Vesti

Znakovi pitanja i kontraverze, šta se dešava sa Beogradskim maratonom?

Nema komentara

Praznik trčanja ni ove godine nije prošao bez tradicionalnih tema koje se otvaraju uvek u isto vreme, neisplaćivanje nagrada, gubitak sertifikata, čiji je maraton …

Tužna slika na googlu je da pretragom beogradski maraton prvih pet rezultata nose afere u sebi. Realne ili iskonstruisane, pitanje je koje nas sve kopka.

Neosporno je da je maraton u prepisci sa evropskom atletskom federacijom u problemu zbog neisplaćivanja premija trkačkima i da on nije rešen (mada je rok pomeren do kraja godine). Ipak, njen kalendar i podrška nisu nužni da održite sjajnu rekreativnu trku, kao što smo imali prilike da vidimo na ogromnom broju regionalnih polumaratona.

Slabije poznata činjenica je da i veliki evropski maratoni (Pariz, London, Berlin) takođe nisu u kalendaru Evropske atletike.

Da li je ovo prolazna kriza ili kraj priče saznaćemo verovatno za godinu dana, u međuvremenu postaje očigledno da je ova trka sve rekreativnijeg karaktera. Vremena pobednika ove godine su to pokazala (mada nisu za podcenjivanje i treba im skinuti kapu).

Da li je to bruka ili prirodan sled događaja, pitanje je za debatu. Nije tajna da je misija sajta oduvek bila da Srbija (Balkan) potrči. Naša pretežna preokupacija su bili i ostali rekreativni trkači. Dok njihov broj na trkama raste, za nas i trčanje raste. Sa druge strane, taj rast ne treba da ide na uštrb atletike, to su dve strane iste medalje i najbolje rade u sinergiji.

Najnovije vesti sugerišu da će maraton u organizaciji ASS (Serbia City Marathon) biti održan u novembru, sa akcentom na atletsku ciljnu grupu.

„Mi ćemo organizovati novi maraton koji neće imati dodirnih tačaka sa Beogradskim maratonom. Biće u novom terminu – prva nedelja novembra, tačnije 4. novembar. Nalaziće se u kalendaru svetske i evropske atletske federacije, imaće podršku i jednih i drugih. Trčaće se na Novom Beogradu, staza je ravna, biće jedna od najbržih na svetu. Želimo da vrhunski maratonci istrče lične rekorde baš kod nas, ali i rekreativci žele da u svom CV imaju što brže vreme. Staza će imati sertifikat, biće u organizaciji Atletskog saveza Srbije i zvaće se Serbia City maraton“,

kazao je Branković

Na kraju dana, nije problem i da Beograd ima dva ulična maratona godišnje. Dokle god trkači nisu valuta za potkosuravanje.

Beogradski maraton se, u međuvremenu oglasio saopštenjem, prenosimo ga u celosti:

Saopštenje za medije Beogradskog maratona

Pre tri dana održan je 31. Beogradski maraton. Ponosni smo na svaki segment njegove organizacije i veliki uspeh koji smo zajedno sa Gradom Beogradom tom prilikom ostvarili.

Ipak, Slobodan Branković, direktor Atletskog saveza Srbije ponovo lažima i obmanama uznemirava javnost i ponovo nanosi nesagledivu štetu i nama i atletskom sportu u celini. Svi koji su prošli kroz takvu orkestriranu i prljavu medijsku kampanju znaju kako je teško doći do prave istine.

On tvrdi da oni koji su u događaju učestvovali ili su na njemu bili – nisu dobro videli. Uverava nas da je sramota biti Srbin ili Srpkinja kada pobediš na Beogradskom maratonu. Namerno zaboravlja da je njegov posao da Srbija ima bolje maratonce. Beogradski maraton je mesto na kojem oni treba da se predstave. Ali, njemu su izgleda miliji Kenijci. Uverava nas i da je privatna svojina u Srbiji, koja je na evropskom putu – takođe sramota.

