Ono što je sigurno, to je da će se ljudi promeniti. Doćiće do sve većeg jaza između onih koji imaju dobre fizičke preformanse i onih koji ih nemaju. Tako da ćemo biti svedoci sve većeg broja ljudi koji se fizički ne kreću, koji su vezni za komjuter i internet. Na taj način oni komuniciraju, posluju, zabavljaju se, obrazuju se. Virtuelni svet je njhov svet, dok u ovom svetu oni zadovoljvaju samo osnovne fiziološke potrebe.
Deo populacije koji će se najviše fizički izmeniti su sportisti. U vrhunskom sportu je sve podređeno rezultatu. Kako bi došli do željenog rezultata spotisti moraju biti još brži, jači, izdržljiviji, otporniji na bol i agresivniji. Već smo svedoci masovnog korišćenja dopinga u sportu. To je tek početak.
Genetski inžinjering u funkciji rezultata
Ono što nam sledi to je genetski inžinjering u funkciji vrhunskih sportskih rezultata. U prvoj fazi će se radit smo na poboljšanju ljudske genetike, a kada se tu iskoriste svi potencijali uslediće era hibrida gde će se mešati geni ljudi sa životinjskim genima. Paralelno sa tim će biti razvijani i kiborzi.
Prva generacija kiborga već živi oko nas, to su svi oni ljudi koji su ugradili odrđene uređaje ili veštačke delove tela kako bi mogli da sa što manje problema funkcionišu u svakodnevnom životi. To su ljudi sa veštačkim vilicama, ugrađenim sočivima, veštačkim kukovima i ostalim zglobovima, sa bajpasevima, itd.
Naredne generacije kiborga će biti mnogo funkcionalnije i sa neuporedivo boljim performansama. Zamislite sportistu sa karbonijumskim kostima, pumpom umesto srca, mišićima od čeličnih opruga. Ko mu šta može?
Rekreativci
Između ova dva ekstrema vidim i ljude koji će se rekreativno baviti sportom. Njihov cilj će biti da ostvare zdrav, dug i kvalitetan život. Medicina koja sve više napreduje će im to i omogućiti. Njihov trening se neće mnogo razlikovati od treninga današnjih rekreativaca. Imaće bolju opremu, virtuelnog ličnog trenera, traku za trčanje koja stvara holgmsku stvarnost, pa će moć da biraju sa kim i gde će trčati. Možda će imati i hologramskog Švarcenegera u čijem će drštvu dizati tegove.
Gde sebe vidite u budućnosti? Kojoj grupi će te pripadati?
18 komentara. Leave new
Ivane,
vrhunski sport je odavno prestao da bude stvar treninga. Razne naucne discipline rade sa vrhunskim sportistima na poboljsanju performansi. U vecini slucajeva se radi o neetickim stvarima u cilju rezultata. Ocigledno je nekadasnje Sokolstvo izgubilo bitku sa Americkim credom „Competition“
Izbor je na deci i roditeljima, u kom pravcu zele da idu. Oba pravca su potpuno legitimna i stvar je pojedinca kome ce se privoleti carstv, al’ se ja pitam, ima li dete od 4 godine izbor, kada mu tutnemo reket ruke ili gurnemo ga u bazen? Ispunjavamo li to njegove ili nase zelje i potrebe?
