Edit: Posle silnih komentara, želeo bih još jednom da iskomuniciram viziju jedne velike i moderne trke, po meri svih nas, koja će u narednim godinama doći.
Voleo bih da svi prihvatimo odgovornost za ono što se desilo, ali i odgovornost i zahvalnost za investiranje u jednu drugačiju trkačku priliku.
I vi koji ste povređeni, šta vi želite? Da li možete da prihvatite da je i 7000 drugih isto to želelo?
Posle Beogradskog maratona, We Run Beograd je druga najveca trka. Očigledno nisu svi partneri u projektu bili spremni da to iznesu…
Šta je izbor: da toga više ne bude, ili da se iduće godine, na osnovu naučenog, organizuje nešto bolje? Šta je izbor, da to ponovo bude trka za 300 trkača, ili da se da mladim ljudima da probaju nešto novo, dobiju opremu i izaberu ono što i mi sami sebi želimo?
Na kraju, budite odgovorni za sebe i za one oko sebe! Sve što žeite da drugi urade za vas, to treba i da kažete. A sve što radite, ili ne radite, vaš je doprinos ovoj situaciji.
Velike trke se stvaraju. Isto kao i ideja da u pasivnoj Srbiji možemo da kreiramo jedan moderan trkački pokret. To je ona vera da će ljudi, ukoliko postoje resursi, izabrati za sebe stvarno najbolje.
Nov zamah u trčanju
We Run Belgrade 2012 okupio je, na jednom mestu, neverovatan broj onih koji su želeli da osete atmosferu trke i naprave prve korake u trčanju. Atletičari i atletičarke, triatlonci i triatlonke, trkači svih tipova, prijatelji, porodice, deca i stari, preko 70 osoba sa invaliditetom, poznati, Olimpijci…
We Run Belgrade je trka, a više trkački spektakl, posle kojeg trčanje dobija jedan neverovatan višak potencijala i jedan zamah na kome treba graditi jedan novi trend trčanja.
Masovna trka sa čipovima, Emir i uživo praćenje njegovog trčanja, veliki video bimovi, sjajan Memedović, Ivanove zagrevanje sa Španovićkom i Šarčevićem, odlična oprema, osveženje, vatromet, Piloti i DJ Sevdah Baby, Najk+ korner u Delta Sitiju sa trakama za trčanje, kids atletik deo, učinili su da trka stvarno bude nešto više od toga i postavi standarde programa kada je u pitanju trkačko dešavanje.
Uloga Trčanje.rs-a u na We Run Belgrade
Aktivacija i animacija trkača i trkačica je glavni zadatak koji je Trčanje.rs da uradio tokom kampanje za We Run Belgrde. U protekla 4 meseca napravili smo Nike+ Run Club kroz čije treninge je prošlo više od 500 ljudi. Vredno smo trenirali, lepo družili i sjajno zabavljali sve to vreme. Redovnim treninzima podstakli smo veliki broj ljudi da krene da se bavi trčanjem ili da svoje trčanje obogati trčanjem u grupi i treninra po programu.
Naša uloga je bila da svojim savetima doprinesemo da sam program bude što kvalitetninji i interesantniji učesnicimacama trke. Zajedno smo uradili grupno zagrevanje i postavili ozvučenje na pola trke. Znamo koliko znači pordšak sa strane i dobra muzika kada se trči na jednom tako dugom pravcu, i da je baš na tom mestu potrebna dodatna motivacija da se nastavi dalje i završi trka. Činjenica je dobru trku pored osnovne organizcije čine i „sitnice“ koje daju dodatnu vrednost trci i čine je drugačijom.
Organizacija i naučene lekcije
Da li je cela ova priča opravdanje za kiks zbog koga je par stotina ljudi ostalo da previše dugo čeka i na kraju ne dođe na red? Da li je ovo opravdanje zbog toga što nije osposobljen sistem koji bi izdržao veći priliv ljudi? Ne, ovo je pokušaj da se zapitamo, da li su organizatori trke stvarno želeli da se desi ono što se desilo? Da li stvarno mislimo da je neko namerno želeo da ne ispoštuje ljude zbog kojih je i pravio trku? Budite uvereni da su lekcije u Najk timu naučene.
Da li smo mi ti da u životu delimo nule za organizaciju i sudimo o tuđim greškama, ili da budemo zahvalni na namerama i prilikama koje nam se ukazuju i koje neko bezuslovno stavlja pred nas?
