Veroljub Zmijanachttp://www.sportit.agencyVeroljub Zmijanac je sport marketing menadžer iz Beograda. Njegove specijalnosti su sponzorstva i razvoj brenda sportista. Jedan je od pionira modernog trkačkog pokreta u Srbiji i osnivač Trčanje.rs, Beogradskog trkačkog kluba i serije trka Serbia Business Run. Trči od 2008. godine i od tada je istrčao nekoliko maratona, triatlona i Ironman.
70 komentara. Leave new
Mislim da ovo nije loša ideja da se saznaju naši javni ili potajni motivi:)
Ja sam na ovoj listi obeležio zdravlje, iako mislim da me na trčanje navodi neki mnogo kompleksniji…pa on kreće od zdravlja, opšteg zadovoljstva, upoznavanja drugih ljudi, sitnicama koje čine život ispunjenijim…pa do svih pozitivnih efekata koje donosi trčanje..
Od ove godine kada sam učestvovao u nekoliko trka mogu reći i da adrenalin koji dolazi u masi čini svoje!
Tesko je reci zasto trcim,ne zbog toga sto ne znam zbog cega,nego zato sto ima puno razloga…
Poceo sam da trcim zato sto nisam imao nista pametnije da radim u slobodno vreme posle skole ili nista drugo me nije interesovalo toliko kao sport,od malena u njemo sto aktivno sto kao klinac,igranje…
Kad sam poceo da treniram i kad mi se dogodila prva trka,poceli su i takmicarski motivi…da probam vise,brze,duze,bolje…
Pa su dosla putovanja,dogadjaji,ljudi,dozivljaji…
Normalan sled je vitka linija,fizicki izgled,zdravlje…
Zasto?Zbog svega navedenog…
Pozdrav trkačima
Ja se dobro osećam u toku trčanja a naročito nakon trčanja.
Da li neko od Vas ima osećaj izbistrenosti nakon trčanja?
Ja to osećam poput nekog kofeinskog ( da ne velim kokainskog ) efekta.Sutradan sam nekako lakši i brži na nogama.
Nisam ozbiljan trkač jer rekreiram 3 puta nedeljno,ali kada dođe treći ili četvrti dan da nisam u rekreaciji počnem se loše osećati,tako da jednostavno moram istrčati vani kao po lek.
Da mi posao ne oduzima toliko vremena i kada mi dečica malo porastu dozvoliću sebi i češće u rekreaciju.
Jedini sport koji ranije nisam volela i prema kojem sam osecala odbojnost je trcanje. Onda, nemajuci vise vremena za redovno treniranje neceg drugog (u odredjenoj sali, u odredjeno vreme), odlucila sam da se izborim sa tom odbojnoscu i nateram sebe da trcim. Nije bilo nimalo lako i nije mi se ni svidjalo u pocetku, ali sam se, ne znam kad, prosto zarazila i sad samo zelim da trcim 😀
Ja trcim zbog divnog osecaja koji me potpuno obuzme pre i posle toga …E sad sta je to naucnici ce bolje znati ti hormoni srece i slicno…Tako da ja jednostavno volim to !!! A sto uz to idu jos dobri i veoma korisni efekti…Eto toliko…
Kao što reče moj drugar Mišović,teško je reći,a odličan opis onoga što osjećamo za trčanje nedavno prebirući po stranicama sajta pročitam u komentaru Ninoslava Raškovića,kiša,vjetar,snijeg,toplota,noć sasvim nebitno u odnosu na ono šta i kako se čovjek osjeća prije i poslije trčanja.Kao što sam i glasao aspekt zdravlja i ljubavi za trčanjem je na prvom mjestu,druženje na trkama,osjećaj na startu i u finišu trke…itd.Lično,kako sam ozbiljnije(više pretrčanih kilometara.itd.)aktivan poslednje tri godine,totalna transformacija,i fizički i psihički,i skoro mogu reći 90% se odbranio od polena Ambrozije poslednje dvije god.Unazad pet god.patim od tog strašnog polena,međutim kombinacija med,zeleni čaj,fizička aktivnost su doprinijeli tome da sam skoro postao imun(sada 7 dana pakla,u odnosu na ranije mjesec i više) na Ambroziju
Ne znam da li bi vredeo i koliko moj odgovor u ovoj anketi. Mislim da bi skoro svi ponuđeni odgovori mogli da se označe, jer svi oni su sada na neki način sadržani u mom slušaju trčanja i ni jedan nije dominantan.
