Imati devojku ili dečka trkača je stvarno zabavno. Odjednom imate sagovornika kome je zanimljivo da priča o intervalima, koji ima savet kako da poboljšate vaš trening, istegne list i tome slično.

Barem u početku, trening postaje mnogo zanimljiviji, jer ne trčite sami, srce vam radosno skakuće jer verujete da će vas partner ubrzati ili makar biti sjajan pejs buddy.

Kako se ova priča dalje razvija zavisi od previše individualnih faktora, ali nauka koja stoji iza trčanja nam daje par zanimljivih uvida koji možda objašnjavaju zašto zajednički treninzi nisu uvek najbolji mogući izbor :)

Šta smo naučili o hormonima?

Hormon odgovoran za kompetativnost, brzinu, fokus je naravno, testosteron. Muškarci ga u stanju odmora u startu imaju 10 puta više. U toku treninga ili trke, kod muškaraca ovaj nivo raste još više. Jer, biološki – cilj je uvek biti prvi.

Kod žena je situacija paradoksalno drugačija. Trening ili trka izazivaju pojačano lučenje oksitocina, koji naučnici pežorativno nazivaju “mazni” hormon. On je vezan za negu, saradnju, empatiju, poverenje. Stvara jake veze između majke i deteta ili zaljubljenih parova.

Društvo može da smanji uticaj koji hormoni vrše na nas, ali i da ga ojača. Ako je društveno poželjno da se takmičimo, testosteron dobija svoju pozornicu, ako je lepo da žene budu mazne … pa – neće im preterano teško pasti.

Trening dakle, evolutivno gledano, budi različite odgovore u muškarcima i ženama. Muškarci bi radije ćutljivo odradili svoj trening i skoncentrisali se da daju svoj maksimum, žene bi delile sve moguće i nemoguće teme. Ova generalizacija je, naravno – samo to.

Lično, češće se osećam kao muškarac u toj priči, i iako cenim kada drugi pričaju, meni je mnogo lakše da tokom treninga ćutim i bavim se svojim disanjem i tempom.

Lakše je u paru … barem za muškarce

Zanimljivo za našu temu je i istraživanje koje je potvrdilo nešto što intuitivno već znamo. Muški ispitanici su na traci trčali pri istom tempu, ali su ih sa strane jednom posmatrali: muškarac, pa žena, treći put niko.

Subjektivni osećaj težine trčanja kod muškaraca je najteži kada ih posmatra drugi muškarac, a najmanji kad ih posmatra žena. Potencijalni razlog je da drugi muškarac budi kompetativnu stranu kod trkača i da čak i kada ne moraju da ubrzaju, osećaju pritisak da to ipak učine. Prisustvo žena, sa druge strane, naizgled umanjuje potrebu da se bude brz. I trening se čini lakšim. Ne znam za vas, ali meni je to je jedan lep argument u prilog trčanja u ženskom društvu.

Kao i u svemu drugome, bitno je da nađete cilj vašem zajedničkom treningu. Da li je to zabava, zajedničko vreme ili zaista radite na brzini. Bržem članu para je naravno, mnogo lakše da uspori svoj uobičajeni tempo zarad sporije polovine, što može doprineti divnim zajedničkim treninzima pod uslovom da nema griže savesti ili prebacivanja.

Par pravila zlata vredih:

  • Poštujte vreme i ritam vašeg partnera
  • Ne pretvarajte trening u trku
  • Usporite ponekada da biste podržali
  • Ne insistirajte uvek na zajedničkom trčanju
  • I naravno, gradite odnos i mimo trčanja

 Kako na vas utiče trčanje u paru?

Devojke: Kada trčim sa drugim trkačima, oni me:

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Dečaci: Kada trčim sa trkačicama, one me:

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

 

Voliš Trčanje.rs? Postani deo naše mreže i uživaj u
trkačkim pogodnostima već za 210 dinara mesečno