Zahvalnice u ime Trčanje.rs
Na kraju, želim da se u ime Trčanje.rs zahvalim svima vama koji nas pratite, koji potajno verujete u našu ludačku pozitivnu energiju. Zahvalni smo Joci Memedoviću koji nas je silno hvalio na bini (dođi da treniraš sa nama :), zahvalni smo našim pejserima na 42 treninga na 4 lokacije u Beogradu, Ivanu Radenkoviću koji je kao direktor RRCT, svoje napore uložio da osposobi Nike+ Run Club, Novosađanima, Pančevcima i Šapcu koji su bili domaćini Karavana. I svima vama koji ste tokom ova 4 meseca prošli kroz Nike+ Run Club.
Ono što me uvek ohrabri jeste kada pogledam trenutni problem u vremenskom periodu od 10 godina. Za 10 godina, siguran sam da ćemo zaboraviti na tehničke probleme ove trke, da ćemo oprostiti propuste, a ubeđen sam da će We Run Belgrade 2012 ostati jedan važan korak ka modernoj trkačkoj Srbiji.
Ovo potpisujem kao Veroljub Zmijanac, Predsednik RRCT i www.trcanje.rs, partner kompanije Delta Sport u organizaciji Nike+ Run Club i trke We Run Belgrade.
83 komentara. Leave new
Iskreno, meni je najvece razocaranje bilo ponasanje nasih „olimpijaca“ i „velikih sportista“… skracivanje staze, makar i na obicnoj revijalnoj trci, posebno ako si promoter, moze samo da im sluzi na cast.
Da li je u pitanju samo nekoliko stotina ljudi koji su ostali bez majica? I da li smo mi ti koji treba da delimo 0? I komentar na cilju “ Ona stvarno trči?!!!“
Je l mogu da se vide negde rezultati trke?
mozda bolje da ih ne bude ,ako je chip radio kako treba bojim se da ce koja hiljada ucesnika biti diskvalifikovana zbog kracenja staze,ukljucujuci naravno i mene.
Trkacki pokret se ne pravi preko noci.Majice su trebale da se podele danima ranije u prodavnicama Delta sporta.Na trci bi se tad pojavilo maksimum hiljadu ljudi,onih koji zaista trce i onih koji bi zeleli da potrce.Ovako juce jedini koji su osteceni da ne upotrebim tezu rec su upravo ljudi iz te dve grupe .No bilo je bitnije da par hiljada needukovanih skolaraca koji nikad nisu i nece potrcati naprave predstavu, zaista ne znam za koga.Iskreno muka mi je od te nase namestene masovnosti koja ipak pretpostavljam zbog iskustva koje imam mora da ima neku svrhu.Ta svrha nije sigurno veci broj trkaca ,pa samim tim veca prodaja,pa vise posla za trenere pa mozda i zdravija nacija.Cak ni naznaku i ovakvog pomalo poremecenog rezona ne vidim u onome sto se juce desilo.
Apsolutno tacno. Kao rekreativcu koji nedeljno trci oko 40km, kao nekome ko redovno posecuje polumaratnoske trke po Evropi, ko trci i na +35 i na -10, i ne odustaje u svojoj 46. godini, juce mi se sve zgadilo. Vratio sam se, ali ne kuci nego na Usce, gde sam sa zadovoljstvom uradio svoj 10k trening. Ckerku sam poslao na njen redovan trening koji je htela da preskoci zbog ove trke, a sestricinu poveo sa sobom da zajedno trcimo na Uscu. Za ovakve promocije me zabole od sada pa na dalje. Ja licno mislim da na mlad svet moze samo pozitivno da deluje kada vide matorca da trci i istrci, ali nekima je pod kapom omasovljenja trcanja u sustini bilo vaznije da stvore potencijalne kupce i nista vise. Samo su se malko zaj…. jer se ovdasnji mentalitet se malko razlikuje od njihovih naucenih marketinskih stosova. Pamet u glavu i slusajte one sa iskustvom, ako mislite da napravite nesto pozitivno na duzi rok. Ovako, zaboravice i na vas i na trcanje koliko do sutra.
Meni je trka je bila izuzetna, nadam se da ću dobiti svoj plasman, za uspomenu mi je dovoljan startni broj, dao sam maksimum i sebe sam potpuno ispunio. Voleo bih da i sledeće godine učestvujem i da organizacija bude bolja.
Bahatost ljudi ne bih da komentarišem.