Najrealniji odgovor bi bio ‘BOLEST ZAVISNOSTI’
A počeo sam da trčim sasvim slučajno, može da se kaže da ispunim vreme, posle posla u ‘tuđini’ kao gastarbajte da ubijem malo slobodnog vremena… i počelo je sa 20-25 minuta negde oko 4-4,5 km oko jezerceta koje je bilo odmah ispod solitera u kome sam stanovao.
A pošto na nas gledaju sa čuđenjem, na neki način mi se i sviđa što pripadam toj maloj grupi ‘čudaka’ u zemlji koji trče maratone …
A moram da priznam da ne trčim redovno i nikad nisam upražnjavao neki sistematski plan rada. U nekim periodima sam redovnije trčao a u nekim manje, ali sam isto tako upražnjavao i vožnju bicikla, rolera, uz nekoliko učestvovanja na triatlonskim trkama …
Jednostavno volim da trčim….od ponuđenih odgovora ovaj je najbliži istini, ali se moj početak vezuje za „da smršam…“. Ima i takvih dana kada me trčanje „oslobađa od stresa“ i prolazio sam kroz period kada mi je trčanje značilo „da bih bio fit i da održim svoju težinu“..jedan cilj koji bih mogao reći da me pokreće je „da bih obarao svoje nabolje rezultate“…i tako sve u krug i na kraju opet dođem do taga da jednostavno volim da trčim i bez trčanja ne mogu da živim.
Otkad ne jurimo plen, trčimo jer imamo volju i to volju za moći. Takva volja je prirodna, urođena, pa je i otud trčanje naše prirodno stanje. Trčimo zato što volimo, trčimo jer volimo da se osećamo moćnije, i to moćnije nego što smo bili ranije ili moćnije od drugih…sve ostalo su uslovi (fizička sprema, oprema, staze, spoljna motivacija) i posledice (zdrav k.v. sistem, estetika, apetit, spavanje, samopouzdanje, duhovnost).
Dakle, glasam za broj 4, sa liste „za slobodno trcanje“, DR LOVE RUNNING (Danac inache :D)
‘Ne traži ništa od svojih trčanja i dobićeš više nego što možeš da zamisliš’.
Počeli smo iz različitih razloga, al čini mi se da svi idemo ka toj zajedničkoj odrednici- koju je mioMan pomenuo maločas, ljubav/potreba/sposobnost koja je zapisana u našim genima eonima unazad. I danas nam pomaže da lakše opstanemo u savremenom svetu, na isti način kojim je trčanje i hranilo naše pra-pra očeve.
Jel znate šta sam shvatio čitajući vaše komentare? Pronalazim se u svemu što ste napisali!
Verujem da i ostali to vide kod sebe, a moj favorit je ovaj prvi na listi, za kojeg sam i ja glasao: jednostavno volim da trčim. Moj drugi motiv je imao veze sa time što sam se svakodnevno sretao sa stresom i ovo mi je došlo kao odličan način da se sa time izborim. A od trčanja sam dobio mnogo više nego što sam mogao i zamisliti. To su svi ostali predlozi na listi. A neki i nisu na listi.
Ovaj sajt koji radimo Veki i ja je jedan od proizvoda te „zavisnosti“. Sreća je da je to zdrava zavisnost i neka me drži kao sve vas, što duže.
Živeli!
U osnovnoj svako trcanje, a narocito na 800m koje je bilo na programu jednom u polugodistu, bilo mi je nocna mora. Jos je razredni bio iz fizickog, a ja lokalni debeljko u odeljenju, ubedljivo poslednji na svakom merenju vremena, gledao sam samo da prezivim te torture.
Ali nikakav inat nije bio razlog da pocnem trcati negde na pocetku studija. Vec popunjavanje rupa kada nisam mogao okretati pedale zbog loseg vremena i zime.
I kao sto sam najpre biciklom poceo odlaziti u sve dalje voznje ( stizalo se i do mora, ove godine i do Alpa ), tako se i trcanje intenziviralo, a daljine su se povecavale.
