Trčanje na odmoru u Opatiji

Kakve veze imaju trčanje i odmor? Svi znamo da su povezani i da je poželjno da trening i odmor budu izbalansirani, međutim ovde uopšte neće biti reči o tome. Pisaću vam zašto sam došao na ideju da umesto da ležim na plaži i kao sav „normalan“ svet upijam „pozitivne“ efekte sunca tog jutra da bi istrčao trku svoju prvu trku na odmoru.

Ponedeljak, 6 dana do trke

Da, dosta je bilo, idem na odmor! Idem u Istru! Opatija? Može, o vidim imaju divnu stazu za trčanje lungo mare, 12K staza uz more, 25. jula, to je to!

Utorak, još 5

Čekam da mi jave, a dok čekam proveravam vreme (ne baš sjajno!) i ima li kakvih dešavanja u mestu (sjajno!). U nedelju je dan Opatije i dan patrona grada Sv. Jakova a u celokupnom programu proslave ubedljivo najprimavljivija ulična trka, start u 9h! Uveče sam istčao trening da vidim na čemu sam otprilike i koliko mogu da povučem.

Četvrtak, tri, dva…

Smeštaj potvrđen, prevoz busom potvrđen. Pakovanje jedan ranac 30L. Mimimum minimuma za sedam dana sunčanja i kupanja tj.  krema, peškir, papuče, kupaće, malo dugih malo kratkih majica i pantalona, džemper(!), šešir i naravno oprema za trčanje. Pod opremom za trčanje podrazumeva se Asics komplet šorc-atlet majica i patike Asics Gel Bandido. Malo i lako to vam je jasno a zašto vam pišem sve ove detalje, videćete.

Subota, jedan

Prvi dan iskoristio sam da se upoznam sa gradom i prošetao. Potpuno slučajno ispostaviće se da sam tog dana „snimio“ stazu. Staza trke je većom dužinom uz more i u stvari to je kamenom popločano šetalište iz vremena Austro-Ugarske. Sa obzirom da Opatija i nema neke peščane plaže, najveća je prednost što čovek može da prošeta celom stazom i kad nadje zgodno mesto: stena, stepenice itd. da se tu i okupa. Tako sam i ja tog dana našao par dobrih mesta za kupanje i pritom „snimio“ stazu. Uveče sam prošetao i u samom centru upoznao se sa organizatorima i prijavio učešće na trci.

Nedelja, dan Trke

Budim se pre sedam da bih doručkovao pahuljice, voćni jogurt i džem sa margarinom. Prvi sam na doručku, kelner me gleda začuđeno. To je odličan, možda i više nego odličan doručak pred trku jer imam utisak da sam se prejeo. Start je u devet i računam da ću pojedeno svariti, u stvari nadam se. Oblačim se i oko osam pojavljujem na mestu starta, 100m od hotela. Startnina je u rangu oko 500 dinara, svim učesnicima sleduje majica.

Sa obzirom da je relativno mlada trka (treća godina za redom) uglavnom su prijavljeni takmičari iz Opatije i iz mesta u blizini koji se svi među sobom dobro poznaju. Znaju ko koliko može i nema velikih iznenađenja. Iznenadjenje se pojavljuje u obliku „od glave do pete“ u Asics-u, Beograđanina koga do sada niko još nije video. Čujem sudija izgovara moje ime, u stvari ime, datum rođenja i klub pošto ga je drugi takmičar pitao. Taj drugi takmičar je u četiri maratonca u Hrvatskoj, nekoliko puta trčao NY maraton. Zatim ide upoznavanje i raspitivanje.  Sve ovo je poznato iskusnijim trkačima a meni je fenomenalno jer sam prvi put doživeo. Jedan mi kaže: „Mislim da si ti veoma brz“ i prebrojava na glas ko bi još mogao da bude ispred njega. Meni on deluje takodje ozbiljno, i da ga ne bi potcenio što je uvek mač sa dve oštrice odgovaram: „Vi meni delujete veoma iskusno!“

Trku otvara zamenik gradonačelnika, mlađi čovek, koji mi je pod izgovorom da ima i triatlon da otvara tog dana  dao obećanje da će sledeći put i on trčati. Moja taktika je: svi misle da si brz, dakle kreni što brže da im to i pokažeš a onda ćeš valjda uspeti da završiš trku; kad se budete razdvojili niko neće znati koliko su drugi umorni. Računam da u najboljem slučaju mogu trčati 6K za 24 minuta. Start je pomalo a onda sve više trčimo uzbrdo. U stvari prvih 1.5K trčimo uzbrdo, a onda gore dole ulicama pa se spuštamo do obale. Uz obalu je uglavnom ravno ali krivudavo.

U prvih kilometar, dva uspeo sam da ostanem u vodećoj grupi, na petom mestu i da koliko toliko odmaknem ostalima. Srećan sam što nadalje idem samo nizbrdo i što je moja taktika prošla. Do kraja sam na istom mestu i bez većih teškoća odbijam jedan mali napad pred ciljem i dodatno ubrzavam. Na kraju odlično 5 mesto sa vremenom 23:45! Najbolje vreme 20:35 momak koji nema više od 20 godina. Samo još da spomenem da je trka u ženskoj konkurenciji, inače brojnijoj od muške na 18K trajala oko 1:10:00. Do dana današnjeg nisam dobio zvanično obrazloženje i razloge za ovakav neopravdan postupak organizatora 🙂

Posle trke druženje, mažoretkinje i sve to u morskom ambijentu uz jedan stih (meni) nepoznatog autora ali (samo meni) poznate pesme: „Koga boli glava taj ne triba ići na more…“

Zaključak je – trka ima svuda samo ih treba naći i zato uvek nosite opremu za trčanje sa sobom, nikad se ne zna kad će vam zatrebati malo adrenalina, dobre atmosfere i druženja posle trke.