Zdravlje

Trčanje kao preventiva mnogim bolestima

12 komentara
Infarkt i šlog vodeći su uzroci smrtnosti kada su u pitanju bolesti sistema krvotoka

Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori poslednjih pet godina čine više od 75 odsto uzroka smrti u našoj zemlji. Pored ovih oboljenja, najčešći uzroci smrti u Srbiji već decenijama su i dijabetes, opstruktivna bolest pluća, povrede i trovanja, pokazuje „Batutovo“ istraživanje. Dr Tanja Knežević, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kaže da su za više od polovine svih smrtnih ishoda krivac bolesti sistema krvotoka.

Od bolesti srca i krvnih sudova, u toku poslednjih pet godina u proseku godišnje umru 58.292 osobe. Žene su češće umirale u odnosu na muškarce. Infarkt i šlog vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Oboljenja srčanog mišića se nalaze na prvom mestu, šlog zauzima drugo, a infarkt srca treće mesto u ukupnoj smrtnosti u našoj zemlji – kaže Tanja Knežević.

Svaki peti umire od raka

Skoro svaka peta umrla osoba bila je žrtva malignog tumora, koji je na drugom mestu uzročnika smrti. Od malignih tumora u proseku godišnje umire 19.718 ljudi.

Od bolesti srca u proseku godiŠnje umru 58.292 osobe

Muškarci češće umiru u odnosu na žene. Muškarci su najviše umirali od raka bronhija i pluća, debelog creva i rektuma, raka prostate i raka želuca, a žene od raka dojke, debelog creva i rektuma, bronhija i pluća, ali i raka grlića materice – navodi Kneževićka.

Prema njenim rečima, od posledica povreda i trovanja umire 3,8 odsto stanovnika Srbije godišnje.

Nasilne smrti, uključujući i saobraćajne nesreće, trovanja i samoubistva već duži niz godina čine treći vodeći uzrok smrtnosti u našoj zemlji. Tokom poslednjih pet godina, nenamerne povrede su činile 50,5 odsto svih smrtnih ishoda, a namerne 49,5 odsto. Godišnje u saobraćajnim udesima život izgubi u proseku 910 osoba. U Srbiji u proseku četiri osobe svakoga dana izvrše samoubistvo – kaže Kneževićka.

Šećerna bolest jedna je od najčešćih nezaraznih bolesti koja poprima razmere globalne epidemije.

– Procenjuje se da u Srbiji dijagnozu dijabetesa ima približno 400.000 osoba. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji četvrti uzrok umiranja. Godišnje od ove bolesti u našoj zemlji umre približno 2.650 osoba, a u poslednjih pet godina uočen je porast umiranja – rekla je Kneževićka.

Porast broja dijabetičara

Hronična opstruktivna bolest pluća peti je uzrok smrtnosti u Srbiji, od koje godišnje umre prosečno 2.550 osoba. Procenjuje se da više od pola miliona ljudi u Srbiji boluje od hroničnih nezaraznih respiratornih bolesti. Približno 320.000 osoba (4,3 odsto) ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća, a 200.000 (2,7 odsto) astmu.

statistike bolesti
Statistike bolesti

Poslednjih godina uočen je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji. Najviše su porasle stope mortaliteta od šećerne bolesti (za 14,3 odsto), malignih tumora (za 9,7 odsto) i opstruktivnih bolesti pluća (za 8 odsto). Istovremeno, zabeležen je i porast smrtnosti od cirkulatornih bolesti za 1,7 odsto.

Podaci u Srbiji

  1. Bolesti sistema krvotoka 55,6%
  2. Maligni tumori 19%
  3. Povrede i trovanja 3,8%
  4. Šećerna bolest 2,7%
  5. Opstruktivna bolest pluća 2,4%

Koristi od trčanja za zdravlje

Kako je jedna od glavnih koristi koje trčanje i aktivan životni stil donose upravo zdravlje, evo nekih već postojećih tekstova koje vam mogu bliže objasniti efekte trčanja na zdravlje. Danas su više nego dostupna naučna istraživanja o blagodetima redovne fizičke aktivnosti (pešačenje, džoging, vožnja bicikla…). Predlažemo vam samo neke tekstove o trčanju i zdravlju:

Počnite da se bavite sobom i svojim zdravljem na vreme.