Danas, mozda bi pretenciozno bilo reci nacina zivota, ali svakako bitna stavka svakodnevice.
Zdrava zavisnost.
Ja sam počeo i danas trčim da bih pobedio dijabetes, da bih zaustavio uništavanje organizma koju bolest uzrokuje. Zdravlje na prvom mestu a posle dolazi uživanje i sloboda. Kod mene je taj momenat slobode-mogu da trčim bilo gde i bilo kada i ovisim samo o sebi-mogu da isplaniram svoje vreme a da porodica, posao i prijatelji ne trpe. Naravno, s vremenom i zavisnost,he,he..
Kad sam počinjao san mi je bio istrčati 10km a evo sad već brojim četiri završena maratona. Ma uživancija..
Trčanje mi je postalo kao zupčanik u mašineriji i ako on pukne ništa više ne radi, sve staje!
kaže:KO NE VOLI TRČANJE TAKO MU I TREBA!
komentari sugradjana..
1. Kako možeš da trčiš toliko bez lopte?
2. Je l’ odjednom toliko istrčiš ili svaki dan pomalo?
3. Eh, sine, koja je tebe muka naterala…
Skoro svaki dan kad prolazim gradom vidim malo, malo, pa neko protrči pored mene… sve se ponadam da je džoger neki, ali to su uglavnom klinci pa čak i penzosi koji jure autobus. Kako grabe, ko da je za medalju… ma, koji Bolt!
„Trči da nebi mor’o hodat…“ Koja šlogirana motivacija :)))
@ mioMan
3. Eh, sine, koja je tebe muka naterala…
axaxaxaxaxaxaxaxaxa…..100% tacno….
Slazem se sa svima i bez obzira koji je razlog u pitanju, znam samo jedno….odoh ja da istrcim svojih 10 km !!!
Kad su slatkisi u pitanju, kao deckic cesto nisam mogao da se kontrolisem. Obozavao sam ih a i danas. Inace ja sam dobrodusan i sto god pojedem to mi se „zalepi“. Da mi se ne bi „lepilo“ s velikim uzivanjem sam trcao i to sve vise i vise… Zbog obaveza vremena za trcanje nikad dovoljno, mada sto Vuja napisa pronalazim se i vecini ostalih komentara.
osecaj koji je neopisiv,trcanje je nesto sto me ispunjava..odmor za dusu..
Hahaha, meni je neki deda jednom rekao: „Sto trcis tu k’o ludak, kupi bicikl!“
A isto sam pocela zato sto sam htela da smrsam, i onda mi nekako priraslo za srce. Radujem se kada idem na trcanje, uzivam dok trcim, a posle trcanja – blazenstvo 🙂 Naravno, imponuje i mom egu sto mogu da trcim duze od drugarica sa kojima sam pocela, a i nije vezano za neki prostor ili vreme pa mogu uvek da uglavim bar kratko trcanje ako sam u guzvi s vremenom, ili ako negde otputujem. Nema mane 🙂
Poceo sam da trcim pre oko godinu dana iz zdravstvenih razloga.Naime oboleo sam od dijabetesa.Hteo sam da saznam vise o toj bolesti na netu i naleteo na blog Ninoslava Raskovica,posle par procitanih clanaka odlucio sam da trcim.U pocetku je bilo tesko ali verujte danas ne mogu bez trcanja.Tako da danas trcim zbog zdravlja a ima tu i zavisnosti. :-)Pozdrav svima iz Rume!
Ninoslave hvala…..
Strava ljudi. Posebno čestitke Zoranu, a Ninoslav ( http://www.pobedidijabetes.org/ ) je mnoge, pa i mene inspirisao.
Koliko je postao zavistan uradi Zoran D sinoć
3,5km zagrevanje
15min razgibavanje,
12x400m za 1:35,0 pauza 90sek
4km istrčavanje
Zorane,Veki, sve vaše reči hvale mi mnogo znače jer je to pokazatelj da sve ovo što radim ima smisla i da je to pravi put!
