ITB sindrom je jedan od najčešćih razloga „trkačkog kolena“ i čini oko 12% svih trkačkih povreda. Kako nastaje i kako se leči, pročitajte u nastavku. 

Šta je ITB traka?

Iliotibijalna (ITB) traka je dugačka fascijalna traka koja se pruža spoljašnjom stranom natkolenice. Igra važnu ulogu u stabilizaciji kolena tokom trčanja. Gore se pripaja za glutealni mišić i tensor fasciae latae, dok se na svom donjem kraju pripaja sa koštanim ispupčenjem na spoljašnjoj strani kolene regije.

Šta je ITB sindrom?

ITB sindrom je jedan od najčešćih razloga „trkačkog kolena“ i čini oko 12% svih trkačkih povreda. Predstavlja povredu prenaprezanja i najčešće nastaje kao posledica ponavljane traume, a ne jednog provocirajućeg događaja.

Prilikom savijanja i ispružanja kolena ITB traka klizi napred-nazad preko koštane prominencije. Do prekomernog trenja može doći kada je koleno savijeno pod uglom od 30 stepeni, što dovodi do nastanka sindroma.

Kako nastaje ITB sindrom?

Nekoliko faktora koji su u vezi sa treniranjem mogu povećati rizik za nastanak ovog sindroma. Tu se npr. ubrajaju –  trčanje nizbrdo, naglo povećanje distance ili učestalosti trčanja, trčanje dugih staza i trčanje po neravnom terenu.

Mišićni disbalans (slabost ili skraćenje mišića) takođe može uticati na nastanak ITB sindroma. Tu se ubrajaju na prvom mestu slabost abduktora kuka (gluteus medius), skraćenje ITB trake i izražena pronacija stopala (npr. kod ravnih tabana).

Koji su simptomi ITB sindroma?

Sindrom ITB trake može biti praćen sledećim simptomima:

  • Oštar bol u predelu spoljašnje strane kolena koji može da se širi spoljašnjom stranom natkolenice i potkolenice
  • Osećaj preskakanja kolena prilikom njegovog savijanja i ispravljanja
  • Otok u predelu spoljašnje strane kolena
  • Zategnutost i bol u predelu spoljašnje strane kuka (ređe)
  • Bol pri aktivnosti – najpre se javlja samo pri trčanju, da bi se kasnije javljala i pri hodu.

Kako se postavlja dijagnoza ITB sindroma?

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom. Nije potrebna dodatna dijagnostika. Vaš lekar će sagledati obim pokreta vaših zglobova, kao i snagu i istegljivost odgovarajućih mišića.

Kako se leči ITB sindrom?

U akutnoj fazi cilj je da se smanji lokalno zapaljanje i bol. Savetuje se primena leda i nesteroidnih antiinlfamatornih lekova.

Modifikacija aktivnosti neophodna je u svim slučajevima. U blagim slučajevima trkač treba da smanji distancu ili vreme trčanja (do pojave simptoma).

U težim slučajevima trkač treba da izbegava sve provocirajuće aktivnosti i nastavi sa alternativnim formama treninga, kao što je plivanje, kako bi održavao kondiciju.

Sa vežbama istezanja započinje se čim se smanji akutno zapaljenje. Akcenat se daje istezanju ITB trake. Pažnja se obraća i na bolne tačke u samoj fasciji.

Upotreba rolera značajna je za rešavanje ovih problema. Vežbe istezanja uvek prethode vežbama jačanja, koje su prevashodno usmerene na jačanje abduktora kuka.

Kada trkač sme da nastavi sa trčanjem?

Povratak trčanju zavisi od težine i hroniciteta stanja. Većina trkača u potpunosti se oporavi unutar 4-6 nedelja. Kada se vežbe mogu izvoditi bez bola i na ispravan način dozvoljava se povratak sportu.

Tokom prve nedelje trčanje se savetuje svakog drugog dana po ravnom terenu lakim sprintom. Trčanje bržim tempom povezano je sa manjim rizikom od obnavljanja povrede.

Trčanje nizbrdo ne savetuje se tokom prvih nedelja nakon povratka sportu. Tokom sledeće 3-4 nedelje savetuje se lagano povećanje distance i frekvence trčanja.

Kako se sprečava nastanak ITB sindroma?

Prevencija ITB sindroma značajno je lakša od njegovog lečenja. Postoji nekoliko preventivnih mera koje u tom smislu treba poštovati

Redovna promena patika

Trkačka patika gubi oko 50% svog kapaciteta da apsorbuje opterećenje nakon 500 km. Neredovno menjanje patika povećava rizik od nastanka ITB sindroma i drugih povreda. 

Jačanje abduktora kuka

Specifične vežbe jačanja glutealnih mišića mogu biti važna mera prevencije nastanka ITB sindroma.

Postepeno povećanje intenziteta i brzine trčanja

„Previše“ i „prerano“ su dva načina koja sigurno povećavaju rizik od nastanka ITB sindroma. Intenzitet ne bi trebalo povećavati za više od 5-10% nedeljno. Duže razdaljine treba trčati sporijom brzinom od kraćih.

Izbor trkačke podloge

Trčanje po betonu i neravnim površinama povećava rizik od nastanka ITB sindroma.

Izvor: http://tendo.rs/