Prepišite pitanja koja vam se učine da vam odgovaraju ili odštampajte ovaj tekst i zalepite ga na neko vidno mesto kako biste se stalno podsećali na njih i pratili promene koje se dešavaju zbog njih.
PITANJE: Koga briga?
Zamislite samo: neko vam pokvari nešto što ste dugo pravili, ili, počnete da se nervirate što neko jednostavno ne može da shvati o čemu vi pričate. Umesto da se nervirate postavite sebi pitanje: „Koga briga?“ Često ono što se nama čini važnim, uopšte nije važno.
Pitajući se “koga briga?” je način da se stvari omekšaju i olakšaju.
Koga briga što niste istrčali najbolje vreme, što vas ne interesuje lični rekord, koga briga što se ložite da imate najskuplju trkačku opremu? Koga briga zbog toga što vam je neko dobacio da si se ugojio/la?
Koga briga je jednostavan način da kontrolišete svoj život, a druge postavite na svoje mesto.
PITANJE: Da li će mi ovo biti važno za 5 godina?
Slično pitanje kao prethodno, ali u vremenskoj perspektivi, a ne društvenoj.
Odlična prilika da se osećate bedno, jadno, da besnite, da učinite glupost i da se osećate loše: npr teški problemi kao što su, neko vam duguje pare, nemate kintu za nove patike za trčanje, pali ste ispit, boli vas zub, partner vas je ostavio?
Postavite ovo pitanje i videćete da smo mi eksperti da preuveličamo stvari. Najverovatnije da ovo neće biti baš toliko važno za 5 ili 10 godina.
Ponekad je jednostavno lakše da rešimo neki problem nego da paničimo. „Koji mali korak mogu da napravim kako bi pokrenuo rešenje ove situacije?“ ili „Kako da dobijem više onoga što volim?“
Umesto da sedite i razmišljate kako ste se ugojili i kako vam je na poslu smor, i kako nemate devojku ili dečka i kako je Srbija očajna zemlja, postavite sebi ovo pitanje i pronađite taj jedan mali korak koji će pokrenuti rešenje.
Znate, sve ono tipa, pošaljete oglas za posao, pozovete raning badija na trčanje, prijavite se na trku, pozovete određenu osobu i kažete joj da je volite ili da vas ostavi na miru. Napišite mejl. Jednostavne stvari su posledice ovog pitanja koje dovode do velikih promena.
PITANJE: Da li mogu da prihvatim da se trenutno ovako osećam?
Meni je ovo najomiljenije pitanje. Roditelji su nas naučili da je glupo da se svađamo ili da je nepristojno da tražimo dodatak, da ne treba da se ljutimo; društvo nam kaže da su oni tužni za sažaljevanje…
Ovo znači, da smo naučeni da ne budemo OK sa svojim željama, emocijama… Npr ljuti ste na nekoga što nešto nije uradio. Ali bolje da držite to u sebi i još više da se nervirate što se nervirate.
Ili npr pojeli biste neki kolač. Ali ne, vi znate da ste jedna debela osoba koja pri tome ne može da se kontroliše. I taj osećaj „gladi“, to je psihički… Nešto samnom nije u redu!
Neke stvari možda trenutno i ne možemo da rešimo. Nije im vreme. Ali to ne znači da će one trajati ceo život. Budi OK sa tim da trenutno nešto nije OK.
Pitam sebe: Da li mogu da prihvatim da se osećam ovako? Da! Onda sam dozvolio sebi da budem ja. A tek tada je promena moguća, kada prihtaviš sebe!
Srećno sa trčanjem i zdravim navikama. I počnite da pazite kako pričate sa sobom! Ukoliko imate još neko dobro pitanje ili komentar u vezi sa tekstom, slobodno pišite!
3 komentara. Leave new
Ima ono, ako neki problem ne mogu da rešim onda to možda i nije moj problem.
Sjajan tekst! Zbilja je potrebno nekad zastati i porazgovarati sa samim sobom…
Super tekst