Da li je moguće? Nešto oko trčanja da se ne voli? Naravno da jeste! Ovo je spisak svih onih sitnica, uzrečica i događaja koji nas iz zena vrate u realnost – pronađite se u tekstu i recite nam sa čim se slažete a šta biste dodali!
Pertle koje se odvezuju iako sam ih vezala baš-po-bon-tonu!
ne-vo-lem
Ponekad kao da imaju svoj život i da im je cilj istog da mi se pokake u tempo, pb, planove. Pre nedelju dana po pljusku su se kunem-vam-se odvezale 3x u roku od 15 sekundi.
I nema veze što je čvor dupli, obrnuti… magičan. Ništa nije pomagalo!
Kada aplikacija pukne u sred treninga a ja to shvatim na kraju istog!
Osećam da će biti sjajno vreme, da sam letela po stazi, da će trener da blista od sreće da će….. NEEEEE. Sve što vidim je kilometar i to onaj prvi, najsporiji i paused dugme. Možda je vreme da se investira u pametni sat? Pomislim svaki put i uradim – nikad. Hehe.
Kada kiša padne PRE nego što izađem na stazu
Jedno je kada vas pljusak uhvati dok trčite, to je čak i dobrodošla promena scenografije. Ali gledanje pljuska sa toplog dok oblačite patike? Brrrr. Ultimativni test volje!
Redovno gubljenje noktiju
Neki kažu da je do patika, neki do tehnike. Ne znam šta je istina, znam samo da kada sam ja u pitanju imaju odvratnu naviku da jedan taman izraste kada drugi odluči da otpadne. I tako u krug, godinama.
Decu i pse koja istrčavaju na stazu
Zapravo – nije toliko do njih, koliko do njihovog očekivanja da sam brža i da ću stići da se sklonim. Nakon 10km, mrtva umorna sve što sam u stanju je da promumlam „samo malo“ i da eventualno korigujem putanju. Muke urbanih treninga :/
Porodica / prijatelji koji zauzmu c e l u stazu
Provući se ispod, zaobići sa leva/desna, trubiti trubom koju nemam… previše je opcija za umorni jednosmerni mozak u sred LSD treninga. A kako se proleće bliži ovaj problem postaje svakodnevnica. Možda pištaljka i nije loša ideja?
Grčeve u stomaku
Trkački bodac ili iznenadni bol sa strane.. Ništa ne zaustavlja dobar trening tako efikasno. Dobro – ponekada dođe kao sjajan izgovor 🙂
Trkače koji trče jednim tempom dok ne kreneš da ih obilaziš a onda ubrzaju
Otežavate i meni i sebi! Ego? Samonadilaženje? Ovo nikada ne radim (a dovoljno su me zaobilazili da bih primetila) a u (retkim) prilikama kada na trci nekoga moram da obiđem, odjednom kao da moram da dodajem gas i prebacujem i viši stepen prenosa? Prečesto sam se nagledala te iznenadne promene u stavu i tempu, i sem ega drugog objašnjenja nemam. Možda nekome na kraju pomogne?
Pitanje (netrkača) posle polumaratona: koje mesto si zauzela?
Um….
Ne trčim da pobedim? 23984? Ali istrčala sam svoj PB? Dobila sam medalju – dakle mora jedno od prva 3? Nema svrhe. N e m a svrhe objašnjavati.
Na istu temu – a zašto trčiš ako ne možeš da pobediš?
Uh…
Žuljeve!
Ovde nam ne treba ni slika ni objašnjenje. Koliko god se trudila da ih preveniram, dovoljna je jedna malo naborana čarapa i krvoproliće je zagarantovano.
A vi – šta je ono što vas izbacuje iz trkačkoga zena? Podelite iskustva sa nama!
17 komentara. Leave new
Definitivno pertle.
Savet – ako koristite vazelin (trkači znaju zašto) prvo vežite pertle pa se tek onda namažite. U suprotnom ćete pertle namastiti i sigurno će se brzo odvezati.
hvala na sugestiji!
1. ! Ojed na dugim prugama.
Pa: 🙂
Navedeno- arjačkinje barjačkinje ljudi na uskim stazama. Urbane muke- prelaziš ulicu, a na semaforu se pali crveno i kolona kreće. Smrt za tempo. Lokva u blizini trotora u kombinaciji sa jurećim automobičom i nesavjesnim vozačem. Ispupčenje staze (korijen, napuklina trotoara/staze…) o koju zapnete nakon 15+ km…
Ima toga, ali su sve slatke muke 😉
Uh ojed! to sam zaboravila – i semafor, ali ređe trčim po gradu pa se ne dešava toliko često sada. Slatke muke, nego šta!