..sa hologramskim Dzoni Depom trcim pored hologramskih Viktorijinih vodopada…salim se naravno,ne zelim nista hologramsko ni virtuelno…kad nestane prirode nestace i zivota,nas..ko to ne moze da shvati,taj nista ne zna…
apropo profesionalnog sporta i zahteva od sportista,cula sam jezivu pricu o nekoj atleticaki,ne znam joj ime,kojoj je trener davao toooliko tih raznih sredstava…dopinga da je na kraju bila primorana da promeni pol,strasno…
Danas nazovi sport vise spada u domen nauke, jer se stalno trazi jos, vise, jace, bolje, vece itd. Narod je zeljan rekorda pomeranja granica, potrebni su mu idoli, a cilj odavno ne bira sredstvo. Kao sto Damir rece…
Cele drzave stoje iza tih eksperimenata sa sportistima oba pola.USA, SSSR,DDR,GRD,CEHOSLOVACKA, CHINA, BUGARSKA, ROMANIA…
primer..jos uvek je aktuelan rekord za zene za 400m iz 80-tih godina..drzi je super zena..Jarmila iz CEHOSLOVACke..pitanje je sta je u tom telu
a plivacice iz DDR..vecina je promenila pol
ili…slucajeva kada treneri „oprasuju“ svoje takmicarke..jer u trudnoci one imaju poviseni nivo hormona koje su potrebne za napore..mislim da ta trudnoca traje samo 3 meseca
samo sam citao
Zapravo te mucenice iz DDR-a su prekidale trudnocu u 5. mesecu da bi potom odrzavale novo hormona raznim hormonski terapijama koje su zbog prekinute trudnoce imale medicinsko opravdanje. Inace SSSR je zacetnik hormonskog dopinga u sportu. Zamislite scenu…pijani ruski lekar je istrabunjao doktoru americke olimpijse selekcije o upotrebi steroida kod Ruskih dizaca koji su do tada dominirali nad svima. Upotreba steroida se kasnije u US pravdala borbom sa komunjarama 🙁 i sada bi neko to da zaustavi
Ima dosta komentara na…
„Naredne generacije kiborga će biti mnogo funkcionalnije i sa neuporedivo boljim performansama. Zamislite sportistu sa karbonijumskim kostima, pumpom umesto srca, mišićima od čeličnih opruga. Ko mu šta može?“ – ovo je skroz smešno. pa jeste, ko mu šta može 🙂
Kao što danas možeš da uradiš plastičnu operaciju da bi izgledao lepše, mislim da neće brzo doći do toga, da ti recimo spoje kožice na rukama da bi plivao brže. „Skin lifting“ u službi rezultata.
Što je najbolje, mislim da će sve to biti normalno, koliko god sada izgledalo ekstremno.
Ono što takođe možemo da otvorimo kao pitanje, jeste pitanje profesionalnog sporta i to je pitanje koje ostaje za nas: da li ćemo i šta ćemo sutra reći našoj deci kada budu želeli da se bave profesionalnim sportom?
Ko zna. Nekima će gladijatorske igre uvek da budu zanimljive. Drugima će se sve to smučiti i gledaće takmičenja neizmenjenih ljudi. Sport gledam kroz takmičenje ljudi, ne tehnologija. S druge strane, uvek ću biti pobornik korišćenja dobrobiti koje donosi napredak nauke. Kad je napolju led, bolje mi je da trčim na traci unutra nego da rizikujem povredu ili bolest napolju na minusu. Bilo bi mi sjajno da mogu da trčim kroz hologramske predele, neke gde nikad nisam bio, možda i kroz neke koji ne postoje. Google Earth mi je recimo pomogao da vidim neke zanimljive predele (virtuelno). Nakon toga sam odlučio da ih stvarno posetim i prezadovoljan sam što sam mogao pre toga da proverim šta se gde nalazi. Smatram da ne treba apriori ni odbacivati ni prihvatati u kompletu, nego uzeti ono šta nam se dopada.
Kada su trenera olimpijske ženske plivačke reprezentacije Istočne Njemačke na konferenciji za štampu pitali kako to da njegove plivačice imaju tako grubu i mušku boju glasa odgovorio im je: „One su ovdje došle plivati, a ne pjevati.“ Nakon ujedinjenja Njemačke tamo su otkriveni dosijei i evidencije eksperimenata u koje su bile uključene desetine hiljada mladih ljudi. Pitam se da li je danas išta bolje stanje ili je samo bolje prikriveno.
Petre, ovo uverenje jeste ključno: napredak nauke nije ni loš ni dobar. Neminovan je i može biti veoma koristan.