Pocela sam sa trcanjem pre dve godine, prvo na pomocnom stadionu u smrdljivom Boru, koji je, buduci da na njemu niko ne trenira (sem mene, haha), poznat po okupljanjima narkomana i svakakvih ludaka. Taj stadion cak nema ni normalnu stazu za trcanje, niko ga ne uredjuje, pa je trava do kolena, a „staza“ je poput onih, kako da ih nazovem, kozjih stazica, znate, siroka koliko moja podlaktica. Mogla sam da biram – ili taj stadion, ili onaj drugi, gde treniraju fudbaleri naseg FK, ali kako nisam bila raspolozena da budem blizu tih nalickanih manekencica, ipak sam se odlucila da se mucim na pomocnom stadionu. Medjutim kasnije me je muka ipak naterala da predjem na ovaj drugi stadion. U pocetku, trcala sam iz inata, i mojim roditeljima i sebi. Iz inata moji roditeljima – jer su konstantno pokusavali da me ubede da sport, a posebno trcanje nije za mene, zbog smetnji na srcu koje sam imala u detinjstvu. I dan danas znaju da mi kazu da posetim psihijatra kada im kazem „ljudi, istrcala sam 7km.“ A to je premalo!
Pronasla sam se u svim razlozima koji su ovde navedeni, ali ono sto mene najvise asocira na trcanje i zbog cega mu se stalno vracam jeste taj osecaj moci i srece dok trcim. Tada sam na svom terenu, tu mi niko nista ne moze. Ni da mi naudi, da me iznervira, da mi pokvari dan.
A evo sta bi rekao dr. Sheehan da ste njega pitali zasto trci. 🙂
http://www.georgesheehan.com/essays/essay24.html
Jelena bravo za tebe. Kod mene je slicna situacija kad me vide kako trcim svi u meni vide „crnu ovcu“ i oni koji mi daju podrsku iza ledja mi se smeju. Trcim vec sest godina i sad jednostavno nemogu bez njega – trcanja (da se zna).
Neki momci mi se udvaraju a ja ih testiram – izvedem na trcanje tako da neuspevaju da drze moj tempo i posle sat dva odustaju.
Volim da se zezam i posto nekad trcim i po tri sata zavisno od raspolozenja resila sam da se prijavim za ovaj rialit Maraton-maratonaako me budu odabrali uzecu odmor. Ja sam iz S. Mitrovice.
Pozdrav svima koliko vas na trcanju(.rs) ima.
VanaA,pa kad toliko dugo trčiš.bio bi red i da treniraš po planu,pa lepo odeš i učlaniš se u AK Sirmium (fiksni tel: 632 262).
Tamo potražiš Gorana Pavlovića i eto ti uspeha.
Hvala mig na pohvalama.Nije bilo lako ali smo odradili trening i naravno idemo dalje.
Bravo Zoki, valjda ću vam se i ja uskoro priključiti!
Hvala Goco.Nadam se da ces se prikljuciti i da ce se tvoja povreda brzo sanirati.Pozzzz…..
Hoćeš Goco samo budi strpljiva.
Zoki sutra u 10h na starom mestu i pazi kako se oblačiš,ništa preterano i bez šuškavca naravno
Bogami Ruma u naletu ste,svaka cast lepo je cuti,osetiti takvu ekipu koja zajedno dise,znam MIG da si ti „duhovni“ vodja…Kod nas je u Kuli jos malo stegnuto(nas par fanatika…)ali otapamo led…cuce se ovih dana,Goco pozdrav i od mene i zelja da sto pre pocnes da trckaras ali kao sto Mica rece samo molim te strpljenje..a i ovako si nam potrebna kao slika a i kao podrska:-)bitno je da si tu…
Ja trčim zato što se ne umaram dok trčim. Kakve su moje mogućnosti u trčanju saznaću kada mi stignu patike iz Amerike jer se ovde uvoze i prodaju samo mali brojevi sa izuzetkom modela koji sam ja kupio a ni cipele više ne mogu nigde da kupim a stare broj. 47 su mi postale kratke.
Hvala svima, a posebno novima ljudima (pre svega devojkama 🙂 koji su se javili u ovoj temi!
Izgleda da većina nas jednostavno uživa u trčanju, a veoma smo svesni da ono utiče kako na naše psihičko tako i na fizičko zdravlje.