Moj predlog je da se na startu napravi raspored kao na maratonu što postoji prvo maraton, a posle 15 minuta trka zadovoljstva…nešto na tu foru da se napravi…
Očigledno je da treba biti školovan za rad sa velikim masama ljudi, to nije lako i evidentno je da ovi ljudi to ne umeju da organizuju kako treba (jer se znalo da će biti ovoliki broj učesnika).
Mi smo daleko od trkačke Srbije!
Posao koji radite vi iz Trčanje.rs doprinosi razvoju trčanja više nego hiljadu ovakvih trka. Iako ne treniram sa vama pratim vaš sajt s vremena na vreme i preporučujem ga svima i primećujem kako im se menja život! Pun pogodak je da vi samostalno organizujete neku trku! (u nekoj budućnosti)
Milane, ne znam o cemu pricas kad kazes „Posao koji radite vi iz Trčanje.rs doprinosi razvoju trčanja više nego hiljadu ovakvih trka.“ ali ako procitas clanak na tom istom sajtu trcanje.rs https://www.trcanje.rs/vesti/we-run-belgrade-2012-jedan-korak-ka-trkackoj-srbiji/ videces da u potpisu stoji „Ovo potpisujem kao Veroljub Zmijanac, Predsednik RRCT i http://www.trcanje.rs, PARTNER KOMPANIJE DELTA SPORT U ORGANIZCIJI Nike+ Run Club i TRKE WE RUN BELGRADE.“ S obzirom da sam Veroljub kaze da su bili partneri u organizaciji ovog sranja, ne razumem tvoje ushicenje idejom da trcanje.rs ponovo (u nekoj buducnosti) samostalno organizuje ovu trku?!
Svrha ove Najk trke je marketing i promocija Najk brenda, na veoma originalan način, a maska je sport i zdrav život. Nadam se da to svi shvataju, mene lično Najk nikada nije asocirao na sport, već na ono što sport nije. Moj predlog je da oni organizuju neku trku koja će biti promocija trčanja kao sporta i zdravog života (znači ne ovu). Ako ne postanu previše alavi na pare ako im je zaista cilj zdrava nacija neće se baviti samo sobom i sticanjem profita, a velika je razlika i to se jasno vidi.
Voleo bih da trčanje.rs bude na pravom putu i ne bih na njih svaljivao nikakvu krivicu za ovo „sranje“. Nije mi u intresu da ih branim, već samo da budem objektivan.
I opet kažem, meni je bilo ok. Gužvu na početku sam iskoristio da obiđem neke prodavnice, u pet do šest sam se pojavio dole, zalepio broj na svoju majicu i istrčao najbolje vreme na 5km u životu. Po vodu i banane sam morao da idem u Maksi (jer su i VODU odnosili), ali nije mi bio problem.
Da sam toliko želeo tu majicu verovatno bih se tukao sa ostalima da je dobijem. Ne osuđujem te ljude, obećana im je majica i oni je žele, nisu je dobili i jasno je da su revoltirani.
Ja nisam trkač, već ponekad trčim. Na ovu trku sam došao zbog zabave, ali već na početku hiljade tužnih i namrštenih faca je pokazalo da neće biti onako kako sam ja zamislio. Nema veze. 🙂
Sigurno ću doći i sledeće godine!
Znam da ću sada da budem na meti hejtera, ali voleo bih da se svi okrenu malo više ka sebi, a da ovakve propuste zaborave.
Veroljub može da oprosti jer svoj cilj postigao, ali oni koji su sa porodicom došli i iščekivali taj dan a onda ostali bez broja teško da će ubuduće verovati i Veroljubu a kamoli u NIKE.
Super je tekst, sve ovo govori da je kultura trcanja u Srbiji na jako niskom nivou, ali drago mi je sto se ipak nesto desava, sama trka je pokazala da imamo jos puno da ucimo i puno mesta za napredak, kako organizatori tako i mi ucesnici.
Da li je autor ovog teksta uzeo ucese na onoj sramoti od trke kao menadjer nike kampanje ili kao trkac?…ako pise ovaj tekst kao menadjer nike/malim slovima jer ne zasluzuju vise od toga, onda je jasna njegova ideja-da im se oproste sranja koja su nam priredili
Kao trkac jasno i glasno neka kaze sta je video…glad i pomamu na ulicama koja nemaju veza sa trcanjem…
Da li je to baza na koju se treba osloniti za neke akcije osim nike kampanje koja je trajala celo leto i sada se vide rezultati tj pomama i otimacina…Da li to bilo u programu nike kampanje?
