Prava drama odigrala se juče ujutru na Adi Ciganliji, kada je čopor pasa lutalica napao Sonju Pavun (21), oborio je na zemlju i krvnički izujedao
Tragediju je sprečio slučajni prolaznik, koji je uspeo da rastera pse, a devojka je sa brojnim povredama kolima Hitne pomoći prevezena u bolnicu.
Ovakav početak sezone na Adi Ciganliji niko nije očekivao, a prema nezvaničnim informacijama iz policije, ovo nažalost nije prvi napad pasa lutalica na ovom izletištu.
– Bilo je već prijava o napadu pasa. Bilo je i sporadičnog ujedanja, ali je ovo prvi slučaj da je osoba izujedana po celom telu. Prema informacijama sa kojima mi raspolažemo, uprava Ade Ciganlije je više puta pozivala šintere da „pokupe“ pse lutalice u blizini kupališta, ali kada bi ekipe došle, nisu nalazile pse – kažu u policiji.
Kako je za Press rekla Sonja Pavun iz naselja Filmski grad, žrtva čopora, drama se odigrala oko 8.20 sati, na stazi za bicikliste i rolere, nedaleko od „bandžija“.
– Trčala sam stazom, džogirala. Videla sam pse, njih sedam-osam, kako izlaze iz šume. Malo sam usporila, jer sam videla kako trče prema meni. Mislila sam da će protrčati – kaže Sonja i dodaje:
– Kada su psi dojurili, počela sam da uzmičem unazad, ali su oni skočili na mene. Oborili su me na zemlju i počeli da grizu. U početku sam se branila, ali onda više nisam mogla. Vrištala sam i dozivala: „U pomoć!“
Sigurnu tragediju sprečio je jedan prolaznik koji je uz puno muke uspeo da rastera čopor pobesnelih pasa.
– Ne znam ko je bio čovek koji je dotrčao i počeo da ih šutira. Možda je radnik iz nekog od kafića, ili se samo šetao i čuo me kako vrištim. Obično odlazim mnogo ranije na džogiranje, kada nema nikoga. Šta bi se tada dogodilo, ne mogu ni da zamislim. Ujedali su me svuda! Po rukama, nogama, leđima… Skoro su mi skinuli trenerku, koju su svu iscepali – objašnjava Sonja.
Kada je posle bekstva čopora ustala, Sonja je prvo pozvala oca koji je obavestio policiju i Hitnu pomoć. Lekarska ekipa, koja je ubrzo stigla, prvo je smirila devojku koja je krvarila iz rana po telu od ugriza i bila u šoku, a onda ju je odvezla u bolnicu.
– Prvo su me odvezli na Infektivnu kliniku, gde su mi dali injekciju protiv besnila i tetanusa. Posle toga me je pregledao i hirurg. Rane su mi namazali i previli, ali još sam u šoku. Ranije sam trčala po Košutnjaku, ali i tu ima mnogo lutalica. Zato sam i počela da odlazim na Adu Ciganliju – kaže povređena devojka i dodaje:
– Danas otvaraju sezonu na Adi. Divno! Mogli su da sklone pse, a ne da na svakom koraku budu lutalice. Oni se šetaju na stotinak metara od plaže. Pa prošle nedelje su napali sina našeg komšije i ugrizli ga pre nego što su roditelji uspeli da reaguju. Šta ako se neko dete udalji i napadnu ga? Šta će onda biti?!
U otpusnoj listi lekari su konstatovali da izujedana devojka ima lake telesne povrede u vidu oguljotina i ugriza. Povrede su sanirane, a Sonja Pavun će sada morati da odlazi u bolnicu na revakcinaciju i preglede kako bi lekari videli da li rane od zuba zarastaju.
Izvor: PressOnline
17 komentara. Leave new
Užasno, šta drugo reći, Sonji brz oporavak, a valjda će sad da se preduzme nešto po pitanju bezbednosti ljudi po stazama Beograda i šire.
Nemam reči stvarno.. Jednom sam se zadesio u Zvezdraskoj šumi sa par pasa i uopšte nije bilo prijatno. Na svu sreću i stariji sam od Sonje i muško sam, pa sam se nekako izbavio.
Ovaj problem sa džukelama je veoma ozbiljan, što ovaj „incident“ to i pokazuje.
Jedan problem je moralni (zaštita životinja) i on ovde pada u vodu jer su životinje napale čoveka. I tu mi sad niko ne bi mogao da opravda džukele da su se one uplašile, da je ona ušla u njihovu teritoriju i šta ti ja znam.
Druga stvar je država, nadležni i odgovornosti i kako sve to funkcioniše kod nas.