Vojo, meni sada idu pripreme i baš bih voleo da imam iste super fizičke predispozicije kao i ti – da se ne umaram kao i svi ostali obični smrtnici.
Kaže Mića da ću da povraćam od napora i težine treninga koje će da mi priredi – jedva čekam jer mislim da trčanje otkriva mazohistu u svakom od nas :))
Iskreno bih voleo da Voji patike više ne prave problem i da bude zadovoljan sa ovim novim.
Jelena, mi nismo profesionalci, trčimo jer volimo to, jedino možda Zdravko uzme neku siću. Najbolji rezultat je da se osećaš SJAJNO bez obzira na sve što moraš da čuješ i vidiš dok treniraš. To ti niko ne može oduzeti, to je tvoje!
Ja sam se, na primer, danas oduševio vremenom i morao sam to iskoristiti na najbolji način: 22km na +18C, bez vetra…
Žao mi je što neke muče povrede- Goco, samo strpljenja, što kažu drugari i biće sve ok.
VanaA, odličan ti je test, ko izdrži ima šansu- samo pazi da ne naletiš na nekog ko se hvali, a maratonac je :))) Bravo i za Tanju i samo nastavi!
Veki, nebih ti bio u koži kad počneš sa mig-ovim planovima, ipak ja volim da mi ručak ostane u stomaku :)))
Veliki pozdrav svima!
Vojo mogu da ti stignu patike iz Hjustona iz svemirskog centra Nassa i da su napravljene od neznam cega a da se nezamaras e to je ko kad bi ja rekao, trcacu sledece godine maraton 2:25 a treniracu 150 km mesecno !!! Tvoje pretpostavke, konstatacije, predispozicije me odusevljavaju, da je imam takav talenat, konstituciju,trening… ostavio bih posao i ziveo od trcanja… ha, ha, lepo zvuci ali realnost je drugo… zivi bili pa videli… brzo ce pocetak sezone samo sto nije 🙂
Ljudi ja se ovde osecam kao uljez, jer sam zakljucila da ste svi ovde profesionalni trkaci, imate iza sebe ko zna koliko maratona, polumaratona i svaka vam cast zbog toga. A ja nemam nista. Nisam profesionalni trkac. Naravno to ne umanjuje moju ljubav prema trcanju. Ne spadam u one koji jure rezultat i takmice se, uvel volim da kazem da se ja ne trkam, vec trcim, ali to ne znaci da ne bih volela i da nemam nameru da se i ja oprobam u nekoj trci. Obecala sam sebi da cu 2010 da istrcim svoj prvi polumaraton. Pozdrav svima!
pozdrav svima!
pocela sam da trcim da dokazem sabi da i u 36-oj godini nesto mogu poceti i u tome istrajati bez obzira na posao, porodicu, obaveze 🙂 uzivam u tome, oslobadja me stresa, veseli me napredak i novi kilometri.inace trcim u slicnim uslovima kao i jelena :), u malom mjestu, na lokalnom fudbalskom stadionu, i po ulicama, ali trcim kad god imam vremena.
super vam je sajt, mnogo hvala na ulozenom trudu, vremenu i znanju i na korisnim informacijama koja sam ovdje pronasla. inace sam iz republike srpske, tako da znate da ste i ovdje popularni 🙂
tako je,sajt je popularan,a tek će i biti…ja u Bijeljini na račun sajta vrbujem i motivišem potencijalno nove trkače…brate Zdravko ja od tebe očekujem i ispod 2:25,pozzz
Vojo brate ne pomažu ni patike od perja i paperja,ne pomaže ni da popiješ 3l kerozina ako ne uradiš trening kako treba i realno prihvatiš trenutno svoje sposobnosti.U treningu kao i u svakom poslu sve ima svoje zakonitosti i toga se moramo pridržavati inače „pucamo“ po svim šavovima.