Javnosti su, kao i prethodne godine, podmetnute laži sa idejom da se pokvari utisak o događaju koji je, hteo neko to ili ne – ipak bio najbolji do sada.

Istine radi, ponovićemo ono što smo već više puta rekli:

  • Beogradski maraton je od 1990. godine član AIMS (Svetsko udruženje maratona i uličnih trka) najveće svetske sportske asocijacije sa više od 400 članica iz 115 zemalja sveta.
  • Beogradski maraton je oduvek u kalendaru AIMS – naše matične organizacije, čiji se zvanični časopis sa kalendarom štampa u stotinama hiljada primeraka i besplatno deli na najvećim svetskim maratonima.
  • Mesto (datum) u kalendaru Evropske atletike (EA) nije nikakav uslov za održavanje bilo kog drugog maratona, pa ni Beogradskog, i samo je informativnog karaktera. Evropska atletika je asocijacija nacionalnih atletskih saveza, a ne organizatora uličnih trka.
  • U kalendaru Evropske atletike nisu ni Londonski, Pariski, Berlinski… najveći maratoni na svetu.
  • Beogradski maraton nije bio u kalendaru EA ni prošle, ni ove godine (kao ni mnogo godina pre toga) i održan je bez ikakvih problema.
  • Ni posebna licenca, ni posebna dozvola nekog zvaničnog svetskog ili evropskog tela, za održavanje bilo koje trkačke manifestacije, pa ni Beogradskog maratona, ne postoji.
  • Beogradski maraton poseduje sertifikat o premerenoj stazi, izdat od zvaničnog merioca AIMS, naše jedine, matične organizacije.
  • Beogradski maraton ima finansijske obaveze, koje rešava u skladu sa svojim mogućnostima, kao i potraživanja koja prevazilaze visinu tih obaveza. Najveći deo problema nastao je upravo usled ovakvog, više puta ponavljanog, orkestriranog delovanja otvorenih i skrivenih pojedinaca i interesnih grupa. Protiv Beogradskog maratona se ne vodi nijedan sudski postupak.

Ali, jedini atletski događaj koji je ikada zabranjen u Srbiji je Internacionalni atletski miting Artur Takač, čiji je Slobodan Branković bio direktor. Predsednik EA je zbog ogromnih dugova atletičarima i menadžerima trajno zabranio održavanje tog mitinga 2010. godine. Dug nikada nije vraćen. Tada je Branković u Beograd dovodio „najbolje atletičare na svetu“.

Slobodan Branković, direktor Atletskog saveza Srbije, bi sada da organizuje „svoj prvi pravi, najbrži maraton na svetu“ u novembru 2018. godine. Sad su na redu verovatno „najbolji maratonci na svetu“.

www.bgdmarathon.org

Gde stojimo posle svega?

Organizacija trka nije jeftina, ni jednostavna stvar. Proces je izuzetno složen, a koliko je teško organizovati dobru manifestaciju znaju samo organizatori. Imali smo prilike da se nađemo sa obe strane startne zone.

Razlika je u tome što za probleme budžetiranja i isplaćivanja potraživanja trkači najčešće ne saznaju. Sada kada je sav prljav veš na videlu, na nama je da poklonimo ili uskratimo poverenje.

Biti u prilici da organizujete maraton na ulicama glavnog grada bilo koje zemlje ogromna je privilegija ali i odgovornost.

Da li je Beogradski maraton ovde podbacio? Broj rekreativaca koji se uvećava govori da nije. Broj atletičara koji se smanjuje govori da trka menja karakter. 

Vreme će pokazati da li je Beograd dovoljno veliki za dva jaka maratona i koja strana će prevagnuti. Volimo da verujemo da će to u nekoj meri zavisiti i od nas, trkača, a ne političkih odluka.

Kuda ćete moći na četiri točka, kada već ne trčite sutra?
IAAF menja definiciju žene – novo pravilo o hiperandrogenizmu
Tags: , ,

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed