Najveći izazov za sve trkače, ultimativna borba, psihološko stanje koje je teže i od najtežeg treninga je – oporavak od povrede! Radeći sa trkačima i trkačicama, primetio sam da je za sve njih stanje povrede jako stresno. Ovde je uglavnom reč o onima sa kratkim trkačkim stažom i jako često se dešava da zbog neiskustva sa povredama posledice budu još gore od prvobitnih.
Dva tipa povreda
Postoje dva tipa povreda:
- Akutne – povrede koje nastaju pod uticajem spoljašnjih faktora, to su povrede koje su se desile u određenoj situaciji kao što je pad, udarac, izvrtanje zgloba itd.
- Hronične – povrede koje nastaju usled konstantnog zamora kostiju, mišića, ligamenata. Hroničnim povredama su podložni sportisti u sportskim granama gde se uglavnom vrše ciklični pokreti kao što je kod trčanja, biciklizma, veslanja, plivanja, tenisa…
Hronične povrede su veoma česte kod svih trkača, i jedan od najvećih razloga pojave povreda je pretreniranost. Stanje pretreniranosti dovodi do slabljenja celokupne muskulature ali i smanjenja pažnje i koncentracije. Kada je telo u ovom stanju pretreniranosti, veoma je podložno povredama.
Važno je da se edukujete
Za trkače i trkačice je najvažnije da se kvalitetno edukuju. Za 5% povreda u sportu odgovorni su spoljašnji faktori na koje ne utičemo, za ostalih 95% povreda odgovornost snosi trener. Zašto trener? Zato što je trener odgovoran za trenažni proces. Trener određuje sredstva, metode i opterećenja, a lošim određivanjem dolazi do stanja pretreniranosti, i zatim do povreda.
U mnogim slučajevima kod rekreativnog trčanja trkač ili trkačica je sam sebi i trener i lekar, a to je često pogrešna kombinacija. Sportista često nije u stanju da sam uvidi kada je previše, kada dolazi do pretreniranosti i kako da se leči kada dođe do povrede.
Pravilne odluke i odlazak automehaničaru
Zakon kaže da smo od punoletstva sposobni da odlučujemo sami za sebe. Kao trener, često sam nailazio na osude iz okoline kako ja nemam pravo da branim trkačima da trče; na to sam nailazio čak i od trkača koje lično treniram. Neko mi je jednom rekao: „Ko si ti da govoriš trkačima da li da trče ili ne trče?“ Ja sam neko ko, pre svega, brine o zdravlju svojih sportista i neko ko im želi najbolje.
Često mi se dešava da mi trkač kaže da je povređen (povreda manjeg ili većeg stepena), a zatim izrazi želju da trči određenu trku i pita me za mišljenje oko njegove odluke. Ovu situaciju poredim sa odlaskom automehaničaru – dovezeš kola, jedan točak ti je otpao i pitaš mehaničara je l’ okej da nastaviš vožnju? Odgovor bi bio, tehnički jeste, ali bezbednosno nije.
Iskusniji sportisti su vremenom naučili kako da se nose sa periodom oporavka i netreniranja zbog povrede. Oni odlaze kod lekara da dobiju stručno mišljenje, i kada im se savetuje da odmaraju, oni to bez pogovora poštuju. Iskusni sportisti su svesni koliko odlazak lekaru, pravilan odmor i postepeni povratak na stazu utiče na njihovo zdravlje.
Oni manje iskusni su manje strpljivi, često pitaju za mišljenje, pa ako im daš informaciju koju ne žele da čuju često to proprate sa: „Auuuuu, ala onaj smara“. Nastave da trče, sve dok bol ne postanje nepodnošljiv. A onda kada uvide da je vrag odneo šalu onda počnu malo ozbiljnije da shvataju prirodu svoje povrede. Naravno, verovatno će napraviti i grešku naglog povratka na nivo trčanja koji su imali pre povrede, pa eto još jedne u nizu.
Zašto dolazi do hroničnih povreda
Proces vežbanja je mač sa dve oštrice, jedan veoma izbalansiran proces koji čine neizmenični periodi umaranja i oporavka tela. U procesu vežbanja dolazi do mikro povreda mišićnih vlakana koja se cepaju po dužini, dok se u procesu oparavka te mikro povrede saniraju i mišićno vlakno postaje gušće i otpornije na delu gde je bilo pocepano. Funkcionalnost mišića se povećava.