Veki ne boj se bolova na treningu i mene je bolelo dok sam bio živ :))
dobar rezultat=patnja agonija tortura
🙂 Igore, za mene ste svi vi ovde profesionalci! U najboljem smislu te reci. Kada kazem profesionalci, mislim na vasu odanost, posvecenost, snagu, volju da izdrzite! Danas – 22km?! To je verovatno za vecinu ovde macji kasalj, a meni deluje nedostizno. Zato kazem da ste vi ovde „profesionalci“! Eh…. Nadam se da ce doci taj dan kada cu i ja moci bez problema da istrcim 20-ak km! Uvek stanem posle 6-7km. To je verovatno posledica toga sto nemam nikakvu strategiju, ne radim prema nekim programima… cak ne pazim ni na puls ni na vreme za koje istrcim tih 7km sto je priznajem veoma glupo sa moje strane. Cak nekada ne pijem vodu! Jednostavno ne osecam zedj, iako znam da telo to trazi. Tako sam 16. avgusta zaglavila u hitnoj pomoci kada sam istrcala 6 km. Dosla kuci posle trcanja, ne mogu da disem, srce kao da ce da eksplodira, tresem se, usta plava, temperatura 42. Taj dan nikada necu da zaboravim.
Mig, trčao sam sa Markom na tvoju preporuku trening, Olimp je ovih dana izvrsno mesto za istrčati se. Topla preporuka svima.
Goco, samo lagano, doćiće to sve na svoje, brz oporavak.
Sve nas je više.
Jelana,svi smo ovde prvo ljubitelji trcanja,i to je prava istina a sve ostalo je individualno i zavisi uglavnom od nas samih,koliko treniras,talenat,volja,zelja…mislim na nase rekreativno trcanje…ovde niko nije profesionalac,samo sto nemamo svi iste ciljeve,zelje,vreme za trening,disciplinu,odnos prema trcanju…to je zaista siroka tema i induvidualna stvar!
Nemas razloga da se osecas kao uljez,ovde su svi dobro dosli i ako si se imalo pronasla u nekim temama uradili smo pravu stvar,tek si na pocetku…sama si rekla imas cilj polumaraton 2010 sjajno-uspeces,imas puno materijala za tako nesto na ovom sajtu.
Bane Brate,hvala na zeljama,nisam opterecen ali bi svakako zeleo licnjak da istrcim 2010,kao sto rece Vujo osecaj je najbitniji pa malo i kad bude muka,to je sve u rok sluzbe.
Pozdrav svima!
Jelena, ja sam vjerovatno „tvoja“ ekipa (mada, pretpostavljam, sa dosta vise godina – imam 37). kada sam pocinjala nisam mogla istraciti ni krug oko stadiona. sad nekim svojim tempom, trcim 13, 14, 15 kilometara bez problema! i meni je cilj taj polumaraton! i nadam se da cu ga ostavriti. ja pokusavam pratiti (samo priznajem svojom brzinom 🙂 vrste treninga predvidjene programima koji se nalaze na ovom i slicnim sajtovima. pa kad sta stignem i kako sta mogu ispostovati. ali ide to! samo naprijed! i da ne pametujem ja, kao sto i sama kazes, ima tu mnogo iskusnijih!
Trenutne moje sposobnosti su odprilike kao mog prezimenjaka Nenada iz migove Rume. Kada sam trčao bos on nije mogao da me pretekne a ja sam samo zbog nezgodnog terena odustao od zamisli da završim trku bos. Uostalom da su moje mogućnosti na nivou za rušenje svetskog rekorda mogao je da nasluti svako ko je sa mnom trčao predveče a takvih je bilo npr kada sam pre desetak dana trčao supermaraton sreo sam predveče na Košutnjaku Dušana Strnjakovića.
Shvatam zašto Mare vrti taj trening već treći put … sigurno mu je lako :)) …na taj sedmodnevni mikrociklus gde je taj trening nadovezuje se nešto drugo i žešće …
Tako je Tanja, sajt je odlican i zaista sam zahvalna na mnogim korisnim savetima i informacijama koje sam ovde pronasla. Hvala ti na podrsci, ona zaista mnogo znaci i sigurna sam da bih imala mnogo vise vere u moj napredak u trcanju da dobijam malo vise podrske od bliskih ljudi. Bilo bi lepo da, za promenu, kazu : „Bravo Jelena, uspeces, mozes ti to“, umesto „dete ti nisi citava, hoces da umres?!“ 🙂 Bar me nasmeju, ako nista drugo. Ja imam 22 godine i trcacu dok god me noge sluze.