Kako koristimo nova saznanja i koliko smo svesni sistemskih efekata (npr ekološkog uticaja) koja ona mogu imati su pitanje. O tome smo dosta diskutovali kod mene http://www.facebook.com/note.php?note_id=466889339098 a ostalo je da tu temu razradimo
(off: GTD će pomoći da to stvarno i zakažemo i realizujemo)
Lepo Veki rece,mislim da ce sve to biti normalno,koliko god sada izgledalo ekstremno.
Sebe naravno vidim u grupi rekreativaca i tu cu i ostati.
Ono na cemu radim radicu i dalje to je da decu upucujem na korisnost sporta,ali isto tako i na njegove stetnosti,koje su prisutne u profesinalnom sportu.Na moju veliku srecu imam priliku da sa decom radim i da im od malih nogu usadjujem ljubav prema sportu i koliko je lepo uzivati u prirodi.To im pokazujem svojim licnim primerom,ali jednostavno postoje stvari na koje ja ne mogu da uticem.Evo primera:Pre neki dan drugarica koja radi kao kondicioni trener u jednom odbojkaskom klubu me je sokirala informacijom,koju je ona saznala,a to je da deci umesto vitamina za koje pare daju njihovi roditelji,daju razne suplemente,izmedju ostalog i hormon rasta.Deca,tj.decaci 15-17 godina to piju kao vitamine,nemaju pojma sta u stvari unose u svoje telo.Sokantno ali istinuto i nazalost jako prisutno u profesionalnom sportu.
@Damir je rekao izbor je na deci roditeljima i oba puta su legitimna,ali mislim da deci ne treba nametati bazen,reket,loptu,vec ih treba upucivati na korisnost toga za nihovo zdravlje i psihofizicki razvoj i kroz igru im usadjivati ljubav ka sportu i naravno kao roditelj im biti primer.
Ja znam za sebe da cu nastaviti da uzivam u rekreativnom bavljenju sportom i to u prirodi,osim zimi kada sam upucena na zatvoren prostor,ali trcanje je i dalje napolju i tako ce i ostati.
Ovo je tema o kojoj se moze puno pisati i polemisati.
Ovo nebi ni Fox Mulder iskopao iz nekog X-files-a. Gde nestade ono drevno viteštvo i fer borba?
Jarmila je cudo, cuo sam da trenutno radi na nekom brodu umesto Popaja 🙂 Salu na stranu, ja imam 4 dece, od kojih 3 za sada trenira taekwondo, (4. je jos malo :)) i zaista ne bih nikada zeleo da ih vidim kao profesionalne sportiste. Problem sa dopingom bilo koje vrste,barem po mom misljenju, je veoma lako resiti..ili ga legalizovati i sportske rezultate podeliti na 2 kategorije tj. na one koji uzimaju sredstva i na one koji su natural, moje lično ubeđenje je da bi obican svet vrlo brzo napraviti razliku i time smanjiti sopstvenu zavisnost od pomeranja granica, sto bi opet dovelo do toga da opadne zloupotreba ili umesto dvogodisnjih suspenzija uvesti dozivotne zabrane. Naravno da bi u drugom slucaju bilo onih koji krse pravila, ali sam siguran da bi se svako dobro zapitao da li ce da zrtvuje godine odricanja za par minuta slave i pocasti. Pogledajte film „bigger, stronger, faster“ ima dosta informacija, a takodje vidi se koliko je kotraverzi u pristupu ovom problemu i kolika je razlika izmedju privilegovanih koji imaju zastitu mocnih saveza i zastava i onih koji takvu zastitu nemaju
Sport ne smemo posmatrati izvan društveno-istorijskog konteksta, kao izolovani fenomen. Sport je uvek u funkciji aktuelnog društvenog poretka. Danas je to kapitalizam, tako da je sport u funkciji profita. Stanje u sportu je odraz stanja u društvu. Kriza koju vlada u sportu je moralna kriza. Naša tehnologija je napredovala, ali ne i etika.
Otuđenost od prirode i mehanicistički princip preovlađuju nad idejom čoveka kao duhovnog i biološkog bića. Čak iako smo svesni ovog problema malo šta možemo da promenimo jer je naspram nas sila društvene inercije za koju su potrebne generacije da bi se zaustavila.