Mene vetar ubi u pojam. Imam u mom gradu deo bulevara od 1800 m pa tamo I nazad bez semafora omiljena putanja. Ali kad duva to je borba. Mislim mozda cu pronaci neke puteve po mom gradu gde se vetar eskivira. Mozda.
Vesela dešavanja u stomaku izazvana truckanjem 🙂 i obavezni pit stop 🙂
Super tekst…video sam sebe u skoro svim opisanim situacijama 😀
Kiša, vetar 🙁 nokti, imala sam to neprijatno iskustvo, trakica za kosu koja u jednom trenutku počne da klizi, kad omašim temperaturu pa bih bacila sve sa sebe…. ali ipak i večeras ću na trčanje, ako ne padne kiša 🙂
Psi, pogotovi oni manji koji vole da uleću pod noge. Mada ni čopori lutalica nisu za zanemariti…
ljudi na stazi!! neprevazidjena prepreka, kojoj ne mozes objasniti da postoji pored staza ZA PESAKE. Sira, veca, namenski napravljena za SETNJU. Vremenom odustanes od objasnjavanja.. sizifov posao….
Mislim da mi se nisu nikad odvezale pertle. Stegnem ih, ubacim u patiku i nema problema. 😀
Najviše mi izluđuju psi, definitivno. Zbog njih sam se najčešće zaustavljao.
Takođe, strašno se iznerviram kad auto vrši preticanje baš pored mene. Tad obavezno instiktivno raširim ruke, opsujem i tako iznerviran pojačam tempo. 😀
Moja top 5 „ne volem“ lista kod trčanja na nišavskom keju:
– Veliki psi koje vlasnici puštaju da slobodno trče bez povodca i brnjice
(ubedljivo najčešći razlog zbog koga stajem posebno kad počne da laje i uvek razmišljam ako me napadne da li da gadjam kamenicom kuče ili vlasnika 🙂 generalno obožavm životinje ali to me uvek iznervira)
– Smrdljivi i vlažni delovi ispod mostova zbog vršenja nužde
– Ribari koji kad zabacuju udicu ne gledaju da li ima neko iza njih
– Kučeći izmet
– Slušalice koje često ispadaju iz uva (ali to ću da rešim nekako ali za ova gornja 4 teško)
Sjajan tekst. Pored navedenog meni su problemi:
-gumica za kosu (pa je skinem,pa vezujem kosu dok trcim a ona leti svuda okolo)
-slusalice koje ispadaju
-nepazljivi vozaci (koji prete da me pokupe na uskom putu-namerno ili ne)
-lutalice
-neosvetljeni delovi ulice (creepy kada se trci uvece)
Pored šetača na stazi koji ne umeju da se ponašaju, izluđuje me kada gospođe od 50+ koje se šetaju po stazi naprskaju tonu parfema. Zvuči glupo, ali za vreme intenzivnog ili dugog treninga prag tolerancije na bilo šta mi naglo opada, a parfem koji sam prinuđen da mirišem svaki krug mi stvarno smeta. Osetim ga čak i ako se udaljim malo. Na stranu što mi nikako nije jasno zašto neko dolazi na stazu za trčanje da bi šetao, a pri tom na sebi ima pola bočice parfema?! Šta, planira da je startuje neko od mladih momaka koji tu rade svoje treninge? Onako znojavi, zadihani i puni slina?
Druga stvar je kineski arm band sa čičkom kojem čičak više ne radi kako treba, pa gubim vreme i energiju pokušavajući da ga namestim, i taman kada uspem (pri čemu mi je puls već dobrano skočio) on se opet odlepi. I nastavlja da se odlepljuje svaki put kada pomerim ruku kako bih video da li je prošao prokleti minut. 🙂
Treća stvar je čuvena boljka muškaraca – problem sa bradavicama prilikom dugačkih treninga (recimo 15+ kilometara), kada zaboraviš da zalepiš flaster. A onda peri majicu od krvi i objašnjavaj ženi da nisi bio na nekom sado-mazo okupljanju (znoj ne pomaže).
Ali truba za trčanje – to je must have na Olimpu u Beogradu. Džaba tabla sa pravilima – tamo ljude apsolutno zabole uvo za one kojima je staza prvenstveno namenjena. Svaki put izludim.
Zvone I sviraju kao da im je rodjendan:)
Super su oni koji dolaze da trče, a puste muziku na telefonu na speakerphone-u, umesto da kao sam normalan svet stave slušalice. Ili šetači čiju celu tužnu životnu priču saznaš tokom treninga (oni koji nisu došli u paru obično satima pričaju preko telefona).
Setih se i onih šetača koji, baš onda kada im priđem i krenem da ih obilazim, promene traku. Osetim se kao vozač formule 1. 🙂
Buba u oko PLJAAS!