Šta je zdravlje? Ovo pitanje zvuči toliko glupo da se prosto zapitate da li je uopšte i potrebno davati odgovor. Ali pokušajte. Generalni način razmišljanja jeste: „zdravi smo kad nismo bolesni„.
Da li ste za jedan Snikers?
Nismo ni svesni koliko ne razmišljamo o sebi i koliko smo okupirani ispunjenjem potreba koje nam danonoćno nameću raznim sredstvima prenosa informacija. One, kada malo bolje razmislimo, uopšte nisu naše stvarne potrebe. Da li je našem organizmu stvarno potrebna Snikers čokoladica, ili je to jednostavno naša misao da je ono što nama baš u tom trenutku treba, Snikers?
Onog trenutka kada to shvatimo, neće nam više biti potrebna dijeta, kalorijska tablica, niti ćemo dovoditi sebe do ivice iznemoglosti prevežbavanjem. Jo-jo efekat biće davna prošlost, a vežbanje uživanje.
Sećate se kako je bilo kad smo bili klinci?
Setite se kako je bilo u školi… Naučimo prve tri lekcije, javimo se, dobijemo peticu i mirni smo do kraja tromesečja/polugodišta. Ali, ako to ne uradimo, ako nas profesori uhvate nespremne i zalepe jedinicu na sred našeg kvadratića u dnevniku, onda smo u gadnom problemu. Da bi je popravili, čupamo, vučemo, i
rukama i nogama, ma i zubima za neku sitnu, jedva prelaznu ocenu. U ove dve situacije, uloženi trud je itekako različit.
Istu priču možemo da primenimo i na zdravlje. Ne treba da čekamo da se razbolimo da bi počeli da razmišljamo. Preventiva je neophodna i ništa je ne može zameniti kao najvećeg čuvara našeg vremena.
Kako (p)ostati zdrav?
Genercijska rečenica „zdravlje na usta ulazi“ daje nam odgovor. Jedini put do zdravog, a samim tim i lepog tela, jeste kvalitetna ishrana. Bolju preventivu, definitivno, ne možemo da izaberemo.
Šta podrazumeva kvalitetna ishrana?
Jednom rečju, prirodno.
Što je proizvod manje procesa prerade prošao to je i zdraviji. To znači da sadrži više hranljivih materija koje naš organizam može da iskoristi.
- Integralne,
- što manje obradjene namirnice,
- sveže biljke,
- voće i povrće,
- sveže meso,
- jaja,
jesu ono na čemu bi nam naš organizam bio najviše zahvalan. Shvatanjem problema s početka teksta činimo prvi korak. Sledeći put nećemo baš tako hladnokrvno uzeti Snikers i strpati ga u usta. Postepeno, osećaćemo potrebe našeg organizma mnogo jasnije, i bićemo u mogućnosti da ga snabdemo hranljivim materijama koje su mu u tom trenutku i potrebne.
Koje su prednosti kvalitetne ishrane?
Unosom prirodnih namirnica pomažemo našem organizmu da izbaci toksine, manje energije utroši na proces varenja i sačuva više energije na obavljanje dnevnih aktivnosti koji sami izaberemo.
Bilo to hodanje, trčanje, plivanje, čitanje, razgovor sa prijateljima – radićemo ih mnogo bolje i sa više entuzijazma nego da tu energiju zakrčimo u sebi, u borbu našeg želuca da svari neki veštački proizvod.
Današnji uslovi života – pretnja ili šansa za očuvanje zdravlja?
Kao i sve, zavisi od ugla gledanja.
- Ubrzan tempo života,
- nedostatak vremena,
- nestašica,
- razvoj nauke i tehnologije i prenatrpanost informacijama,
razlozi su da opravdamo sebe i kažemo da je kvalitetna ishrana i očuvanje našeg zdravlja jednostavno neostvarivi san.
S druge strane, ubrzan tempo života, razvoj nauke, tehnike i tehnologije, širi naše mogućnosti i štedi naše vreme.
Čovek danas može da sazna o sebi i potrebama svog organizma više nego ikada ranije. Tehnologija i nauka nam pružaju proizvode koje treba da iskoristimo da se zabavimo i pomognemo sebi, nikako da im robujemo.
Kako da usaglasimo brz život i potrebe našeg organizma?
I pored svih znanja koje imamo o pravilnoj ishrani ostaje pitanje: „A kako to primeniti u praksi?“
Da bismo organizmu obezbedili sve neophodne biološki aktivne materije, u koje ubrajamo vitamine, minerale, belančevine i masti, potrebno je da, bukvalno, ceo dan, jedemo.
Na primer, da bismo uneli optimalnu dozu samo jednog vitamina potrebno je da pojedemo 50kg banana (vitamin B6). Prvo, nemoguće je da unesemo 50kg bilo čega u sebe, drugo, ne možemo da unesemo dovoljnu količinu ostalih namirnica koje sadrže materije potrebne našem organizmu.
Prevelika količina hrane će svakako uzrokovati prenatrpavanje želuca i usporavanje protoka energije u našem organizmu, doprineti osećaju pospanosti i sl.
Kako da unesemo sve neophodne hranljive materije?
Do sad stečeno iskustvo mi govori da treba iskoristiti prednosti nauke i tehnologije, i, od bujice informacija, doći do onih stvarno kvalitetnih. Pored toga što ishrana, naravno, treba da bude adekvatna, tj. što prilagođenija pojedinačnim potrebama i usmerena na što svežije i prirodnije proizvode, treba doći i do potpuno prirodnih suplemenata ishrani.
Kada počnemo da unosimo takve namirnice, one će nam obezbediti da se osećamo fenomenalno, a osećaj umora svesti na minimum. Potrebno je da sami sebi budemo najveća motivacija.
Onaj ko ne voli sebe ne može voleti ni druge. Pa, ako želite da budete voljeni i da volite, počnite sa radom na sebi i sačuvajte svoje zdravlje.
3 komentara. Leave new
trčim redovno već godinu dana bez ikakvih problema, pre četiri dana sam odradio dužinu od 13 km srednjim intenzitetom i od tada mi se pojavio bol u desnoj strani stomaka ispod rebara koji je više manje konstantan i pojačava se prilikom dubokog udisaja. Juče sam odradio veoma lagan trening i nije bilo nikakvih problema a danas kad mi je dan odmora opet isto. Ima li neko ideju šta je u pitanju i kako se postaviti prema ovom problemu?
Meni se pojavljivao slican bol kad pokusavam da disem vise na nos (redovno osim trcanja i plivam), a malo sam prehladjen ili mi nerade dobro sinusi (kao meni), i onda nemam pun udah jer pored disanja imam i malo slina u nosu…. Cim vratim disanje totalno na usta (znam da je tesko posto je hladno), gubi mi se taj bol. Ovo je moje vidjenje i moj „lek“ bio za slican bol, probaj na usta da dises, pa ako te ne prodje pravac doktoru.
Ponekad kad trčim osetim bol u predelu srca, jer nemam kondicije (početnik sam), da li treba onda da napravim malu pauzu ili da nastavim da trčim i dalje?