Svedoci smo da u poslednjih nekoliko godina sve više ljudi, naročito mladih, pati od gojaznosti iako stručnjaci redovno upozoravaju na zdravstvene probleme čiji uzrok može biti višak kilograma. Možete li biti gojazni a zdravi?
Na društvenim mrežama sve je više body positivity influensera koji prihvataju sebe i ponosni su na svoje telo onakvim kakvo ono jeste. Nasuprot ovoj grupi ljudi koji prihvataju svoja tela onakva kakva jesu stoje oni koji su zabrinuti da ovaj trend dovodi do promocije gojaznosti i nezdravog načina života. Oduvek slušamo da je biti mršav zapravo zdravo a da gojazni ljudi ne mogu biti fizički zdravi, ali da li je uvek tako?
Postoji li zdrava telesna težina?
Većina stručnjaka se slaže sa tim da je BMI (indeks telesne mase) ključni pokazatelj zdrave telesne težine. Iz ovoga se može zaključiti da bez obzira na zdrave životne navike i fizičku aktivnst, ukoliko vam je BMI povećan spadate u grupu gojaznih ljudi. Da li ovo znači da postoji rizik da dobijete neko od oboljenja poput dijabetesa, bolesti srca i mnoge druge?
Nepobitno je da je činjenica da je gojaznost loša za zdravlje, ali postoje jasne razlike među pojedincima u kojoj meri je ona loša.
Sve veći broj zdravstvenih stručnjaka se slaže da telesna težina zapravo nije najbolji način za procenu zdravlja. Ovo znači da možete imati nekoliko kilograma viška ali sve dok unosite hranu sa dovoljno hranjivim nutrijenata i redovno upržnjavate neku fizičku aktivnost, ne trebate biti zabrinuti.
Telesna težina nije jedini pokazatelj zdravlja
Zapravo, važniji od brojeva na vagi su svakako neki drugi zdravstveni pokazatelji poput krvnog pritiska, nivoa holesterola, šećera u krvi i hormona. Takođe, vrlo je važan i vaš lični osećaj.
Ukoliko sa lakoćom obavljate svoje svakodnevne obaveze, budite se sveži i odmorni, ne gubite dah pri penjanju uz stepenice ili dok trčite onda je vrlo verovatno ste u dobroj formi.
Pored fizičkog izgleda mnogo je važnije unutrašnje zdravlje odnosno stanje u kome se nalaze vaši organi. Pa se tako lako može desiti da izgledate fit i mršavo a ukoliko nemate najbolje ponašanje kada su u pitanju vežbanje i hrana koju unosite u svoje telo, to može značiti da niste zdravi iznutra.
Normalne BMI vrednosti ne znače da je vaš metabolizam normalan i mogući su zdravstveni rizici poput visokog holesterola i povišenog šećera u krvi.
Gojaznost je povezana sa hroničnim stanjima
Stručnjaci se slažu da možete imati “veći” broj kilograma i pritom biti u formi i zdravi , ali to opet ne znači da težina nema nikakav uticaj na celokupno zdravlje jer je pozmato je da je gojaznost povezana s hroničnim stanjima poput dijabetesa, bolesti srca, masne jetre, nekih ginekoloških problemima kao i nekih karcinoma.
Povećna telesna težina nije nužno uzrok tih bolesti ali im svakako može doprineti. Zapravo, najveći problem može nastatati ako telesna težina postane vaš glavni fokus umesto da to bude zdravlje.
Kada pričamo o zdravlju potrebno je uzeti u obzir mnogo faktora poput genetike, naslednih bolesti, fizičke aktivnosti, ishrane i psihičkog stanja neke odobe.
Stvaranje zdravih životnih navika može odigrati veliku ulogu u poboljšanju opštih zdravstvenih pokazatelja, bez obzira na težinu. Zajedno s dobro uravnoteženom prehranom, redovnom fizičkom aktivnošću, odgovarajućom hidratacijom, redovnim snom i izbacivanjem stresa možete imati dobro i fizičko i psihičko zdravlje.
Kako biti zdrav bez obzira na kilažu (biti, biti zdrav)
Postoji nekoliko jednostavnih navika koje možete da uvedete u svoj život i održite ih kako biste podržali opšte zdravlje, bez obzira na težinu.
Uvedite raznovrsnu rutinu vežbanja
Vežbanje ima ogromne zdravstvene prednosti. Pored poboljšanja zdravlja srca, redovna aktivnost poboljšava snagu i pokretljivost mišića, smanjuje nivo stresa i utiče na poboljšanje sna i nivo energije.
Da biste podstakli sebe da više vežbate, opredelite se za nešto u čemu uživate, bez obzira o čemu se radi. Važno je, dodušte, da vaše rutine odlikuje raznolikost, jer je obavljanje jedne te iste rutine svaki dan siguran način da vam sve dosadi.
Važno je i tražiti načine da uključite i neke neplanirane aktivnosti u svoju dnevnu rutinu. Celodnevno sedenje nas bukvalno ubija, a stručnjaci sugerišu da je nedelja fizičke neaktivnost ekvivalent pušenju 20 cigareta.
Uvođenje više različitih aktivnosti može biti vrlo jednostavno. Tako na primer počnite da se penjete uz stepenice umesto da stalno koristite lift, parkirajte automobil malo dalje kako biste prošetali itd.
Poboljšajte san
Preporučenih 7 do 9 sat sna značajno koristi vašem zdravlju.
Dobra vest je da je relativno lako dramatično poboljšate kvalitet sna tako što ćete preduzeti određene korake i održavati dobru higijenu sna.
Počnite sa tim što ćete izbegavati plavo svetlo posle minimum sat vremena pre nego što legnete u krevet. Ako ovo uradite, pojačavate lučenje hormona koji izazivaju san (melatonin) pa ćete samim tim lakše zaspati.
Istrenirajte mozak da upravlja stresom
Svi već znamo da stres negativno utiče na zdravlje. Plus, podstiče nezdrave navike u ishrani i doprinosi hroničnim stanjima kao što je visok krvni pritisak.
Alkohol svakako nije dobar način da se nosite sa stresom!
Umesto toga, bavite se zapravo korisnim aktivnostima za ublažavanje stresa, kao što su vežbanje i meditacija.
Vaša težina je važna kada je u pitanju opšti nivo zdravlja. ALI nije jedina stvar koja je važna i nije uvek nephodno biti u kategoriji „zdrave težine“.
