Kao neko ko trenira trčanje u klubu, često imam običaj da sa društvom posle treninga – uglavnom uz hladno pivo – diskutujem o raznim temama. Jedna od njih je bila koliko mi stvarno poznajemo jedni druge?
Viđamo se dva-tri puta nedeljno, trčimo u grupi, ali ko je zapravo ta osoba pored mene, šta ju je pokrenulo da trenira, o čemu sanja?
Svima nam se desilo da i tokom samih trka sklopimo neko poznanstvo koje posle preraste u trajno drugarstvo. Inspirisan upravo tom pričom, ali i jednim sjajnim tekstom Dragane Dišić, rešio sam da pokrenem seriju intervjua, sa ciljem da bolje upoznam ljude koje srećem na stazi!
Budući da sam u poslednjih godinu dana prilično očaran trejlom, rešio sam da mi prva “žrtva” bude čovek koji je mnogima inspiracija, a ujedno jedan od mojih trenera, uvek profesionalni i neumorni Miloš Milisavljević. Ne zvuči vam poznato? Možda zato što ga poznajete pod nadimkom Spartak? 😀
Miloše, predstavi se čitaocima Trčanja.rs u nekoliko rečenica?
Ćao svima, ja sam Miloš sa Zvezdare. Ali nisam Beograđanin, tu sam samo na privremenom radu 😀 Trčanjem sam počeo da se bavim pre desetak godina kada sam istrčao svoj prvi polumarton.
Od 2013. radim u BRC-u kao trener, gde sam sa ostalim trenerima pripremio preko hiljadu ljudi da istrči svoju prvu trku. Od proleća 2017. vodim trail grupu, gde sam i autor programa. U prvoj sezoni nas je bilo 20, a sada nas ima 35, sa tendencijom da nas u trećoj sezoni bude preko 40!
Kako / zašto si počeo da se baviš planinskim trčanjem?
Rođen sam u podnožiju planine Željin, i sa svih strana sam bio okružen planinama pa je bilo nemoguće da ne volim planine i prirodu. Tako da sam hteo da spojim dve stvari koje volim, trčanje i planine.
Šta ti se najviše i najmanje sviđa kod trejlova?
Da li ću biti skroman ako kažem da mi se sve sviđa? Ako bih morao da izdvojim jednu stvar, to bi bila povezanost sa prirodom, jer na trejlu imam taj osećaj bliskosti, da uživam u tome, da sam slobodan.
Svakako tu su i usponi, koji jesu teški, ali na kraju svakog uspona vas čeka nagrada u vidu nestvarnih predela koje možete videti. Hm, ono što mi se najmanje sviđa je blato, jer ove zime ga je bilo svakog vikenda.
Poznata je priča da je jedna tvoja slika sa trke osvanula kao reklama u nekoj radnji. Šta se tu zapravo desilo?
Nije bila trka, drug moje devojke Ljilje se bavi fotografijom i hteo je da nas fotka, posle čega smo mu dali saglasnost da proda slike. Tako se desilo da su one osvanule u mnogim svetskim gradovima, sajtovima, na ambalaži sportske opreme. I iako se to fotkanje desilo pre nekoliko godina ljudi nam i dalje šalju fotke kada nas negde vide.
Prošle godine na Jadovniku si uzeo prvo mesto na 66 km. Opiši malo to iskustvo?
Da, u avgustu 2017. sam pobedio na Jadovničkom ultramaratonu . Za mene je to bilo skroz novo iskustvo jer je prvi put trebalo da trčim tu dužinu – prethodna najduža trka je bila oko 45km i to nekoliko puta.
Fizički i psihički sam bio spreman na sve što će me čekati tokom te trke, ali ono što mi je najviše pomoglo je što nisam išao sam, već sam trčao sa Aleksandrom Petrovićem. To bi bio moj savet i preporuka, trčanje je timski sport, trudite se da što više trčite sa nekim.
Najčudnije / najgore / najbolje iskustvo sa neke trke?
Prva trka na koju sam išao u organizaciji Skyrunnig Srbija je bila Besna Kobila Sky Race. Nisam imao iskustva sa Skyrunning-om ranije, sve je bilo super do pretposlednjeg uspona, koji je bio sigurno dug 3 km i imao preko 1.000 m uspona, ako pitate mene.
Ako pitate organizatora bio je dug 1.500m i imao je oko 400m uspona 🙂 Toliko mi je teško bilo da sam nekoliko puta legao i čekao da se nešto desi. Nažalost nije se desilo nikakvo čudo i morao sam da uzmem stvar u svoje ruke i završim trku.
Okvirni planovi za budućnost? Šta te motiviše da nastaviš? Novi ciljevi?
Što se tiče planova kao trenera su sledeći: da što većem broju ljudi pomognem u pripremi za trejl trke, da im pomognem da ostvare svoje ciljeve, a možda i nekog od njih spremim da postanu šampioni, kao što je bio slučaj sa Nikolom Ilićem koji je 2016. bio pobednik Skyrunning lige Srbije.
Trkački ciljevi, da odradim ove sezone sve trke u organizaciji Skyrunning-a Srbije, kao i još neke trke kao što su Jahorina Ultra Trail, Župski Vinski maraton, Cappadocia Ultra Trail i sve to kao pripreme za UTMB.
Milošu hvala na vremenu, a ako i vi volite trčanje i boravak u prirodi, meni samo preostaje da vas pozovem da se oprobate u trejlu – i to možda već ovog leta, sa trenerom Spartakom, u okviru BRC Trail ekipe! Upis je u maju, a detalje možete pronaći ovde.
Trenirajte vredno, vidimo se na stazi! N. R.
