Damir Mesec je hrvatski triatlonac koji je meni posebno interesantan iz dva razloga. Prvo čovek boluje od astme, a postiže neverovatne rezultate. Drugo, Damir piše odličan blog, a trenutno se bavi trenerskim poslom. U ovom tekstu objašnjava odnos trenera i klijenta, što je meni veoma interesantno jer trenutno radim sa Ogijem, a u svojoj kratkoj trkačkoj karijeri sam imao i uspešnu saradnju sa Mićom Ingjatovićem MIG-om.
Mislim da je tekst veoma dobar jer pokazuje i govori o određenim standardima koji treba da postoje ne samo u trenerskom poslu, već i u bilo kojoj profesiji. Naravno, kada imate ličnog trenera, onda on postaje i donekle vaš savetnik, mentor i pedagog te je ovaj odnos još dublji od odnosa npr klijent – moler ili klijent – dizajner reklamnog materijala.
Ono što je važno jeste da bih lično svakome preporučio trenra (i Miću i Ogija, ali i bilo kog drugog) jer uz pravi odnos sa trenerom rastate i kao sportista i poznavalac trenažnog procesa, ali i kao čovek, u smislu da upoznajete svoje telo i pravazilazite i dostižete zadate ciljeve.
Trenerski pristup
Bio sam na obe strane odnosa trener-klijent, i želim ponajpre podeliti nekoliko stvari s vama kako možete dobiti najviše od svoga trenera. Slede neke važne stvari koji bi trebali upamtiti pre nego što planirate unajmiti ličnog trenera.
Poverenje
Angažovanjem trenera poveriti ćete drugoj osobi cijelu sezonu. Pre svega proverite trenerovu podlogu i iskustvo, raspitajte se za preporuke i razgovarajte s njegovim trenutnim klijentima. Pregledajte primere trening plana i proverite trenerov pristup o razvoju vaše sledeće sezone. Postoji mnogo trenera kao i mnogo raznih načina pristupu treninga. Različite strategije deluju za različite ljude, tako da gledate na to da trenerov pristup treninzima odgovara vašim potrebama. To će stvoriti poverenje i kvalitetan odnos za budućnost.
Ciljevi
Jasno recite treneru o vašim planovima i ciljevima za sledeću sezonu ili određeno razdoblje o kojem ste već raspravljali međusobno. Postavite ciljeve vrlo rano, i držite se plana tako da ih i ostvarite. Ciljevi moraju biti realni prema vašim trenutnim mogućnostima i raspoloživim sredstvima.
Plan
Mnogi treneri nude različiti nivo usluge koji je uskladen sa različitim cenama. Izaberite trenera i plan koji odgovara vašim potrebama. Ako zahtevate učestalu komunikaciju, tražite trenera koji će vam rado dati raspoložive informacije u svako doba dana/nedelje. Ovakav način frekventnije komunikacije je obično usklađen sa malo većom cenom od osnovne.
Komunikacija
Kada angažujete trenera vi plaćate savete, iskustvo i podršku od istog. Postavljajte mnogo pitanja. Morate razumeti što leži unutar godišnjeg, mesečnog i nedeljnog planiranja. Ako budete shvatali vaše treninge i njihovu svrhu, tako ćete postati bolji takmičar. Takođe, Vaša je dužnost da vaš trener ima u uvidu kako i na koji način radite vaše treninge koje vam on zada. Morate biti potpuno iskreni. Recimo, ako ste tako umorni da se ne možete ustati iz kreveta, pobrinite se da vaš trener to primi na znanje. Budite potpuno otvoreni i jasni o tome sto se dešava u svakom trenutku s vama. Ovo je posebno važno u onlajn odnosu, kada trener nije prisutan. Isto tako je veoma važno kada ste umorni, povređeni ili ne sledite zadani plan. Moje mišljenje je da ako je vaša međusobna komunikacija ograničena to je isto kao i da nemate trenera.