Vojo,Nenada ja treniram i on je 800-metraš i trči za AK Vojvodinu iz Novog Sada,tamo i studira,sve je to trčao sa treningom za 800m.To što nije mogao kao da te pretekne,on je samo trčao strpljivo i disciplinovano i onako kako sam mu rekao i istrčao 1:20:14.
@MiG
Slusam…? 🙂
@Arsenije i ostali
Zajednicki trening na Olimpu svakog utorka od 13h
@Trcanje
Sta je sa zajednickim na ADI? Kad cemo?
Ja trčim na Adi sutra dva kruga, cca 5min/km, svi koji žele da mi se priključe su dobrodošli.
a utorak u 13h na to žešće 😉
Arsenije i Mare koliko ste trčali Partizanov kros na Adi?
Ja nisam trčao, jer je dan pre toga bio Savski polumaraton, a nisam hteo da se spartanišem :), a i neko je morao da slika sve vas.
@mig > ja 34:55 (4:32m/km)
Bas mi drago da smo danas komunikativni, iako sam na ovom sajtu od 26.septembra, imam utisaka kao da sam tu od samog pocetka.
Nekada mi je Franjo Mihalic pricao o sujeti, zavidnosti i zlobi kod atleticara izuzetno mi je drago da ja to ne primecujem kod sebe a ni kod drugih maratonaca. Kad se osvrnem unazad mogu samo da konstatujem da se izuzetno radujem kako svojim tako i uspesima drugih maratonaca. Uvek cu navijati za svakog da uspe u svom trkackom cilju, naravno i pomoci cu ako se to od mene trazi.
Mladim dama bi porucio da se ne opterecuju vremenima i rezultatima o kojima se ovde govori vec da je najbitnije uzivati u trcanju i druzenju a da za prvi polumaraton , maraton nikada nije kasno. To nije fraza ja sam prvu takmicarsku trku – maraton istrcao u tridesetpetoj po nagovoru prijatelja i inata zbog sankcija. Jedno je sigurno treba istrcati trku – rezultat nije prioritet, sve ce to doci samo po sebi.
P.S.
Za par dana objavit cemo vise detalja o rialiti programu MARATON MARATONA i izbornoj trci. Pozdrav!
Volela bih da mi neko kaze da li je potrebno (za moje dobro) da se podvrgnem nekom sistematskom pregledu kod specijaliste sportske medicine, odnosno u ustanovama gde se pregledi takve vrste obavljaju, kako bih dobila „potvrdu“ da necu ugroziti svoje zdravlje kada pocnem sa pripremama za polumaraton. Pitanje je mozda glupo, mozda takav pregled ne moze potvrditi da li je neko sposoban za tako nesto, vec se odgovor nazire u toku priprema..? Pitam ovo zbog vec pomenutih smetnji sa srcem koje sam imala kao mala, a 2000. god. sam otprilike mesec dana imala temperaturu koja se kretala izmedju 37.8 – 38.5 i nije se spustala uopste s tim da nisam osecala nikakve tegobe, osecala sam se potpuno normalno. Tada se nisam bavila sportom. Sumnjali su da je posledica temperature upala srcanog zaliska ali je u Beogradu ta sumnja otklonjena. Ne znam, mozda se plasim bez razloga, i mozda ipak na mene utice neodobravanje ljudi iz okoline da se oprobam u polumaratonu. Zato bih volela da znam da li mi je potrebno profesionalno misljenje i savet u vezi sa tim ili jednostavno da probam pa sta bude.
Odlično pitanje i kao da znaš odgovor… trebala bi da uradiš test, posebno što si imala već problema sa srcem. Pročitaj ovaj tekst i javi se u Republički zavod za sport
https://www.trcanje.rs/2009/08/test-opterecenja/
Hvala! E sad samo da skupim hrabrosti i da se nadam da necu da dozivim razocaranje.
A je, to je najveći problem i meni bio 🙂 Nego, najverovatnije ti neće reći da prestaneš, mogu samo da ti odrede koji napor je za tebe prikladan.. npr mogu da vide da li veoma visok napor predstavlja opasnost za tebe, pa bi ti u tom slučaju rekli šta smeš, a šta ne smeš.
