Da li voliš da jurcaš po šumi? Da li uživaš u trčanju izvan grada? Da li ti je izazov preskakanje preko ograda i oborenih stabala? Da li ti je kul  da posle trčanja budeš blatnjav/a kao prase? Da li voliš da trčiš uzbrdo ili nizbrdo? Da li možeš bez problema da protrčiš kroz potok i da ne brineš da li su ti noge mokre? Da li ti protrčavanje kroz tuđa dvorišta vraća onaj nestašni osećaj bunta iz detinjstva? Da li ti taj osećaj da si deo prirode mnogo znači?

Ako su tvoji odgovori na ova pitanja uglavnom NE, to znači da nemaš pojma šta je dobra avantura.

Ako su ti odgovori uglavnom DA, ti si car. I treba da trčiš kros .

Istorija krosa

Pozitivne odgovore na ova pitanja su još u prvoj polovini XIX veka dali otkačeni Englezi koji iz želje za nadmetanjem, prevazilaženjem svojh granica i stvaranjem nečeg novog  izmislili kros. Prva trka je održana 1837. godine u Ragbiju, a do kraja veka kros se proširio na Francusku i Ameriku. Kros je od 1912. godine olimpijska disciplina.

Kros danas

U međuvremenu kros se promenio, organizatori reorganizovali trke kako bi publika što udobnije mogla da prati takmičenje. Danas se veliki broj trka održava na hipodromima, a trkači preskaču veštačke prepreke. Savremni kros se definiše kao atletska disciplina trčanja kroz prirodu po raznovrsnim i relativno lakšim terenima.

Kros je danas izgubio svoje originalno značenje. CROSS-COUNTRY znači presecati livade, imanja, sela, šume,itd. Savremeni kros ništa ne preseca, već se trči po jasno određenim i dobro pripremljenim stazama.

Dobar primer pravog krosa je trka “5 mlinova” u San Vitoreu, mestu u blizini Milana. Tamo trkači protrčavaju kroz imanja koja se nalaze oko tih mlinova, dok ih mlinari tradicionalno posipaju brašnom, kao želeći da ih oteraju.

Školski kros

Moj prvi susret sa krosom je bio prilično traumatičan. Mislo sam da su mi pluća ispala negde uz put, a da mišići na nogama više nikad neće prestati da me bole. Dok sam bio u osnovnovnoj školi odveli su nas na lokalni fudbalski teren i terali da trčimo submaksimalnim intenzitetom 1600 metara, dok su devojčice trčale 800 metra. Deca u tim godinama još uvek nemaju razvijene fiziološke sisteme koji mogu da podrže takav intenzitet. To je trenutak kada deca počinju da mrze trčanje, a kros ostaje potusnut u podsvesti kao negativno iskustvo. To je zločin i prema  deci i prema trčanju.

Rekreativni kros

Verujem da u našoj zemlji možemo da napravimo jako kvalitetnu kros trku za rekreativce. Tu trku zamišljam više kao avanturu i zabavu nego kao takmičenje. Trku koja će u sebe da integriše i duh toga mesta u kome se održava. Trčalo bi se po  što raznovrsnim terenima. I dužina trke ne bi smela da bude manja od 5 km. Posle jedne dobre trke pojavila bi se potreba za još takvih trka u različitim godišnjim dobima i na različitim mestima.

Da li znaš neku dobro mesto na kome bi mogao da se održi treningi u kros uslovima? Kako ti zamišljaš idealnu kros trku u kojoj bi želeo/la da učestvuješ?