Sledite plan
Dakle kada ste se već obavezali, platili, strukturirali svoju sezonu unapred, sledite trenerov program. Ovo zvuči veoma lako, ali u stvarnosti klijenti su mnogo više skloni modifikacje postojećeg plana. Svaki trening mora imati svoju svrhu. Ako postoji sumnja, postavljajte pitanja svome treneru sve dok ne dobijete odgovor. Trenera ste platili da vam odgovori svojim znanjem na vaša pitanja. Iskoristite to.
Jasnoća
Trener mora znati objasniti ciljeve, zadane treninge, tehniku i strategiju na nivou da klijent to može u potpunosti razumjeti.
Otvorenost
Trener mora biti otvoren sa svojim klijentom. Klijent mora znati da neće niti jednog trenutka biti osuđivan od strane trenera. Ovo će sagraditi poverenje i kvalitetan odnos između klijenta i trenera, i poboljšati učinkovitost treninga u budućnosti.
Odgovornost
Trener mora podneti potpunu odgovornost za program koji vam zada. Isto tako klijent mora podneti potpunu odgovornost da će taj isti program izvršiti na najbolji mogući i najkvaliteniji način. Ukoliko postoji sumnja, trener i klijent bi trebali sagledati zajedno program i razjasniti nejasnoće ako postoje, te se naposletku zajedno složiti sa sveukupnom dogovorenom i planiranom strategijom. Ovo ce sagraditi poverenje i ojačati veru u uspeh.
Sretno!
Autor teksta je hrvatski triatlonac i Ironman Damir Mesec.
16 komentara. Leave new
Izvanredan i koristan tekst, a o Damirovom blogu je izlisno trositi reci.
Najverovatnije cu se po prvi put odluciti kosultovati trenera od ove jeseni…
Vlado, ti si bio i povod ovog teksta 🙂 U potpunosti se slažem sa tobom. Damirov piše retko, ali ultra korisno.
i ja mozda videcemo 🙂
super clanak!
ja najverovatnije za neko vreme (do zime verujem) krecem sa „coachingom“ ali samo za pocetnike/rekreativce kojima je cilj samo da se aktiviraju, protrce, zdravije hrane, smrsaju i td…
bitno je imati nekog kome mozete, pa i slepo, verovati, stim da ima barem osnovno znanje i sto je jos vaznije iskustvo u sportu, jer je net jedan veliki recycle bin, i ko je neupucen i sam pokusa nesto, vrlo lako moze (a ne mora!) da omane…
poz
Dobar trener je zlata vredan-MOJ JE NAJBOLJI!!!!!!!!!
Slazem se da trener jeste bitan ali ne i presudan,ko god je profesionalac logicno je da ima i trenera(uglavnom).Sta je kome cilj,za neke ciljeve,rezultate vam zaista nije potreban trener,mislim da je za nas rekreativce,puno bitniji saveti iskusnijih,grupno trcanje i samoinicijativa(pozitivne navike)Kad vec placate treba da imate i odgovornost i prema sebi i prema treneru,nisam za online.Pravi trener je pored vas,minimum 3-4 nedeljno i to na onim bitnijim treninzima kad se rade konkretne stvari(deonice,tempo,piramida,farflek)meri prolaze,gleda korak,polozaj tela,osluskuje vase telo…tu je da vas kontrolise,obuzda,pomogne,koriguje,posavetuje,nauci…a vase je samo da se skoncentrisete na trening!Imao sam iskustva sa profi trenerom(2 godine),ni izbliza nisam davao na takmicenjima a trenirao sam ko lud!Licne rekorde sam istrcao ipak sam!Za neke su potrebni da bi bili odgovorni,pod kontrolom…a za neke mislim da je to bacanje para,bolje kupiti opremu,suplemente…Naravno sve je stvar izbora,procene,ciljeva…znam i neke koji su treneri „sahranili“mislim trkacki…I nikad nemoj da zaboravite,svaki covek je prica za sebe!
Pozdrav
Po meni, za ljude koji ne teže da iz sebe izvlače maksimum,trener nije potreban.Ovo se odnosi i na ljude starije od 40 god.Takođe svako ko ima neka predznanja iz biomedicinskih nauka verujem da ni ne pomišlja na bacanje para na trenere.
