Ako ste mislili da plastika utiče samo na živi svet oko nas, a da ste vi bezbedni – grešite. Nedavno su u studiji sprovedenoj na Univerzitetu Vrije u Amsterdamu pronađene čestice mikroplastike u ljudskoj krvi.
Studija nije bila obimna, ali informacije do kojih su naučnici došli mogu uticati da drugačije gledate na plastiku koju koristite svakodnevno.
Plastika se nalazi svuda
Učesnici studije su mogli biti izloženi plastici na različite načine – kroz vodu, hranu, vazduh, ali i proizvode za higijenu poput četkice za zube ili čak sjaja za usne.
Mikroplastika ili sitne plastične čestice su sveprisutne. Nalaze se na skoro svakom mestu na zemlji. Da li možete da verujete da je mikroplastika pronađena nedaleko od Mont Everesta, u Marijanskom rovu, ali i bebinoj kaki. Na ovu listu, sada možete da dodati i ljudsku krv.
U studiji objavljenoj u Environment International, od testiranih 22 učesnika studije, 17 su imali plastiku u krvi što je oko 77%.
Prema autoru studije, Dick Vethaak, rezultati su revolucionarni, ali nedovoljni jer istraživanje mora da se prošiti a broj uzoraka da se poveća.
Istraživači su uzeli uzorke krvi anonimnih, zdravih odraslih osoba i tražili čestice plastike veličine od 700 do 500.000 nanometara (nm). Poređenja radi, 700 nm je oko 140 puta manje od širine ljudske dlake.
Vrste mikroplastike koje su najzastupljenije u ljudskoj krvi
Polietilen tereftalt (PET), koji se obično koristi za flašice vode za jednokratnu upotrebu, je najčešće pronađen plastični polimer kod oko 50% donatora. Drugi najčešći, polistiren (PS) koji se koristi za pakovanje hrane i polistirenska pena, pronađeni su u oko 36% uzoraka.
„Svakako je razumno biti zabrinut“, kaže Vethaak za Gardijan. „Čestice su tu i prenose se po celom telu.“
Vethaak je kao rezultat svog istraživanja smanjio sopstvenu izloženost plastici ograničavajući upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, i pokrivajući hranu i piće.
Uprkos malom broju donatora u studiji i nedostatku podataka o nivou njihove izloženosti, rezultati su snažni i biće izloženi preispitivanju.
Kako autori studije sami navode, potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdili rizici po zdravlje ljudi koji su povezani sa plastikom koja se nalazi u krvotoku.
Sada je važno saznati gde ova plastika dalje ide u telu? Da li se može eleminisati, izbaciti ili se zadržava u određenim organima? I da li je čak u stanju da prođe krvno-moždanu barijeru?
Ako ništa drugo, ova studija skreće pažnju na prekomernu upotrebu plastike, i navodi sve na razmišljanje šta možemo da uradimo da bismo smanjili upotrebu.
Kakvo je vaše mišljenje o novoj studji? Pišite!