Kako da izračunate zone treninga?
Postići uspeh kao Novak Đoković

Povezani članci

12 komentara. Leave new

  • Pa po meni ovo je vise posledica „milosrdnog“ angela. Trcanje moze da bude odlicna prevencija

    Odgovori
  • Pa po meni ovo je vise posledica „milosrdnog“ angela. Trcanje moze da bude odlicna prevencija

    Odgovori
  • Srx „Milosrdni anđeo“ je bio prije samo 11 godina, a zdravstvena slika Srbije slabi već decenijama. Decenijama se u Srbiji upražnjavala i samoubilačka politika i samoubilački životni stilovi. Neumjerenost u svakom pogledu – posebno u hrani (previše svega, a posebno masti i životinjskih proteina), piću, cigaretama te nepostojanje opšte sportske kulture pušta u Srbiji teške posljedice. I zato ja ovaj sajt vidim kao pokušaj da se to stanje promijeni nabolje.
    Sport je od velike važnosti za održanje zdravlja, ali još jednom ponavljam TEMELJ ZDRAVLJA JE PRAVILNA ISHRANA!

    Odgovori
  • “ U Srbiji u proseku četiri osobe svakoga dana izvrše samoubistvo “ – jeli moguce? Znam da smo nezdrava nacija ali ovo nisam do sad cuo.

    p.s.
    Sjajan clanak!!!

    Odgovori
    • da, skoro 4

      na godišnjem nivou:

      2002. – 1449 osobe, 2006. – 1444, 2007. – 1354, 2008. – 1290, 2010. – 1376

      Odgovori
  • Nikola Perac
    februar 20, 2011 15:01

    Evo još jednog zanimljivog podatka (napominjem da je zasnovan na mom laičkom poimanju medicine stečenom iz raznih dokumetaraca i wikipedie, doktori ispravljajte ako grešim).

    U porseku ljudsko srce kuca ritmom od 72 otkucaja po minutu i tokom životnog veka otkca oko 2,5 milijardi puta što daje porsečni životni vek od oko 66 godina.

    E sada zanimljiv podatak. Ako trčite dva sata dnevno sa pulsom od 140 i nakon određenog vremena dođete do mirujućeg pulsa od 60 otkucaja/min (ovaj puls je znatno niži zapravo, barem kod mene) vaš prosečni puls tokom života će biti nešto manje od 62 bpm što vam omogućava da vaših 2,5 milijardi otkucaja razvučete na zdravih 77 godina. Samo se pazite automobila dok trčite;)

    Ovo naravno uopšte ne mora da bude tačno, ali napisao sam ovo jer sam skoro od jednog prijatelja čuo argument protiv trčanja (i sportova izdržljivosti) koji je on nazvao trkačko srce. Njegova suština je bila da vežbanje ubrzava puls do te mere da ovih 2,5 milijarde otkucaja zapravo traje kraće. E pa nije tako…

    Odgovori
  • Kada ljudi trce jer ih je uhvatila neka muka ili ih je stisao neki problem trcanje to ne moze da resi. Moze da ih ojaca i da umanju fizicke posledice stresa, moze da ukloni posledice ali ne i uzrok. Ne moze da izleci.
    Trcanje je sredstvo, a ne cilj.

    Odgovori
  • Nikola slažem se sa tobom, jer i moji izračuni govore u prilog tome. Međutim to je samo matematika, a matematika ne može da pokaže kvalitet koji dobijemo, bolje stanje ne samo srca već i svih ostalih organa čiju kondiciju pravilnim vježbanjem i ishranom podižemo. Kada bi to sve stavili u izračun uvjeren sam da bi razlika između aktivnog i pasivnog životnog stila bila još veća.

    Odgovori
  • Nikola slažem se sa tobom, jer i moji izračuni govore u prilog tome. Međutim to je samo matematika, a matematika ne može da pokaže kvalitet koji dobijemo, bolje stanje ne samo srca već i svih ostalih organa čiju kondiciju pravilnim vježbanjem i ishranom podižemo. Kada bi to sve stavili u izračun uvjeren sam da bi razlika između aktivnog i pasivnog životnog stila bila još veća.

    Odgovori
  • Nikola slažem se sa tobom, jer i moji izračuni govore u prilog tome. Međutim to je samo matematika, a matematika ne može da pokaže kvalitet koji dobijemo, bolje stanje ne samo srca već i svih ostalih organa čiju kondiciju pravilnim vježbanjem i ishranom podižemo. Kada bi to sve stavili u izračun uvjeren sam da bi razlika između aktivnog i pasivnog životnog stila bila još veća.

    Odgovori
  • Nikola slažem se sa tobom, jer i moji izračuni govore u prilog tome. Međutim to je samo matematika, a matematika ne može da pokaže kvalitet koji dobijemo, bolje stanje ne samo srca već i svih ostalih organa čiju kondiciju pravilnim vježbanjem i ishranom podižemo. Kada bi to sve stavili u izračun uvjeren sam da bi razlika između aktivnog i pasivnog životnog stila bila još veća.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed

Exit mobile version