U svakom slučaju tuga i gnev. Nadam se da će devojka nastaviti da trči bez straha.
Savet je da se kupi onaj peper spray (suzavac) pošto je očigledno uplašena, a to psi uvek namirišu pa se i odvaže da napadnu.
Pa dok ima lutalica bice i napada na ljude, narocito ako su u coporu. No, suzavce, kamenje i slicno treba koristiti samo u krajnjoj nuzdi, jer ce pas koji je tako nesto pretrpeo postati samo jos agresivniji prema ljudima ubuduce.
Najbolje resenje je da se sto vise pasa skloni sa ulice i udomi, ili bar sterilise. Posto se na gradske vlasti tu ne moze preterano racunati, najbolje je ako vidite napustene stence odneti ih u neki azil ili jos bolje, udomiti i na taj nacin dati svoj doprinos smanjenju broja lutalica. Time cete i ostvariti bolji kontakt sa psima i manje cete ih se plasiti, bicete prirodniji u njihovom pristustvu i imacete manje incidenata sa lutalicama.
Ukoliko niste u mogucnosti da sami udomite neku lutalicu i na taj nacin potpomognete smanjenju broja nezbrinutih pasa, onda mozete dati neku donaciju azilima. Ima ih vise, koga zanima neka gugla, svima im je preko potrebna pomoc u novcu ili stvarima.
Ili vec odrasle lutalice mozete odneti takodje u Krnjacu gde ce lutalice za malu cenu dobiti sterilizaciju, i oporavak u njihovim prostorijama u trajanju od 10 dana, pa i kada se vrate na ulicu biti manje agresivne a i nece se kotiti.
http://nezavisniaktivisti.bravejournal.com/entry/23462
To je neko dugorocno i humano resenje.
No, nemojte misliti da ne saosecam sa devojkom koja je izujedana. Volela bih da se to nije desilo, ali isto tako bih volela da ni psi ne budu izlagani nasilju okrutnosti.
Jaruga, desno iznad restorana „Kosuta“, pored cesme koja ne radi godinama, ima nekoliko „svojih“ pasa lutalica.
Informacija je iz prve ruke!!!
Juce sam pokusao tuda da istrcim ali me je sacekalo i napalo nekoliko lutalica. Dobro sam prosao tj., utekao.
Primerci su bili od malih do velikih kao ovca. (mozda su u strahu velike oci ali efektnije zvuci ovako) :)))
Na tom mestu bi zapomaganje bilo od male koristi.
Ta lokacija nije prometna tako da neko sigurno donosi hranu tim psima.
Bez nipodastavanja azila, sterilizacije ili udomljavanja. Jedini problem je sto su ti nacini resavanja ovog problema spori ili kod nas u ovom trenutku uzaludni.
Ne zelim izgledati surovo i bezosecajno ali stari sinterski nacin ili odstrel su daleko brzi i delotvorniji lekovi za ovo.
Lako je resiti par lutalica ili udomiti par stenaca.
Sta raditi sa starijim, poludivljim psima koji se krecu u coporima?!
Nasmesiti im se i ponuditi prenociste u azilu???
Problem lutalica ce se resavati dugi niz godina na osecajan i relativno brzo na bezosecajan nacin.
Svaki kraj ima nekoliko copora, skoro svaka ulicica ima svoje lutalice.
Surovo ili ne ali sta je bezbolnije po ljude, decu, trkace???
Pa nisu ljudi jedini cije interese treba uzeti u obzir. Ti ako si takvog misljenja kreni lepo i svima metak u glavu brzo i bezbolno i ocisti Beograd od lutalica.
Ako bi bili kastrirani psi ne bi bili toliko agresivni, pri tom, ako bi se ljudi ponasali ljubazno prema njima, i psi bi bili ljubazni, x puta je SA MNOM a ne ZA MNOM trcalo po nekoliko pasa, tako da to nije nemoguce. Nece svaki copor nuzno da te rastrgne na komade.
Psi na ulici zive u proseku 2 do 4 godine tako da ako bi svi bili sterilisani, za 4 godine ne bi bilo lutalica na ulicama, a to i nije tako dug period. (I naravno, redovne kontrole vlasnika pasa koji nisu sterilisani i da se proverava sta rade sa okotima uz ogromne finansijske kazne ako se utvrdi da je neko izbacio psa na ulicu).
Mozes da proklinjes mrak ili da upalis svecu.
