Iako verujemo da je većina upoznata sa opštim mestima vezanim za istoriju maratona, nije na odmet da se nekih činjenica podsetimo i u ovom tekstu. Počnimo od početka.

Filipides je “glavni krivac” zašto danas trčimo maratone (a neki i ultra maratone i svašta nešto još). On je bio grčki glasnik koji je istrčao distancu od Maratona (otuda i ime) do Atine kako bi preneo vest o pobedi Grčke nad Persijskim Carstvom, a potom preminuo. Nije poznato koja je distanca u pitanju jer postoje dva puta oko planine Pentelikus, jedan dug oko 40km i drugi oko 35km. Po Herodotu, Filipides je u stvari prvi ultramaratonac jer je zapravo trčao od Atine do Sparte i nazad (480km u oba smera) pozivajući u pomoć. Sve se ovo dešava 490. pne.

Moderna istorija

Prva maratonska trka desila se mnoooogo godina kasnije na prvim modernim letnjim Olimpijskim igrama 1896. godine u Atini. Pobednik prvog maratona bio je Grk Spiridon Luis, sa vremenom od 2 sata, 58 minuta i 50 sekundi (nije loše, zar ne?). Trasu dugu 40km trčalo je tada svega 17 muškaraca, a trebalo je da prođe čitavih 88 godina da maraton postane i ženska disciplina.

Enriketa Basilio, prva žena koja je zapalila Olimpiski plamen, 1968. u Meksiko Sitiju Izvor: www.stumagz.com

Zadržimo se još malo na ovoj temi. Žene su maratone trčale od samog početka ali prvi zabeleženi ženski rezultat od strane IAAFa (Međunarodne asocijacije atletskih federacija) je tek 1926. godine u Londonu, tada je Vajlot Pirsi istrčala maraton za 3 sata, 40 minuta i 22 sekunde. Međutim, prva žena koja je zabeležena da je istrčala standardizovanu maratonsku dužinu od 42 km i 195m je zapravo Mari Luis Ledru, koja je 1918. godine istrčala Pariski maraton (tadašnji Tour de Paris) za 5 sati i 40 minuta (mada je ova dužina zvanično standardizovana od strane IAAFa tek tri godine kasnije, 1921.).

Ovaj feministički osvrt na maraton ne bi bio potpun, a da se ne pomene i velika Katrin Svicer, koja je 1967. pisala istoriju ženskog maratona, trčeći kao prva žena sa oficijalnim brojem na čuvenom Bostonskom maratonu (o kome ćemo malo kasnije). Iako je godinu dana pre nje Bobi Gib ovaj maraton istrčala sa gotovo sat vremena boljim vremenom (bez broja), Katrin će nam ostati upamćena po incidentu koji se desio na samoj trci kada je Džok Sempl, zvaničnik trke, bezuspešno pokušao da joj oduzme BIB koji je dobila prijavivši se pod inicijalima jer ženama nije bio dozvoljen nastup na Bostonskom maratonu.

Izvor: www.gameplan-a.com

Bilo je potrebno još pet godina da se ženama dozvoli takmičenje na ovom prestižnom maratonu (da, to je bilo pre manje od 50 godina).

“Jeste li već čuli da…” se prvi maraton na teritoriji Amerike nije desio u Bostonu?

I pričice na grani znaju da je Bostonski maraton najstariji gradski maraton, koji se svake godine u kontinuitetu održava još od 1897. godine. Boston se tradicionalno trči na “Dan Patriota” (treći ponedeljak u aprilu), praznik koji obeležava početak Američke revolucije.

Trčanje Bostonskog maratona je stvar prestiža, ne možete da se ne osetite važnim ako trčite jedan od šest najvećih svetskih maratona (pored Bostona, Marathon Majors čine još i maratoni u Tokiju, Londonu, Berlinu, Čikagu i Njujorku).

Te davne 1897. godine, na Bostonskom maratonu trčalo je čitavih 15 takmičara, danas ovaj maraton ugosti u proseku oko 30 hiljada trkačica i trkača.

Međutim, da li je Bostonski maraton 1987. prva maratonska trka u Americi? Izgleda da ipak nije. Kako Njujortk Tajms piše, prva trka maratonske dužine u Americi održana je u Njujorku, pola godine pre prvog Bostonskog maratona.

Izvor: www.nytimes.com

19. septembra, 1896. godine, u Bronksu, Atletski klub Nikerboker (Knickerbocker Athletic Club) je, po uzoru na Olimpijske igre, koje su se par meseci pre održale u Atini, organizovao takmičenje sa više sportskih disciplina, a jedna od njih je bio i maraton.

Trideset učesnika startovalo je tog podneva trku za koju se ispostavilo da većina nije bila spremna. Prvih 8km su se svi dobro držali, ali već na polovini trke bilo je tu svega, od kolabiranja do odustajanja dobrog dela učesnika. Uslovi su svakako otežali posao trkačima. Jako sunce i izrovaren put bili su previše za većinu.

Džon Mek Dermot je, sa vremenom od 3 sata, 25 minuta i 55 sekundi, bio prvi pobednik prvog maratona istrčanog na teritoriji Amerike. Šest meseci kasnije, pobedio je i na danas najprestižnijem svetskom maratonu, pogađate, Bostonskom maratonu.

Njujork će čekati 84 godine do osnivanja svog godišnjeg maratona, ipak, ovo je najveći svetski maraton koji je 2017. ugostio čak 98,247 trkačica i trkača. Impresivno, zar ne?

Da li su vas neke činjenice iznenadile i koje? Pišite u komentaru.