tu je Rifat iz svoje škole izdvojio nekoliko đaka među kojima sam bio i ja. Inače bio sam prva godina Srednje medicinske škole gde je on profesor. I tako sam na njegovu inicijativu trčao kros i bio peti. Dan posle ponudio mi je da treniram atletiku, što sam i prihvatio.
Da li si se možda nameračio na još neki državni rekord za sledeću godinu s obzirom da si ove godine obrio 3?
Naravno, obarajući drzavne rekorde znak je da napredujem.
Državni rekordi su na veoma viskom standardima koji me svrtavaju među najboljima u Evropi i Svetu. Ove godine sam oborio 3 državna rekorda 1500-3000 u dvorani i 5000m na otvorenom.
Šta bi posebno izdvojio iz svoje dosadašnje karijere? Šta je po tebi potrebno da bi obarao tolike rekorde?
Iz dana u dan na treninzima sam napredovao i počeo da osvajam medalje gde bih izdvojio pre svega medalje na EYOFu zlati na 3000 i srebro na 1500m. Godinu dana kasnije postao sam Prvak Evrope u18 i CR na 3000m.
Tako sam počeo da osvajam medalje na velikim takmičenjima za juniore i mlađe seniore kako na stazi tako i na krosevima Evrope gde imam bogatu kolekciju medalja.
Počeo sam da rušim rekorde koji su stariji i od mene počevši od mlađih juniora pa sve do seniora gde su me ti rekordi uvratili u vrhu Evrope a i Sveta.
Kakvi su planovi za 2023.? Da li planiraš odmor?
U 2023. godini me očekuje puno takmičenja, pre svega na početku u dvorani prvenstvo Evrope i nekoliko mitinga, a na otvorenom Svetsko prvenstvo.
To su ta dva glavna takmičenja za koje imam želju sa se pokazem u najsjajnijem svetlu.
I za kraj, da li imaš neki savet za one koji tek počinju?
Atletka je veoma zahtevan sport. Trazi mnogo odricanja i posvecenosti. Svako u početku ima problem da zavoli atletiku kao trčanje na srednjim i dugim stazama, ali kada se zavoli onda atletičar kao profesionalac shvata da je atletika zivot i da samo ta duga trcanja ga ispunjavaju.