Primer ovog procesa je slomljena kost koja posle zarastanja postaje mnogo gušća i tvrđa na mestu gde je bio prelom.
Problem nastaje kada trkači ne dozovljavaju svom telu da se oporavi do kraja, već sa umornim telom i sa mikro povredama mišićnih vlakana ide da radi sledeći trening. Tada povrede ne uspevaju da se saniraju već postaju veće i veće dok na kraju ne dođe do hroničnog bola koji onemogućava dalje treniranje.
Šta uzrokuje hronične povrede
Najčešći uzroci povreda su greške u treningu. Nagli porasti inteziteta, obima i učestalosti treninga.
Najbolji primer je trkač ili trkačica koji trči između 5-10km nedeljno bez problema. Zatim on/ona počne intenzivno da trenira za maraton, svakodnevno povećavajući broj, obim i intenzitet treninga. Hronična povreda je neizbežna u ovom slučaju, a nekada može da se desi i totalni kolaps sa padom imunog sistema.
Takođe, hronične povrede će se lako pojaviti kod onih koji se posle bolesti ili povreda vraćaju treningu i za kratko vreme žele da nadoknade propušteno. Zato je u trenažnom procesu trener bitan kao neko ko treba da prepozna sve te signale koji mogu da dovedu do hroničnih povreda, jer sam sportista često ume da obmanjuje sebe i okolinu kako mu nije ništa.
Neki ljudi su više izloženi hroničnim povredama od drugih zbog biomehaničkih, anatomskih i individualnih faktora. Ono što povećava mogućnost povrede je i neproporcionalnost snage, fleksibilnost zglobova i mišića.
Povrede mogu da se pojave zbog korišćenja loše opreme kao što su dotrajale patike za trčanje.
Šta je vrednije – trka ili zdravlje?
Kada znate šta je to što izaziva povrede i kako je potrebno da ih tretirate razmislite koji način ćete da izaberete da se odnosite prema tome. Da li je vredno trčati u bolovima, pod lekovima, sa raličitim steznicima? Zar nije bolje da odmorite dve do četiri nedelje pravilno se lečeći nego trenirati po sistemu – klin se klinom izbija?
Zapitajte se koji biste savet dali svom prijatelju koji je povređen. I pored toga što znate da u trčanju pronalazi najveću radost, da li biste mu rekli da nastavi sa treniranjem ili da odmori?
24 komentara. Leave new
no pain no gain
„Kao trener, često sam nailazio na osude iz okoline kako ja nemam pravo da branim trkačima da trče; na to sam nailazio čak i od trkača koje lično treniram. Neko mi je jednom rekao: “Ko si ti da govoriš trkačima da li da trče ili ne trče?” Ja sam neko ko, pre svega, brine o zdravlju svojih sportista i neko ko im želi najbolje.“
Ja vidm tu dve situacije:
1.
I tu je za mene jako važno da ljudi shvate zašto postoji neka zabrana. Ali zabrana u suštini ne postoji, postoji preporuka (koja dolazi sa informisanjem i edukacijom o mogućim posledicama izbora) da se ne ide na neku trku, odluka je uvek na klijentu. A kada je odluka na klijentu onda je i odgovornost na njemu.
2.
Mislim da je jako važno i da trener osvesti kada dolazi do podeljene odgovornosti. Npr podeljena odgovornost je onda kada klijent sarađuje sa trenerom, ali onda ima i obavezu da komunicira svoj nivo napregnuća, da u skladu sa dogovorom izmeni životni stil, i pridržava se programa.
Hoću da kažem da je tih 95% odgovornosti na treneru, često nije samo trener. Ja ti Miki odgovornost uvek vidim nekako 50-50 ako baš hoćeš da je deliš tako.
Za kraj, ovo je jako važna lekcija, posebno na to šta ti MOŽEŠ DA GARANTUJEŠ klijentu, što se onda svodi i na način na koji radiš sa klijentima.
Da li trener može i šta sme da garantuje klijentu(ima)?