Cenim da više o svemu zna i loš veterinar nego prosečan difovac?
Moje uverenje je suprotno.
Mislim da je trener dobra investicija, ali samo u slučaju da se uči i raste u tom odnosu. Ovo me podseća na Lukinu i Bojanovu lošu komunikaciju http://www.lukacanji.org/kraj-sistema-plan-i-udri/ a to je mislim i najčešća greška koja se pravi u ovom odnosu.
A baš smo u nedelju pričali o ovome, i Mara je spomenula o trojstvu treninga ili tome slično:
– Kouč (life coach)
– Atletski trener
– Nutricionista
– Masažer
Ono što mi je jako važno jeste da trener nije tu da bi trkač (bio to profi ili neko ko hoće da počne sa džogingom) mogao da zaboravi na proces i da bi bio njegova mašina, već pre svega neko ko će usmeriti i zbog velikog iskustva i mudrosti pronaći optimalan trening za željene ciljeve klijenta.
Sa druge strane, o fakutetima i znanju koje dobijamo sa njih u ovoj oblasti ne znam. Ali sam ubeđen da ko se dovoljno edukuje može slobodno da šljaka kao trener i bez DIF-a i bez veterine :))
E da.. naravno trener APSOLUTNO nije nešto što se mora ili što kaže Zdravko da je presudan ili neophodan.
Cilj ovog teksta je bio da otvori i pokaže mogućnost da se radi sa trenerom i šta se može očekivati od tog zajedničkog rada.
eto,kada počnu pripreme za sledeću sezonu,sredinom novembra,naravno ko počinje,ovo je dobar razlog da dođem na adu na zajednički trening pa neka ovo i bude tema,drage volje ću se uključiti u raspravu.lično imam iskustva baš sa rekreativcima i onima koji su nešto značili u atletici.
@zdravko,slažem se sa tobom da trener jeste bitan ali ne i presudan,ne mora da znači da profi trener može da te dovede do rezultata(ima tu raznih 1000 uslova, ali i zavisi koliko je njemu stalo do tebe i tvog napredovanja) ali je isto tako sigurno da je i taj dvogodišnji rad ostavio nešto pozetivno što te i sad nosi.ovo drugo da trener mora da bude baš uvek sa tobom kod mene ne pije vodu.mora da bude kad su treninzi oni žešći pred takmičenje,ono glavno.
tu se baš kali mentalna sposobnost trkača.poverenje trener-trkač i obrnuto,mora da postoji,ali isto tako jedina stvar koja može dovesti do raspada sistema poverenja je jedino sujeta ili jednog ili drugog.
pre desetak godina imao si ponudu od mene da uz moj sistem treninga treba da se ustališ na rezultatu ispod 2:25:00,0 u maratonu (naravno besplatno-bez ikakve nadoknade,da ne dođe do zabune) i nisi prihvatio.
Slazem se Mig s tobom ali suvise sam odgovoran,i ne zelim nicije,vreme i trud da trosim,kod mene je situacija drugacija,nikad nisam imao uslove za profi bavljenje trcanjem,ja nisam problem,imam,volje,zelje,navike a kazu i talenta sam imao,za maraton ispod 2:20.
Sve sem mene je bilo stap i kanap i u takvim uslovima,merilima to sam sto sam!Ove jeseni,zime cu se i ja isprobati u trenerskim vodama,naravno dz i iz ljubavi!Da budem jasan,nisam protiv trenera i nemam nikakvih predrasuda,sujetu,svako ima neko iskustvo,znanje koje moze da primeni,ko misli,voli svakako moze probati.Sem trenera puno je bitnije red,rad,disiplina!
Svako ima pravo izbora!