@Ivan
nemam sta da dodam ni da prokomentarisem..samo bih ti kliknula na lajk* ali nema ;))
Nekada je Atomsko sklonište pjevalo “ za ljubav treba imat dušu…“.MIslim da je to suštinska razlika po kojoj će se stvari diferencirati. Metalne opruge, umjetne pumpe u tijelima su stvar koja će donijeti (kada se dese) fantastične rezultate, ali mislim da ljudi i danas pored zdravstvenih razloga (zdravlje, bolji izgled itd) upražnjavaju rekreativni sport baš zato što im on kao takav, između ostalog, neopterećen rezultatima nudi vrijeme i priliku nešto doživjeti u sebi, oko sebe. Usudim se reći slijedeće – ako tehnologija bude napredovala toliko da se mogne spriječiti infarkt ili debljina se riješiti efikasno za mjesec dana a uz to budu postojale kartice za osjećaje – skoro se niko više neće baviti rekreativno sportom. Mislim da će u konačnici najskuplja i najdeficitarnija roba biti osjećaji (zamišljam reklamu:OSJEĆAJI – nešto što trebate apsolutno probati ako niste do sada) pa ćemo na karticama kupovati 40 impulsa osjećaja drugarstva, 60 impulsa osjećaja ljubavi, 55 impulsa osjećaja sreće, 70 impulsa osjećaja nečega već…U tom bi budućem vremenu rekreativno bavljenje sportom bilo prevaziđeno (na žalost) kao društvena pojava slično kao što danas više nema borbi gladijatora…Jer nema niti gladijatora….
Džabe im sve tehnologije-ipak je ROCKY prebio IVANA DRAGA u Rockiju IV 🙂
http://www.youtube.com/watch?v=KLDdd7uA4Tc&feature=related
Pope slicica u tekstu je odlicna 😉 Prava futuristicka.
Sto se tice buducnosti sporta, ostaje nam da vidimo, ali u svakom slucaju kapitalizam koji je usao u sve pore drustva usao je i u sport. Traze se jaci, bolji ,brzi, oni koji ce da donesu veliki profit za kratko vreme a sami sportisti (mislim na profesinalne) su marionete i i potrosna roba koja se koristi dok valja i donosi korist, zato i zivimo u potrosackom drustvu.
Svakako da ce dolaziti nove generacije sa boljim performansam sto u samoj promeni genetike kako genetskim inzenjeringom tako i drugacijim nacinom ishrane.
Drustvo je u krizi a samim tim i sport, moralne vrednosti se gube i sada je jednostavno bitan samo rezultat. Resenje je masovna orjentacija ka rekreativnom sportu u punom smislu a to znaci oplemenjivanje duha i tela gde se rezultati i performanse stavljaju u drugi plan. Mozda to ne izgleda kao lak put ali ostaje da se borimo i da popularizujemo zdrav pristup i nacin bavljenja sportom.
Ne bi me cudilo da za nekoliko dekada se trci sa solarnim panelima na ledjima, odakle ce se crpeti energija za velike distance. 🙂
Bojim se da vrhunski sport nema nikakve veze sa etikom, zdravljem… i to odavno!
Znam iz iskustva svog prijatelja koji je pro fudbaler, da pred rucak doktor iz kluba se proseta po restoranu, podeli tablete i kraj. Svako ih pije, i ta ko svaki dan!!! Niti znas sta si uzeo, niti zelis da znas! Ne treba biti bukvalista, nekad su to tablete za opsutanje, nekad za neke povrede, neke za misicnu masu… To je toliko normalno, da nismo ni svesni! Pa, kako neki teniseri na Grand Slam turnirima igraju po 3-4 sata, na 30+ stepeni, emotivno se trose, a sutra ponovo igraju kao cigra! Samo je pitanje ko zna da se snadje u tim kontrolama…
Moj doping posle polumaratona je toceno pivo… Moramo da pratimo trendove! 🙂