Muzika je legalna droga za trkače i trkačice. Nauka je potvrdila da slušanje muzike tokom trčanja može da podigne vaš performans za čak 15 %. 

Nije slučajno da postoji Rock’n’Roll marathon series i da postoji unazad 15 godina, sa 450 000 učesnika u jednoj seriji u 2012. godini. Na drugim velikim trkama nađe se po jedan bend na celom događaju.

London je pre pet godina shvatio značaj muzičkog dela događaja pa je tako na svojoj Run to the Beat polumaratonskoj trci doveo mnoge didžejeve da podižu atmosferu. Britanija ima smisla za akciju kada vidi da je to izbor većine pa će tako i Edinburg pozdraviti u svom gradu  Edinburgh Rock’n’Roll half-marathon.

Muzika ima moć da smanji osećaj umora i na taj način omogući trkaču da duže trči. Ona podiže duh i pruža onaj opuštajući osećaj koji pomaže da trkač prevaziđe najteže i najneprijatnije trenutke na stazi. Njen ritam može da vam poboljša koordinaciju pokreta što – smanjuje rizik od povreda. (Trčanje uz muziku može da pomogne onima koji imaju Parkinsonovu bolest ili oblik paralize koji nastaje nakon doživljenog moždanog udara).

Muzika u ušima – protiv

Međutim, nije sve tako jednostavno. Trkači i trkačice koji se veoma ozbiljno pripremaju za trke, slušajući muziku tokom treninga, manje obraćaju pažnju na muziku kako brže trče. Dakle, u njihovom slučaju, muzika je ta koja ih ometa kada žele da pojačaju intenzitet trčanja. Što brže trče, muzika ima sve manje efekta.

Zašto je to tako? Elitni trkači i trkačice se fokusiraju na svoje unutrašnje Ja dok trče. Ostali se uglavnom fokusiraju delimično na sebe, a delimično na okolinu, traže stimulans u njoj i dozvoljavaju joj da ih ometa.

Činjenica je da muzika ima moć da nas podigne ili ubrza, ali to je nešto što ne može da traje dugo u kontinuitetu. Ona je kao i svaka droga, vremenom se njeno dejstvo smanjuje.

Problem je u tome kada nam je muzika u ušima ne možemo dovoljno da obratimo pažnju na disanje, na ritam koraka, koji su važni. Kako da čujemo zvukove sa strane, da li ide automobil, da li se čuje grmljavina? To može da stvara napetost i nesigurnost.

Na trkama ne možemo da imamo dovoljnu svest o onome što se dešava oko nas, o drugim trkačima, o mogućim obaveštenjima od zvaničnika trke. Takođe, ako imate plan i cilj, velika je verovatnoća da će vas glasna muzika povući svojim ritmom, a ne vašim, a kojim treba da postignete svoj cilj.

Postoji teorija da trkači i trkačice mogu da postanu zavisni od muzike i da ne mogu da trče bez nje. Ali to se dešava ne samo njima, već i mnogima koji ne mogu da izađu iz kuće bez dve bubice. To je šire pitanje koje može da se veže za oblike ponašanja i moguće probleme ličnosti.

Živimo u dobu multitaskinga pa sama činjenica da ne možemo jednostavno da odemo na stazu i istrčimo bez ičega da nas diže, stimuliše i sl. deluje obeshrabrujuće. Trčanje, po svojoj suštini, treba da bude prosto uživanje u pokretu.

Muzika u ušima – za

Studije kažu da muzika može da vam pomuti subjektivni osećaj za 10 %, što znači da nećete primetiti da ste odradili lakše i brže trening uz jaču muziku. Kako bi doprli do mozga, jaki tonovi blokiraju unutrašnje stimulanse koji šalju poruke iz mišića ili organa, kao što je npr. umor, a kada su te poruke blokirane imate osećaj kao da možete da trčite brže i lakše.

Raspoloženje se podiže uz muziku koju volite, a razbija negativne osećaje umora, razdražljivosti, oslobađa od stresa i dovodi celo trenutno mentalno stanje u sklad, sve to u kombinaciji sa trčanjem ili nekim drugim vidom fizičkog napora.

Na traci – za: na traci je slušanje muzike možda jedini spas od dosade, kao i odlučujući pokretač. Na traci nema opasnosti od saobraćaja.

Protiv: ali i na traci (isto kao i na stazi) je nemoguće pratiti svoj korak ili disanje zajedno sa glasnom muzikom, što čini da smo odsečeni od svog treninga trčanja. Mnogi su primetili da kada trčimo uz muziku trčimo skoro kao roboti jer smo gluvi i nismo u stanju da napravimo promenu u koraku u strahu da ćemo se saplesti. Taj utisak gluvoće utiče na celokupan ritam pokreta tela.

Elitni trkači u najvećem broju ne slušaju muziku jer su fokusirani na svoje telo, na puls, disanje, stepen napora mišića. Oni se ne oslanjaju na spoljne impulse iz okoline već crpe energiju izključivo iz sebe jer, na kraju, samo na to i mogu da računaju.

Za rekreativce je podjednako važan i unutrašnji glas, kao i spoljašnje okolnosti iz kojih dobijaju energiju. Njima je važno da se zanimaju, da prekidaju dosadu i zabavljaju se tokom celog puta. 

Pametna plejlista

Kada birate muziku za trčanje to može da bude od velikog značaja za krajnji rezultat treninga ili trke. Poznajete sebe i samim tim znate koji ritmovi vas dižu i čine da vaša energija pulsira.

Logično je da brža muzika ima jači efekat; jak ritam, bubnjevi, ekplozivne pesme, ubrzavaju kardiovaskularno vežbanje kao što su trčanje, vožnja bicikla, brzo hodanje, trčanje na traci ili penjanje uz stepenice. Bilo da slušate Madonu ili Red hot čili pepers, telo samo kreće da oponaša ritmove koje slušate dok vežbate.

Tako i kada radite jogu, pilates ili se samo istežete, u pozadini će vam više prijati lagane note koje vas navode na smirenje organizma nakon određenog napora.

Slušanje je najbolje kada radimo laganije treninge. Nauka kaže da ukoliko ukladimo ritam koraka sa muzikom, trošimo manje kiseonika. Ona može da nam posluži da utvrdimo pravi korak, pa da na osnovu njega napravimo i odgovarajuću plejlistu koja će da prati naš trening ili trku.

Iako deluje kao vrlo bezazlena tema, tema trčanja uz muziku je predmet ozbiljnih studija koje i dalje otkrivaju na koji način muzika deluje na fizički performans. Još je Pitagora uvideo njen značaj, pa tako znamo da sve te studije ne nastaju bez razloga.

Foto: xlyrics.de