Da li ste ikada čuli izraz “trkački banditi”? Znate li šta on predstavlja? Zanima nas vaše mišljenje o sve učestalijoj pojavi na trkama. Kada ima smisla trčati bez broja?
Bandit (def) – 1. A robber, especially one who robs at gunpoint. 2. An outlaw; a gangster. 3. One who cheats or exploits others.
Lopov, gangster, onaj koji iskorišćava druge.. kakve sve ovo ima veze sa trčanjem? U Trkačkom rečniku još uvek nemamo posebnu reč za ovo ponašanje ali kako nam se sezona velikih martona bliži pojavu ćemo svakako imati. Ovo je tema o kojoj se pisalo malo, i napolju, a kod nas sporadično, po statusima ili u nekom komentaru.
Šta su trkački banditi?
Banditizmom se smatra svako upadanje na trku i korišćenje njenih resursa bez plaćene startnine, ukoliko je ona predviđena. Na velikim svetskim maratonima ova praksa ima više mogućih opravdanja:
- Trke se brzo rasprodaju
- Lutrija vas ne izvuče
- Mnogo više ljudi trči i mnogi trkači žele da pruže podršku svojim prijateljima, članu porodice, partneru
- Neki trkačima je cena startnine finansijski neodrživa
- Zabavno je?
Na domaćim trkama makar prve tri stavke ne stoje ali i dalje možemo da vidimo trkače bez brojeva. Ovo nije tema koja ima za cilj osudu već pokrećemo pitanje o aktivnosti koju sve česće primećujemo.
Kao i većina “istina” i ova ima najmanje dva ugla i voleli bismo da oba pokrijemo. Ugao organizatora i ugao trkača i trkačica rekreativaca.
Ugao prvi – organizatori
Organizatori trku, u najvećem broju slučajeva posmatraju kao biznis. što je dobar ugao, jer na taj način trke postaju održive i mogu da dobiju na kvalitetu. U idealnim slučajevima organizator će isplatiti trku iz samih startnina, ali to se u Srbiji po pravilu ne dešava i potrebna je fina količina sponzora da biste dobili kvalitetnu a jeftinu trku.
Iz ovog ugla, trkači bez broja su čist gubitak ali i obaveza. Gubitak jer niste platili strtninu, potencijalni problem ako vam se nešto (nedajbože) dogodi, a ne postoji način da vas identifikuju.
Trke koštaju, najmanji trošak u celoj priči je voda i/ili okrepa. Zatvaranje ulica, obezbeđenje čisćenja posle trke,to sve ulazi u cenu koja nije mala. Argument : ovo je slobodna zemlja, smem da trčim kuda želim pada u vodu, jer su te ulice zatvorene zbog trkača koji su svoje mesto platili.
Neki organizatori, uhvaćeni između čekića i nakovnja, tolerišu bandite ukoliko se podrazumeva da neće koristiti okrepu i neće praviti prevelik zastoj na stazi. Ovo je delimicno važno jer je trkama potrebna brojnost da bi se trkači vratili, pa i trkač/ trkačica bez broja budu bolja opcija od trkač manje.
Mnogi sa druge strane, ne podržavaju ovu praksu i posmatraće vas nimalo blagonaklono ukoliko vas vide na stazi bez broja
Ugao drugi – trkači/ce
Nemam, neću, ne mogu
Trkači/ce vole da trče. Trke su česte, startnine sve veće, a kada se na to doda i trošak prevoza, noćenja, zaista nekada ispadne previše. Onda padnu racionalizacije.. za šta plaćamo mi plaćamo xy dinara? Za vodu koja nam ne treba, okrepu koju ne koristimo, medalju i majicu koje nam ni ne trebaju?
Neplaćanje startnine može da bude i vid bojkota ali i svesna odluka da se ne koriste resursi trke. Lično, mišljenja sam da većina trkača / trkačica ni ne uviđa da troškovi organizatora po učesniku prevazilaze troškove okrepe, i da trčanjem po toj trasi praktično troše i onaj nevidljiv deo (obezbeđenje, zatvaranje ulica..čišćenje…)
Džentlmensko pravilo koje bi trkači/ce svakako morali da poštuju ako trče bez broja je da ne koriste okrepu i da trče koliko je moguće po strani u odnosu na stazu, kako ne bi ni na koji način ulazili u trasu trkačima koji trče sa brojem, i de facto se “trkaju”
Sa druge strane, barem kada su masovne rekreativne trke u pitanju, ne vidim problem da se trči kao podrša deo staze sa osobom koja je broj platila. Ovkva podrša mnogo znači a organizatoru ne smeta puno, jer toje situacija kada su elitni atletičari uveliko prošli cilj a pužići se i dalje muče. To je takođe i emotivan i drugarski čin i u našim uslovima gde i dalje nema gužve na ulicama, jer (nažalost) nismo Boston, Berlin, Njujork, svaka masovnost može samo da nam koristi.
Koji savet smemo da damo sem da koristite svoju savest pri odluci da trčite(mo) bez broja, i da malo blagonaklonije gledamo na ovu praksu, sa malo više razumevanja, kada ona zaista nikoga ne ugrožava.
Kakvo je vaše mišljenje i da li ste nekada bili u situaciji da banditarite?
[poll id=”63″]
