Dehidracija i kako da znate da li ste hronično dehidrirani, a da niste ni svesni

Jutarnji zadah, hroničan umor, glavobolja, konstantna glad i nervoza? Sva je prilka da ste se prepoznali, jer su ovo je dehidracija, a kažu da nas je većina hronično dehidrirana. Zašto je to tako? Ovo je pitanje koje me je stalno mučilo. Ako smo gladni, stomak nam krči, zevamo kada nam se spava, a opet za dehidraciju kažu da ako smo žedni već je kasno?

Mit o 8 čaša dnevno i dehidracija

Ovo je mit koji nije pobijen, već samo objašnjen. Potiče sa glasanja na Institutu medicine četrdesetih godina, na odeljenju Food and Nutrition. Tada je jedna rečenica iz zaključaka bila da se preporučuje 8 puta 8 unci vode (250ml) ali već sledeća je bila da se većinina te vode može uneti hranom koju jedemo.

Uzgredna konotacija koja je prigrljena od strane marketinških agencija, pogađate i u kojim kampanjama.

Vodu su počeli da nam prodaju kao zdravlje.

Kompanije koje vodu flaširaju su dalje finansirale studije koje se bave dehidracijom i počeli da nas plaše da smo svi dehidrirani.

Koliko tečnosti nam je zaista potrebno da se izbegne dehidracija?

Ako ste mislili da je odgovor manje od 8 čaša, prevarili ste se. Trenutna preporuka je bliža 10 čaša ženama, a 14 muškarcima, i povećava se ako ste fizički aktivniji.

Pogledajte ceo izveštaj SZO na tu temu OVDE

Možda i možete da unesete deo te tečnosti kroz ishranu, ali samo ukoliko se hranite pretežno povrćem i voćem. Ako je odgovor – jok, onda nažalost i dalje morate da pazite da unosite dovoljnu količinu tečnosti.

Kada da znate da ste zaista dehidrirani?

Kada ste stvarno dehidrirani – znate. Usta su vam skupljena, samo o vodi razmišljate i naprosto osećate totalni umor i blokadu. Tada je zaista ozbiljno stanje. Ali to nije ono o čemu pričamo danas.

Simptomi blage dehidracije koje smo naveli na početku teksta: povećana potreba za hranom (jer je jedan od izvora vode), glavobolja i nervoza, kao i dah iz usta koji jeste pogoršan (pljuvačka se smanjuje, bakterije se množe). Boja vašeg urina je uvek dobar pokazatelj. Ali sva je prilika da ćete pogledati u toalet reći:

wow ovo je baš jako žuto, mora da sam dehidrirana!

Ali nećete osećati sve simptome.

Razlog – vaše telo je pametije od vas. U stanju je da kompenzuje blagu dehiraciju a da simptome ne primetite. Dok zaista ne preterate.

Zašto žeđ nije dovoljna kao motivacija?

Ovo je najzanimljivije pitanje i zapravo i dalje nema odgovor, samo moguća tumačenja. Jedno koje se meni dopalo je u sledećem:

Kada smo žedni i sednemo (ili stanemo pored) da popijemo vodu. Nećemo popiti ni celih 250ml. Uzećemo par gutljaja i time zadovoljiti emotivnu potrebu. Ali ne i fizičku pri čemu se javlja dehidracija.

Kao sa hranom, samo obrnuto! 🙂 Kada smo gladni, zadovoljićemo pre svega emotivnu potrebu (poješćemo ukusniji obrok, pa i manje zdrav i više nego što nam treba).

Ostatak potrebe za vodom prenećemo na potrebu za hranom. Što je okej ako jedete lubenicu ili krastavac koji imaju preko 80% vode i vlakana u sebi.

Dakle – oslanjajte se na žeđ, ali popijte makar 300 ml tečnosti svaki put kada je osetite. I pratite koliko puta dnevno se ista javlja.

Dodatno, u ishrani imamo više diuretika nego ikada, i voda koju unosimo najčešće se izbacuje sa njima: kafa, alkohol, gazirana i slana pića, sve su to razlozi zašto neki doktori ovo nazivaju dobom hronične dehidracije i smatraju da je to vodeći uzrok svih bolesti današnjice.  Ipak, konkretnih dokaza za ovo zaista nema.

Zaključak – ako ste dovde stigli nastavite dalje sami

Kao i svaka tema na modernom vebu, hidracija odnosno dehidracija ima više uglova. Ako krenete ivicama dobićete dva ekstremna mišljenja. Ili umirete tiho od dehidracije ili je mit o 8 čaša razbijen.

Moj savet je kao i uvek da uvažite oba stanovišta i nastavite da istražujute koristeći se ovom logikom KAKO NAVIGIRATI KROZ TEORIJE ZDRAVE ISHRANE NA NETU .

Trenutna naučna pozicija je jasna: ne unosimo dovoljno tečnosti, ali posledice nisu previše strašne, pa to ne primećujemo. Ipak, uvek će vas uputiti na minimum 2l dnevno.  Pa ko dokle dogura 🙂