Sedeći život može biti opasan po zdravlje. Što manje sedimo ili ležimo tokom dana, veće su nam šanse za dug i zdrav život. Ako tokom dana stojimo ili se krećemo, imamo manji rizik od preuranjene smrti nego ako sedimo za stolom.
Ako živite sedeći način života, povećavaju vam se šanse za prekomernu težinu, razvijanje dijabetesa tipa 2, bolesti srca, kao i depresije i anksioznosti.
Kako sedeći život utiče na telo?
Ljudi su izgrađeni da stoje uspravno. Naše srce i kardiovaskularni sistem na taj način funkcionišu efikasnije. Naša creva takođe funkcionišu efikasnije kada smo u uspravnom položaju. Uobičajeno je da ljudi koji leže u krevetu u bolnici imaju problema sa funkcijom creva.
Kada smo fizički aktivni, s druge strane, naš ukupni nivo energije i izdržljivost se poboljšavaju, a naše kosti održavaju snagu.
Noge i glutealni mišići
Dugo sedenje može dovesti do slabljenja i trošenja velikih mišića nogu i glutealnih mišića. Ovi veliki mišići su važni za hodanje i za stabilizaciju. Ako su ovi mišići slabi, veća je verovatnoća da se povredimo od padova i od napora prilikom vežbanja.
Telesna težina
Kretanje mišića pomaže našem telu da koristi masti i šećere koje jedemo. Ako provodimo puno vremena sedeći, probava nije toliko efikasna, pa te masti i šećere zadržavamo i kao masti u svom telu.
Čak i ako vežbamo, ali provodimo veliku količinu vremena sedeći, i dalje rizikujemo zdravstvene probleme, poput metaboličkog sindroma. Najnovije istraživanje sugeriše da nam je potrebno 60–75 minuta dnevno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta za borbu protiv opasnosti od prekomernog sedenja.
Kukovi i leđa
Sedenje uzrokuje da se mišići fleksora kuka skraćuju, što može dovesti do problema sa zglobovima kuka. Dugo sedenje takođe može prouzrokovati probleme sa leđima, posebno ako stalno sedimo u lošem položaju ili ne koristimo ergonomski dizajniranu radnu stanicu. Loše držanje može prouzrokovati loše zdravlje kičme, poput kompresije na diskovima u kičmi, što vodi i do prerane degeneracije, koja može biti vrlo bolna.
Anksioznost i depresija
Još uvek ne razumemo tako dobro veze između sedenja i mentalnog zdravlja, kao što razumemo veze između sedenja i fizičkog zdravlja, ali znamo da je rizik od anksioznosti i depresije veći kod ljudi koji više sede. To može biti zato što ljudima koji provode puno vremena sedeći nedostaju pozitivni efekti fizičke aktivnosti i vreme u prirodi. U tom slučaju, ustajanje i kretanje mogu biti od pomoći. Priroda nas zove!
Rak
Studije u razvoju ukazuju da opasnosti od sedenja uključuju povećavanje šansi za razvoj nekih vrsta karcinoma, uključujući karcinom pluća, materice i debelog creva. Razlozi za to još nisu tačno poznati naučnicima.
Bolesti srca
Često sedenje duže vremenske periode je povezano sa srčanim bolestima. Za primer, jedno istraživanje je pokazalo da muškarci koji gledaju televiziju više od 23 sata sedmično imaju 64% veći rizik od umiranja od kardiovaskularnih bolesti od muškaraca koji gledaju televiziju samo 11 sati sedmično. Neki stručnjaci kažu da ljudi koji su neaktivni i dugo sede, imaju čak 147% veći rizik da dožive srčani udar ili moždani udar.
Dijabetes
Studije su pokazale da čak pet dana ležanja u krevetu može dovesti do povećane otpornosti na insulin u našem telu (a to će uzrokovati da nam se šećer u krvi poveća iznad onoga što se smatra zdravim). Istraživanja sugerišu da ljudi koji provode više vremena sedeći imaju 112% veći rizik od dijabetesa.
Ukočen vrat i ramena
Ako provodimo vreme savijeni iznad računarske tastature, to može dovesti do bola i ukočenosti u vratu i ramenima.
Kako možete da sačuvate svoje zdravlje od opasnosti od sedenja?
Ako trenutno nemate dovoljno fiziče aktivnosti tokom dana, nije kasno da okrenete ovu situaciju u svoju koristi, izađete napolje, možda čak u najbliži park i uradite nešto baš dobro za sebe.
Ugradite više aktivnosti u svoj dan
Neki od načina na koje možete uključiti aktivnost u svoj dan i zaborvite na 100% sedeći život su:
- Šetajte, vozite bajs ili rolere, a automobil ostavite kod kuće
- Birajte stepenice umesto lifta i pokretnih stepenica
- Pri vožnji autobusom siđite par stanica ranije
- Parkirajte dalje od mesta gde ste krenuli i prošetajte ostatak puta
- Dok čekate prevoz, izračunajte koliko vam treba vremena da istu distancu pređete peške – možda ćete brže doći do svog odredišta pešačenjem nego ako čekate javni prevoz.
Budite aktivni
Potražite sport, fitnes, grupu koja vam odgovara u vašem neposrednom okruženju. A prednosti vežbanja na otvorenom su brojne.
Budite aktivni na poslu
Na poslu se možete kretati više nego što mislite:
- Idite stepenicama umesto lifta
- Priđite i razgovarajte sa kolegama umesto da im šaljete e-poštu
- Odvojite pauzu za ručak dalje od stola i uživajte u kratkoj šetnji napolju
- Organizujte pešačke sastanke
Ako niste sigurno odakle da počnete u menjanju svojih sedentarnih navika i izmenite svoj sedeći život, krenite od izlaska NAPOLJE!