Kod nas je postalo popularno biti tzv. „dopisni trener“. U tome možda i nema ništa loše, ljudi jednostavno žele da nekom pomognu, ali ako se za to još i naplaćuje, onda o tome treba nešto reći. Znači, pljunem u plajvaz,presavijem tabak, i napišem, negde to pročitah, nadahnuti PAT trenažni plan nekom, koji če nakon čitanja oduševljeno krenuti u zagarantovano skokovito poboljšanje svojih rezultata. A šta se dešava dalje? Za nekog će takav plan biti nedovoljan njegovim potencijalima, za neke će to biti preambiciozno, a istina nekima će to i odgovarati, ali da bi se to utvrdilo, neophodan je samo jedan, ali bitan uslov, a to je da trener vidi svojim očima, čuje svojim ušima, kako pulen reaguje na određene trenažne elemente. On mora da sam da vidi pre treninga, kako se pulen oseća nakon prethodnog napornog rada na poslu, ili predavanja na fakultetu. Doduše, zahvaljujući savremenim pulsmonitorima može se elektronski poslati dijagram pulsa tokom treninga, ali psihološko stanje i reakcija organizma, je nešto neizmerljivo… I da ne dužim, jednostavno, dopisno treniranje je utopija, naročito za ambicioznije trkače.
A za rekreativce, kakav sam i sam bio svih ovih dvadesetak godina, ne vidim nikakvu potrebu za trenerom, ne daj Bože još i plaćati za to. Jednostavno, treba iz gomile dostupnih planova iz literature, interneta, od poznanika, odabrati čak nekoliko, priagoditi ih svojim sklonostima, mogućnostima i potrebama, i sprovoditi ih tako da posle pola sata nakon treninga mislite da možete ponoviti taj trening, Kakav PAT, kakva patnja, agonija…takvi treninzi uglavnom vode u povređivanja, a narednog dana dva sata pre treninga vas hvata nervoza, kako ćete podneti naredni trening. Trčanje, pre svega, treba da bude zadovoljstvo i potreba, a ne samo sebi cilj. Uzgred ću podsetiti na znani vic: Ako ste bolesni, idete kod lekara, treba i lekar od nečega da živi. Kad vam prepiše recept, idite u Apoteku, treba i taj apotekar od nečega da živi. Kad dobijete lekove, bacite ih, treba i vi da živite. A mala parafraza ovog vica bi bila: Ako Vam neko “prepiše” plan treninga, bacite ga, treba i vi da trčite zdravo i veselo.
@Drago.prvo moramo da razdvojimo rekreativce od takmičara i da vidimo čemu oni teže i šta hoće.pravo usmeravanje i doziranje treninga,naravno uz disciplinu i rekreativca i takmičara ne može dovesti do povrede.kroz patnju agoniju i torturu u treningu mora da prođe svaki iole ambiciozan trkač.bez toga nema napretka u rezultatu.ako čovek nije navikao bar malo da se „muči“ da ode na trening,da ide po kiši,snegu itd onda je Patnja Agonija i Tortura bila sigurno i mom bivšem komšiji sa V sprata svaki put kad je trebao da baci smeće,veruj mi …
danas od 10km lagano ja sam odradio 8km vetar je bio jak(kisa jos jaca)i dalje osecam male posledice od nedelje i za mene jakog treninga(12km) jer sam i taj dan vozio oko 70km biciklom
Ako se neko dugo bavi sportom i ako je iole pratio rad svojih trenera (ako je trenirao aktivno), moci ce sam sebi da zada plan treninga za celu nedelju i ako treba prilagodi ga sebi, iz razloga ako je imao nekih neocekivanih problema u toku dana (zbog posla ili nekih drugih obaveza, ili mu jednostavno vreme neodgovara). Svi ostali koji bi zeleli da pocnu sa aktivnijim vezbanjem, moraju da se posavetuju sa nekim trenerom ili nekim iskusnijim takmicarem, ali opet savet – ako vam tog dana neide, nemojte forsirati na silu, moze dovesti do nezeljenih posledica (povreda).
Da li je „koučing“ partija šaha da da ulazimo u PAT poziciju? Ja mislim da nama rekreativcima koji uživamo u trčanju koncept profi treniranja ipak malo stran i zato razumem Boroju kada kaže ono što kaže.
Takođe razumem i miga, jer je verovatno u pravu da se pomeranjem granica ljudske izdržljivosti dolazi do pravog rezultata. Ipak, godine iskustva i broj takmičara koje je trenirao mu idu u prilog.