Poremećaji ishrane i ja – dobrodošla u pakao, draga!

Pa, dobrodošli!

Pozdrav, drugari! S obzirom da je ovo naš prvi susret, red je da se predstavim. Razmišljala sam kako da to uradim i nisam došla ni na jednu ideju koja me je zadovoljila u potpunosti. Svaki moj post će verovatno otkriti po deo kompleksne mašinerije koja tandrče u mojoj glavi. Ovaj, prvi, će biti posvećen mom trenutnom stanju, i uopšte pogledima na svet, našem mestu u njemu i osobe koje nas okružuju. Želim da vam ispričam svoje mišljenje o tome kako mediji za masovnu komunikaciju snižavaju naše samopouzdanje iz dana u dan i kako to može da se manifestuje.

Prva vrata – kako je sve počelo

Pravo da vam kažem, ni ne sećam se. Uvek sam vodila računa o ishrani, manje – više. Nisam se opterećivala. Bila sam srećna i zadovoljna. Nasmejana. Po ukusu minjona sam znala iz koje su poslastičarnice, što bi rekao moj drug. Malo po malo, sad se ukusa minjona više i ne sećam, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Vrata druga – dijagnoza, lečenje, i ono najteže – suočenje sa samom sobom

Pre neki dan ceo moj svet se uzdrmao. Desilo se nešto što predstavlja prekretnicu u mom životu. Nakon kontinuiranih višemesečnih stresova i iscrpljivanja, ustanovila sam da više nisam kao nekad. Nešto se promenilo. Ja sam se promenila. Otišla sam kod psihoterapeutkinje i nakon kraćeg razgovora dobila dijagnozu anoreksije i ortoreksije (za neupućene, i one koje mrzi da otvaraju link, prvo je strah od debljanja, a drugo opsednutost zdravom ishranom). Oba predstavljaju poremećaje ishrane (pored ova dva, postoje i ostali, ali ja ovde prenosim sopstveno iskustvo) koji su psihički poremećaji koji se fizički manifestuju. Leče se psihoterapijom (nekad je neophodno uključiti i psihofarmake). U lečenju asistiraju i lekari drugih specijalnosti (nutricionista, ginekolog, endokrinolog i drugi). Mašala! Ej, JA, koja sam se do pre 3-4 godine smejala žgoljavim manekenkama. Nikad nisam bila debela, ali nisam bila ni mršava. Bila sam savršeno prosečna. Nekad ni to nije loše, verujte mi.

Elem, svesna sam da sam ja uzrok svoje bolesti, najvećim delom. A sad dolazi na red onaj manji deo. Onaj kojem smo svi izloženi. Okolina. Mediji. Šablonizam. Standardizacija. Ropstvo.

Ne znam da li ste primetili (znam da ja jesam 🙂 ) , mediji nas svakodnevno bombarduju tekstovima o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, pored kojih obavezno stoji slika neke devojke za koju smatramo da je ideal lepote – visoka, vitka, nema gram masti na sebi, sa dugom, ravnom kosom, punim usnama i prćastim nosem. Televizija, sa svojim pevačicama, manekenkama, onda novine, sa zadiranjem u privatnost poznatim ličnostima, i ponajviše društvene mreže, na kojima devojke izbacuju jedino slike na kojima su savršeno ispale, uz „male“ dorade njihovog najboljeg druga Photoshopa. Konstantno slušamo o tome kako je ovo nezdravo, pa ovo ne valja, ono valja samo jednom nedeljno, dovoljno proteina, kompleksni ugljeni hidrati, pa zdrave masti, pa trans masti, pa punomasno, pa light varijante, nezaobilazni gluten, pa Sunđer Bob, pa Fred Kremenko. Aman, ljudi! Dosta više! Prekinite da napadate ljude! Pustite ih da misle! Ostavite ih da rade ono što vole!

Vrata treća – radi ono što voliš!

E sad, kakve sve ovo veze ima sa trčanjem, pitate se (pitam se i ja, ali šta ćemo sad 🙂 ) . Elem, pre neki dan, iz čista mira, nepoznata devojka me vidi u teretani kako vežbam i obrati mi se: „A, pa ti si došla ovde da se ugojiš“! Naravno, samo sam se nasmejala, pogledala je i rekla joj: „Ne, ja sam došla ovde da vežbam“. Kad imaš salce oko struka, ne valja im, kad si mršav, opet im ne valja!

Poenta svega je sledeća: Da, i ja sam nekad počela da trčim da bih skinula to salce oko struka (to je bio jedan razlog, drugi je bio da bih mom dragom bila podrška dok trenira za ispit 🙂 ) . Priznajem, želela sam da se uklopim u šablon nečega što drugi smatraju savršenim. Vremenom sam zavolela trčanje. Sećam se kad sam počinjala, ne tako davno, osmeha na licu sa svakim novim istrčanim kilometrom. Uživala sam u tome – da pomeram granice onoga što sam smatrala da mogu.

Na samom početku nisam ni pomišljala da trčim zbog zdravlja, a kamoli zbog zadovoljstva. Ej, pa šta je zabavno u tome da se mučiš i cedis nakon svakog treninga? U medjuvremenu sam shvatila. Postala sam poletnija, laganija, vedrija. Počela sam da idem na trke. Svidela mi se ta energija. Svidelo mi se to kako ta energija može da te ponese i vuče te napred. Nastavlja da te vuče i kad se trka završi. Ja se i sad nasmejem svaki put kad se setim neke svoje trke. Sada trčim zbog toga. Trčim zbog zdravlja. Trčim zbog onog osećaja nakon treninga, onoga kad iscediš i poslednji atom energije. Zbog „još jednog kilometra“ koji istrčim i kad mislim da ne mogu. Sada trčim zbog sebe. Više ne trčim zbog drugih (osim zbog onog izraza na licu prolaznika „vidi ovu budalu što trči na +30“ i bakinog i dekinog osmeha kada im donesem medalju sa trke) 🙂 .

Sada sam ja centar svog sveta. Više me nije briga da li nekome drugom smeta moja figura. Više ne želim da ostvarujem tuđe želje. Sada ostvarujem svoje. Sada želim da gledam drveće, sunce i oblake, i da osećam asfalt pod svojim patikama. Sada otkrivam sebe i borim se za najvažniju osobu u svom životu.
Želim da vam poručim da radite ono što volite. Pa iako nešto mislite da ne volite, probajte. Ljudi se menjaju. Ako volite da nosite šešire, nosite ih. Ako vam se prijede čokolada u 23h, smažite jednu štanglu. Ako volite da šetate bosi, uradite to. Zdravo je sve ono što je umereno i što vašem telu prija. Ono što vas čini srećnim. Sastavite spisak sa stvarima koje vas usrećuju. Usporite malo, i svaki dan uradite bar jednu stvar sa tog spiska. Poslušajte i druge, ali imajte svoje mišljenje. Ne robujte uticajima okoline. Nemojte da vas pogađa mišljenje drugih. Probajte da uvedete trčanje u svoju rutinu. Sigurna sam da će vam prijati. Samo nemojte previše da se forsirate i da brzate.

Postoji jedna stara izreka „Nije se rodio ko je narodu ugodio“. E, pa danas je red da ugodite jednoj posebnoj osobi – SEBI! Odlučite da prihvatite sebe onakvi kakvi jeste. Volite sebe, jer ako vi ne volite sebe, kako to možete da očekujete od drugih?