trkacice

Uvek kada se povede priča o “ženskom” pitanju u bilo kojoj oblasti života, postavlja se pitanje da li je opravdano izdvajati jedan pol od drugog i tražiti “razlike” koje bi ovo učinile rezonskim potezom. Trčanje nije nikakav izuzetak. Dakle, da li je opravdano pričati o “ženskom trčanju”?

Pored nego što iznesem par stavova, ovo je pre svega poziv na diskusiju, ali i poziv da se priključite jednoj izvorno ženskoj trkačkoj ideji.

Trkačica, ne trkač

Nije nikakava novost da je jezik ostao patrijarhalan. Većina imenica nam tako tavori u muškom rodu, i kada pričamo o trčanju, u tekstovima ćemo mahom naletati na trkača, trkače, skoro nigde na trkačicu i trkačice. Rodna osetljivost, koliko god pokušavali da se njom ne bavimo,  ima smisla u situaciji kada zaista imamo više trkača nego trkačica. Po brojevima nismo ravnopravni. Mnogo više trkača završava polumaraton, a kada je reč o maratonu – trkačica ima oko 9 puta manje.

Ovo je posebno zanimljivo kada pogledam koliko devojka se prijavilo u Školu trčanja – više od 50%! Dakle, motivacija da se počne je prisutna, ali na tom putu, slično kao i na karijernom, žene kao da se se više osipaju.

Katrin Švicer, 1967. Boston

Katrin Švicer, 1967. Boston

Manje od 70 godina posle čuvene fotografije koja je obišla svet, na Konferenciji Volim trčanje, održanoj u novembru 2013. postavili smo ambiciozan cilj – 20.000 ljudi na Beogradskom maratonu 2020. Moj dodatak je bio: sa najmanje 50% žena. Žene su potrebne rekreativnom trčanju, ne samo zbog prazne priče o ravnopravnosti, već zbog osmeha, zdravlja, porodice, raznolikosti.

Sve te fine razlike

Različitosti su ono što nam daje boju, a žensko trčanje svakako ima svoje specifičnosti, ovo je letimičan pregled tema koje su jedinstvene za žene i na osnovu kojih možemo da pričamo o potrebama ženske trkačke zajednice.

  • Trčanje u trudnoći – svaki put kada vidimo trudnu trkačicu na stazi pokreće se pitanje sebičnosti, zdravlja, dušebrižništva, potrebna nam je podrška i činjenično potkrepljenje opravdanosti ovakve kritike
  • Trčanje i menstruacija – ženama jedna četvrtina trkačkog meseca pada teže
  • Bezbednost – koliko bih volela da obučem patike u ponoć i izađem u park, ali …
  • Brzina – uglavnom smo čuvarke leđa našim muškim partnerima, avaj :)
  • Povrede  – nisu iste kod oba pola
  • Druželjubivost – već smo pisali da trčanje u paru kod žena budi povezanost, a kod muškaraca kompetativnost
  • Napredovanje – iako napredujemo podjednako, zbog specifične građe žene sporije mršave i ne dobijaju mišićnu definiciju
  • Specifična građa, patike, brushalter – malo morfoloških razlika koje nisu zanemarljive…

Ideje, ideje…

Ovaj post je nastavak inicijative sa Fejsbuk stranice Beogradskog trkačkog kluba, da se ispita koliko je devojaka i žena raspoloženo da se uključi u umrežavanje trkačica u regionu. Ispod se nalazi kratka forma koja će nam služiti da mapiramo koliko nas ima i koliko smo raspoložene da se bavimo temom trčanja iz ženskog ugla. Tu je, naravno i fejsbuk grupa.

Minimalna ideja je da se jednom mesečno organizuje žensko trčanje, sa ciljem popularizacije rekreativnog trčanja, posebno među damama.  8. marta u Beogradu, imaćemo Roze trku na Adi, praznik žena će biti dobra prilika da se trči za jednu tipičnu žensku stvar, podizanje svesti o borbi protiv raka dojke.

Šta dalje?

  • Spisak i mejling lista sa novitetima
  • Ženski događaji, okupljanja i razmena iskustva
  • Ženske trke po meri žena
  • Sve što poželimo :)

Upiši se na mapu i ostavi nam u komentaru šta vidiš kao najveći izazov ženama u rekreativnom trčanju

[cf]iframe[/cf]