Mislim da odgovornost zavisi od toga da li se neko bavi trcanjem rekreativno ili profesionalno. Ukoliko se neko bavi profesionalno, mislim da trener MORA da se slusa i da je odgovornost 100% na treneru ukoliko igrac slusa trenera. Na sta bi to licilo da jedan profesionalan sportista kaze treneru, e ja ovo danas necu da radim na treningu? Ja ne vidim kako moze da se postigne rezultat, ako se ne slusa trener, posto je trener taj koji govori trkacima da li da trce ili ne!(Licno, ne bih trenirao nikoga, ko bi mi rekao da ne zeli da slusa moja uputstva)
Ukoliko se neko bavi rekreativno trcanjem, mislim da bi trener trebao da ima mnogo fleksibilniji pristup, od onoga koji ima prema profesionalnom sportisti i da definise istinske ciljeve te osobe, koji ne moraju uvek biti samo trkacki i da se prilagodi tome. Definisanje istinskih ciljeva, moze biti jako bitan faktor, da se odredi sistem treninga i da se razumeju prave potrebe trkaca. Recimo, ukoliko neko zeli da trci trke zarad druzenja, trcanja, provoda…mislim da moze da se napravi razuman plan, i da sa strane struke to trcanje ima smisla i da osoba koja trci bude zadovoljna. E u ovakvoj situaciji, mislim da je odgovornost 50%-50%.
da li je neko trčao sa rukom u gipsu? na stranu to što ne znam još uvek kako ću da se istuširam , kako da zakopčam jaknu (samo što sam slomila ruku), ali, ako uspem, šta mislite, može li se? taman sam počela da se vraćam u formu posle duže pauze, bojim se da bi me nova pauza od 2 nedelje baš slomila psihofizički… :_(
pa fudbaleri trce sa giposm,paaa hodaj naredne 2nedelje jeste da nije nista ali bolje i to nego da sedis kuci
hvala, u pravu si
Ja sam trčao, može se… Staviš ruku u kesu dok se tuširaš da ne pokvasiš gips, a jaknu zakopčaš kako se snadješ. Kako si uspela da je slomiš ? Kad skidaš gips? Želim ti brz oporavak…
hvala puno, miloše! hodajući sam se okliznula na ivičnjak, zadržala dlanom a pukao lakat 🙁
trčala sam danas sporo i pažljivo, malo me plaši to što se ruka u gipsu ipak napreže, a za tuširanje sam se snašla, nije s kesom 🙂
dan 3. od 15 u gipsu… pozdrav!
Pa da uvek se desi na neki glup način…
A sad sam shvatio, tebi je verovatno cela ruka do iznad lakta u gipsu, to jeste malo nezgodno, jel je držiš sa onim zavojem oko vrata? Ima da se kupi miteja ili kako se vec zove, plave je boje, od nekog platna i to ti dobro drži ruku u gipsu uz telo da ne landara.
Brzo će proći tih još 12 sad već 11 i po dana… Pozdrav!
Našao sam neku sliku, ima raznih varijanti…
hvala!!! upravo tako, sa zavojem oko vrata koji žulja i boli, a ruka i dalje „landara“. ovo na slici izgleda super, videću ima li šta
Ima, potraži po apotekama, mada i tih 11 dana će ti brzo proći, improvizuj nešto slično ovom da se ne bacaš u trošak.
hvala na podršci! sve naj! 🙂
Zdravo, kako ti je ruka, skinula si gips? Trcis li? Pozdrav…
eh, sad tek vidim komentar :postiđena:
hvala na pitanju, gips sam skinula posle 10 dana, s tim što sam morala strogo da pazim još 3 nedelje. dr je tada rekao da je još u procesu srastanja, ali da je bolje da skinem gips da mi se ne bi ukočila ruka u tom položaju, a i da bih je pokretala (ja rado poslušala 🙂 trčala sam sve vreme, a posle te 3 nedelje od skidanja gipsa sam se vratila i vežbama sa bučicama 🙂 sada, otprilike 7 nedelja od loma, ruka mi još nije savršeno ravno otvorena, i još uvek bolucka pri nekim pokretima, ali je sve to u redu, i zadovoljna sam vidljivim napretkom
pozdrav i tebi, miloše, a i svim trkačima koji se oporavljaju od neke povrede! 🙂
Moze li neko da mi odgovori? (znam da pitanje nema mnogo veze sa temom, ali…)
U subotu sam istrcao 21km, tj polumaraton. Ustadoh iz kreveta u nedelju kad vidi cuda, na obe prednje strane potkolenice dole do skocnog zgloba (misic Tibialis anterior), pojavise mi se na jednoj nozi jedna a na drugoj dve kvrgice. Ne bole me uopste, ni na dodir. Prilikom normalnog hoda skoro da su neprimetne, ali prilikom naprezanja pomenutog misica postaju vidljive. Predpostavljam da nema veze sa venama, ali evo vec treci dan posle trcanja one su jos uvek tu… Sta bi to moglo biti?
Hvala.
Dragi trkaci i trkacice, imam jedan ogroman problem i ne znam kako da ga resim. Naime, vec duze od nekoliko meseci ( tacnije oko 6 mes.) imam jake bolove u potkolenici sa unitrasnje strane i to na obe noge. Taj bol osecam 24 sata, pri hodu, sedenju, spavanju….Strasno je. Sve sam probala, i da stanem sa trcanjem, promenila sam 3 para patika, trcim duplo manje nego ranije ( umesto 10km, trcim 5km). Posetila sam cak i lekara koji mi je rekao da sam se preforsirala i da moram da pauziram. I poslusala sam teskom mukom, i stala sa trcanjem mesec dana. I prvi put kada sam posle mesec dana pauze otisla na trcanje, bol se javio odmah. Inace, da napomenem, da sam u odlicnoj formi vec unazad 10 godina, jedino sto sam promenila jeste mesto trcanja, trcim u obliznjem gradskom parku i pitam se da li je to uzrok povrede? Ima li neko slicno iskustvo i da li neko zna kakve su sanse da ponovo trcim (i hodam) bez bolova. Srdacan pozdrav svima.
Preporucujem Vam da posetite specijalistu ortopeda i dobijete pravu dijagnozu a ako ste vec bili kod jednog onda trazite i drugo misljenje posto Vam odmor nije smanjio bolove.
Hvala mnogo na odgovoru. Da, bila sam kod jednog ortopeda koji mi je rekao da je to klasicna sportska povreda trkacke potkolenice i da je jedini lek odmor! Ali svakako cu potraziti drugo misljenje jer bolovi postaju nepodnosljivi. Pozdrav
Gde tačno u potkolenici? Ispod kolena ili bliže stopalu? Da li si probala da mažeš one konjske gelove, što hlade (posle treninga) i greju (pre), takođe i tuširanje ledenom vodom tih delova. Probaj i da radiš vežbe snage nogu, čučnjeve, iskorake itd…
Bol je blizi stopalu sa unutrasnje strane nogu. Nasla sam na netu vezbe koje ojacavaju taj deo, radim ih vec nekoliko nedelja, pa sad ne znam da li ce mi to pomoci. Posle treninga obavezno stavljam led, a posle toga mazem gel koji greje, ma bukvalno sve sam pokusala samo da mogu da nastavim da trcim. Mozda je moj najveci problem sto sam dosta dugo trcala sa bolovima, pa je to sad u nekog podmakloj fazi. Uzas. Hvala mnogo za savete i sto ste nasli vremena da mi odgovorite u kratkom roku. Pozdrav
doktor
Opet ja. Ovom prilikom Vam se javljam kako bih Vam prenela svoje iskustvo sa groznom trkackom povredom koje sam se napokon oslobodila. Naime, pisala sam pre nekoliko meseci o mom problemu. Zahvaljujem svima na savetima. Pre izvesnog vremena, volontirajuci na jednom trijatlonu, upoznah se sa KTTAPE. Onako, vrlo oprezno i sumljajuci sam kupila jedan paket, i rekoh sebi, nema veze, posle toliko stvari koje sam pokusala ovo ne moze da skodi. Medjutim, vec prvi dan kada sam ih stavila, bol je poceo da se smanjuje, drugi dan sam isla na trcanje i bol je bio skoro neprimetan, treci dan bol je potpuno nestao. Ali stvarno nestao. Ponovila sam tretman tri puta i evo dva meseca kasnije, bol je zaboravljen. Vratila sam se na staru distancu od 10km dnevno i osecam se odlicno. Htedoh samo da vam prenesem moje iskustvo u nadi da ce nekom biti korisno. KTTAPE je cudo. Saljem srdacan pozdrav!
Slomila sam skočni zglob a aktívan sam sportista i volim da trčim i plivam, da li ću se vratiti ovim aktivnostima? Dali su mi 6 nedelja gips i lekove. Nije prelom za operaciju, što je dobro