Drugo, odeš sad, pa za jedno godinu – dve i onda ti uporede rezultate i kažu da si se promenila na bolje :))
Izgleda da sam ja jedini lik iz Vranja na ovom sajtu. 🙂
Ja sam krenuo sa trčanjem pre pola godine, do tada je trčanje za mene bilo nešto veoma naporno i dosadno. Sada ne mogu bez njega. Nisam verovao ljudima koji su govorili da trčanje uđe u krv. U Vranju je problem što ima samo jedan stadion bez prave atletske staze, na kome mi rekreativci možemo da trčimo, a i njega zaključavaju kad padne mrak. Tako da ako ostanem duže na poslu, kao alternativa ostaje trčanje po trotoaru, koje mi smeta jer me od tvrde podloge bole potkolenice, a uz to ima nekoliko bočnih ulica pa postoji mogućnost da se provozam na haubi nečijeg automobila. 🙂
Uzgred, počeo sam da trčim jer sam hteo da “nabijem“ kondiciju, koja mi je potrebna zbog prirode posla (zaboravio si ovu opciju 😉 ) a i da malo smršam, međutim u trčanju sam našao i dodatni benefit, a to je oslobađanje od stresa.
I Run because I can.
I Run because others can’t.
I Run because others need a voice.
I Run in hope that someday others will run with me.
I Run because someday I may need someone to run for me.
Zanimljivo… zašto trčite… ovaj poslednji odgovor preveden uz pomoć gugla na srpski izgleda ovako:
Ja vodim, jer ja mogu.
Ja vodim, jer drugi ne mogu.
Ja vodim zato što drugi treba glas.
Pokreni sam u nadi da će jednog dana drugi radi sa mnom.
Ja vodim, jer jednog dana mogu treba neko da radi za mene.
Zaključak je sledeći: trčanje = vođenje = pokretanje = rad. Mi vas vodimo i pokrećemo u pravom pravcu, a vi radite ono što volite – trčite.
Ima zrno mudrosti u ovom gugl prevodiocu :)))
Ja trčim za to što mogu
Ja trčim za što drugi ne mogu
Ja trčim zato što drugima treba glas
Ja trčim u nadi da će jednog dana drugi trčati samnom
Ja trčim zato što jednog dana će mi možda biti potreban neko ko će trčati za mene.
Pre nekoliko dana sam trčao preko jednog od Beogradskih mostova u pola devet ujutru, sunce mi je bilo u lice , na mp3 plejeru je bila moja pesma a na licu osmeh koji jednostavno nisam mogao da kontrolišem…u grudima neopisiva sreća i zadovoljstvo….. i onda sam stigao na adu a tamo nasmejani ljudi koji mi mašu, zdravo ….. ZATO TRČIM
da bih bolje izgledala gola..ups ili se to ne govori javno..ma kako god,volim da trcim,zivim da bih trcala..genijalni su ljudi trkaci,sve ih vise i vise upoznajem..mislim da je dovoljno razloga..::)))
trčim zato što je trčanje letenje po zemlji.
takođe, trčim uglavnom po centru grada, jer je centar grada moje igralište. moje ulice su moje staze, žardinjere su moje prepone, bare su moje prepreke, igrališta su moje teretane.
Trcim jer se posle trcanja osecam fenomenalno.Dok trcim moj mozak se jednostavno odmara i hrani pozitivnom energijom,naravno oslobadja me i od stresa posle napornog radnog dana.
Evo recimo veceras sam izasla sa drugarom da trcim iako se nisam osecala najbolje,mala prehlada i bol kroz celo telo,ali posle trcanja i tusiranja osecala sam se fenomenalno.
Trcanje je pored voznje bajsem,nesto sto me bas ispunjava i bez cega ne bih mogla da zamislim svoj zivot.
Kako je ovo divan sajt… divne teme… divni komentari… joj sto volim nocu da „visim“ ovde ^_^ Trcim pre svega zbog zdravlja, trcanje je divno..toliko lepih stvari donosi…. svako ko ne voli trcanje i sport uopste pravi ogromnu gresku u zivotu…
Pozdrav svim trkacima i trkacicama!
Bolji sam u krevetu, mogu po sat vremena bez vadjenja :)))))