Boška Ćirkovića poznajete pre svega kao umetnika, izvođača, aktivistu, ličnost iz kraja, frontmena grupe Beogradski sindikat. Od 2013. godine poznajemo ga i kao trkača! Nedavno je Škabo bio naš gost, i osim što smo saznali mnoge anegdote iz njegovog trkačkog, ali i umetničkog života, pričali smo i o njegovim počecima, motivima koji ga danas pokreću da trenira, i o samoprevazilaženju, između ostalog!

Izdvajamo neke od zanimljivosti o kojima je Škabo pričao sa domaćinom ovog podkasta, Dragoljubom Milosavljevićem, a za celokupan utisak i ceo kontekst preporučujemo video na kraju članka (u trajanju od 35 minuta).

O treningu

Trening te čini fokusiranim i boljim čovekom, provereno, a ne medalje i postignuća. Mi jesmo duhovna i društvena bića, ali smo i fizička bića. Ako si bolestan – sve ispašta.

Pošten i kontinuiran trening je ono što te održava normalnim…

…sve ostalo te vodi u greh. I ovo se odnosi ne samo na trčanje već i na pisanje na primer, kao i druge sfere života.

O konzumerizmu i eskapizmu

Trčanje nije došlo sa zapada naravno, ali konzumerizam jeste. Za mene bi bilo lažno da imam konzumeristički pristup tome.

U Beogradskom Sindikatu sam zbog druženja i muzike, samo to. Sa Ultratrkačima- isto – samo trčanje.

Komentar na eskapizam, o kome se sve više govori u trčanju i drugim sportovima izdržljivosti, i koji predstavlja beg od realnosti: Ako je realnost pobeda liberalno kapitalističkog sistema u svim sferama ljudskog postojanja, ja od nje ne bežim, nego se sukobljavam!” … “Ja sam veća Marina Abramović od Marine Abramović, samo nisam deo liberalno kapitalističke matrice.”

Pisac, reper, otac, multitalentovana ličnost. Kako tvoja okolina vidi tvoje bavljenje trčanjem?

To vreme koje odvojiš za trčanje, treba da odvojiš od nečeg drugog… Međutim svi počinju da uviđaju koje su njihove koristi od toga što ja trčim.I svi su srećniji što ja to radim, jer sam mnogo smireniji.

Zašto si počeo da trčiš 2013. godine?

Nikada me nije privlačilo trčanje, trenirao sam košarku. A kada sam počeo da trčim, prestao sam i da pratim druge sportove! Trčanje je postalo sastavni deo dana i moje filozofije.

Čuo sam u jednoj emisiji da je Puff Daddy istrčao maraton, pa mi je zvučalo kao neko dostignuće… A onda je drugar čuo za Belhospice 2013. i počeo da se sprema za polumaraton na Beogradskom maratonu.

Radi humanog cilja, stupili smo zatim u kontakt sa Beogradskim maratonom, i povezali se sa humanitarnom organizacijom za decu sa retkim autoimunim bolestima “Za život”, kao Beogradski Sindikat, i najavili nastup na BG maratonu te godine.

Na konferenciji za novinare rekao sam da ću istrčati 21 km, a do nedelju dana pred trku nisam nisam trčao više od 5 km. Te nedelje pred polumaraton istrčao sam na treningu 15km i imao nameru “samo da preživim trku”. Prijatelj je rekao da će on ići polako, a ja nisam znao ni šta znači polako! Na Brankovom mostu mi se čak pocepala čarapa ali ja nisam znao da mogu da se zaustavim da je namestim. Istrčali smo za 2 sata i 13 minuta. Tada sam uradio nešto što nisam nikad uradio!

Nakon toga, Dalibor me je pozvao na pripreme za maraton.

I sada ne idemo na trku zbog vremena, već da nas 50 – 60 koji trčimo zajedno, svi završimo trku.

O trkama samoprevazilaženja – zašto trčiš trku na 24h?

Trka na 24h je malo dosadnija od trke na 12h, ali isto je, znaš da ćeš tih 12h da budeš tu, i vrtiš se u krug, razmišljaš…

Samo ime trke eksplicitno objašnjava svrhu – samoprevazilaženje. Nekima to izgleda kao sekta… Nije najzdravije, jer je beton, ali je za glavu odlična stvar.

Inspirisala me je žena od 80-ak, 90-ak godina iz Niša, koja prelazi po 90km i svake godine trči i bodri druge na stazi.

O gedžetima

Sat koristim da vidim koliko je sati. Manje su brojni ljudi koji se “lože” na gedžete, iako ne izgleda tako. Bitnije su dobre čarape, nego dobre patike, iako sada ima kakvih hoćeš i kod nas.

Možeš da trčiš po bilo kom vremenu, a ne da slušaš reklame i da trčiš na traci zimi.

Postali smo mnog mekani i zavisni od tehnologije, a pre samo 100 godina su se pokupili svi, žene i deca i bez opreme, možda i bez rukavica, prešli Albaniju!

O trkačkim planovima

U 2020-oj bih voleo da odem ponovo u šumu i da krenem sam, svojim tempom, na dužu stazu, recimo na Fruškoj gori…