Ja sam prva koja bi volela da nema lutalica, ali mislim da je human pristup problemu uvek bolji.
psi plus 1…jer ko voli zivotinje, voli i ljude
@ Biljana,..Evo sad si rekla na kraju > ipak je bolje „human pristup“ a na pocetku > da ljudi nisu jedini cije interese treba uzimati u obzir…Meni taj human pristup uvek nekako kaze da ce neko postradati bez obzira na nacin. Tako da bolje i da ne stvaramo lutalice pa da ih moramo sklanjati jer tako necemo biti humaniji. Ti psi, za razliku od ljudi, ne planiraju da nas napadaju, tj. ne mozete im suditi preko ovih foruma, il’ gde god. Kao domace, drustvene zivotinje, oni su ogledalo nas samih, pa kad njima sudimo i kad govorimo sta treba s njima, bolje da pocnemo i da govorimo sta s ljudima koji ih pustaju od kuce il se o njima ne brinu. No to nije tema ovog foruma.
Evo Nino ima rešenje
http://pobedidijabetes.org/da-li-imate-problema-sa-psima-dok-trcite/
To je utopija. Pa, mi ne možemo da kontrolišemo ni da li sva preduzeća izdaju fiskalni račun (a država od toga neposredno zarađuje, tj. ima jaku motivaciju da to u potpunosti sprovede), a kako ćemo da „redovno proveravamo vlasnike pasa koji nisu sterilisani“!? Kojim parama da plaćamo ljude koji će to da rade i kojim pravom da se zavlačimo ljudima po kućama da proveravamo da slučajno nemaju okota koji nije prijavljen „na papiru“, a koji može da završi na ulici?
Jeste, nisu psi krivi – ljudi su krivi; i jedino pošteno bi bilo da svakoga ko izbaci psa na ulicu izujedamo od glave do pete. Ali, pošto ne možemo da otklonimo uzrok, tj. ne možemo non-stop da pratimo svakog psa koji trenutno živi u Srbiji (plus njegove potomke), moramo da uklanjamo posledice.
Mudro zboris Vujaklijo.
Problem pasa lutalica je prisutan i ovde u Boru, ja sam imala nekoliko puta bliski susret sa njima ali hvala bogu tada se ona nasa „pas koji laje ne ujeda“ pokazala istinitom.
Smatram da su trkaci odgovorni za posledice ukoliko se desi da ih napadne pas.
Kada setamo ulicom i priblizi nam se pas, pa ‘ajde da kazemo – i skoci, mi ne znamo da li zeli da se igra sa nama ili hoce da nas napadne. Onda mi reagujemo braneci se tako sto ga sutnemo, odgurnemo ili sta vec. Potpuno je isto i sa njima. Oni ne mogu da znaju da mi trcimo (ka njima ili za njima, svejedno) u nameri da ih napadnemo, i zato se brane napadajuci nas.
Inace nije losa ova stvarcica koju je Ninoslav predstavio u svom blogu.
Mislim da su ljudi koji brane prava životinja a jedu iste u pljeskavicama i ćevapima u najmanju ruku licemerni.
Ja sam pre imao ozbiljnih bliskih susreta sa velikim psima i nije mi bilo svejedno. I mislim da tu nema govora o milosti-“pojedi ili ćeš biti pojeden“ i zato sam nabavio ovu spravicu koja me spašava u ovakvim situacijama. Evo baš danas na Tamiškom keju poleteše tri avlijanera za mnom, ja ih pustim pa se okrenem i upalim spravicu-momentalno su stali i odustali od daljnje akcije.
Pored ovog postoje još i sprejevi koji su na bazi ljute paprike i bibera i koji odlično zaustavljaju pse koji vas jure. Teško ih je nabaviti kod nas.
Nije loša stvar i da iskoristite bidon sa vodom i da ih prsnete, efekat iznenađenja je najbitniji i često je uspešan.
Ja nosim uvek pištaljku protiv pasa (baš ovu http://zivotinjsko-carstvo.com/forum/index.php?showtopic=5578) ali najbolje pomažu udice 10 i 12 sa čvarcima i trkrake udice sa čvarcima.Verovali ili ne!
A sta su doticne „udice sa cvarcima“?? Ne mogu ni da zamislim 🙂 Mozes da uzmes cvarak kad se umoris?
Verovatno neka udica na koju zakacis cvarak pa kad pas krene ka tebi ti zamahnes sto dalje od sebe i tako pas umesto da gricne tebe, trci za cvarkom. 🙂
I mene zivo zanima sta je u pitanju.
Hahaha, cvarci oko struka i udri 🙂
kako pistaljka za pse funkcionise kao pistaljka protiv pasa? ako sam dobro razumela te pistaljke se mogu koristiti za rasterivanje lutalica?
Serete pa razmazujete! Jadna devojka! Smrt psima lutalicama!
2communicate