Da li je to baza koja zna da trci..
Da li je to baza koja zna da misli…
Kada ce nestati pomama i otimacina finansijja iz sporta za rad visih ciljeva…sto bi neko ovde zeleo da sakrije
Poptisam sam se u tekstu. Kao 4 meseca Nike+ Run Club treninga i kao ispomoć u organizaciji zagrevanje, kao i DJ pulta na sred staze koji je vodio Ivan. To je naš udeo i mnogo mi je žao što nije bio veći.
Glad i pomamu nisam video, video sam ljude koji su želeli da dobiju brojeve, majice i da istrče trku, što nažalost mnogi nisu uspeli da urade.
(Mišiću, nisu rezulltati tih treninga koje smo organizovali otimačina, nego ljudi koji su zajedno sa nama počeli da trče, trenirali i družili se, čim si ti došao vidi šta se desilo :))
p.s. ponekad se stvarno zapitam da li imam reality distortion field
Veroljube, moju pojavu na takvoj trci posle 21 god u triatlonu drugi treba da dozive kao cast sto trcimo zajedno….
I ne zaboravi na ideju sa kojom smo krenuli na pocetku i gde je ko tada bio i koliko je ko znao…
Jeste. Organizacija je bila nula. Mogao bih da navedem desetak propusta, ali kao što autor reče bitna je dobra namera. Biće bolje sledeći put. U to sam uveren. Verovatno ni sledeći put neću biti sve savršeno, ali biće bolje. Potencijal postoji, treba ga iskoristiti.
I da – voleo bih da vidim rezultate.
Pozdrav i vidimo se sledeće godine.
Put do pakla popločan je dobrim namerama, dakle, nije samo „bitna dobra namera“. Šta bi bilo da se ona masa pokrenula, kao što je bilo naznaka u nekim trenucima, i da je bilo mrtvih i ozbiljno polomljenih? Da li bi i onda bila „bitna dobra namera“? Ne, onda bi se ovde raspredale mnoge teorije i „teorije“, i svi bi bili pametni. A pametni su oni koji problem preduprede, a ne oni koji broje mrtve, pa su onda „pametni“.
Ako ne bude niko kažnjen za ugrožavanje zdravlja i života „učesnika“ i učesnika trke, neće biti bolje, samo će biti još dodatnih prilika da neko strada.
Ovo pišem zbog (uzaludne?) nade da će neka kolektivna svest evoluirati u pozitivnom smeru, a, što se mene tiče, ja ću učestvovati samo na trkama koje nemaju ništa besplatno i gde se plaća najmanje 1000 dinara za učestvovanje.
Dakle, ne vidimo se sledeće godine, kao što se ni ove godine nismo videli, jer je trebalo sačuvati živu glavu.
Na kraju, koje to rezultate očekuješ, kada je trčao ko je kuda hteo (bez problema je staza mogla da se skrati za bar 25%, i niko nije sprečavao da pretrčiš prvih 300m i da se posle npr. 6 minuta vratiš u cilj), i kada veliki broj (većina) učesnika/ca nije imao/la čip. Baš me zanima šta bi to moglo da se pročita iz nekog dokumenta koji bi neko objavio kao „rezultat“ sa jučerašnjeg događaja.
Veruj mi, ni jedan pravi trkac se nece pojaviti sledeceg ni bilo kog drugog puta 🙂
Nešto mi nije jasno. Bio sam na jučerašnjem događaju i zgrožen sam organizacijom i celokupnom utiskom („kao trčimo trku koja kao ima neku definisanu stazu, ali mnogi je skraćuju za po 20% ili 40%). Dakle, juče nije bilo skoro ničeg pozitivnog, osim što su oni koji redovnije trče istrčali neku svoju dnevnu ili poludnevnu dozu kilometara, i to ne zbog organizatora, nego zbog sebe. To što meni nije jasno je činjenica da sam gore pročitao tekst u kome nikako ne mogu da prepoznam jučerašnji događaj. Da li su svi tekstovi na ovom sajtu na istom nivou pouzdanosti kada su u pitanju verodostojnosti informacija? Ako želite da vam neko veruje, onda ovakvi tekstovi moraju da budu i afirmativni, ali i da unesu i ozbiljnu kritičku notu opisu celog događaja. Ovo se posebno odnosi na situacija kada imate 10.000 svedoka do to što je napisano u tekstu nije tačno.
Šta nije tačno?
„čipovi, odlična oprema, osveženje, „Gde su bili čipovi, odlična oprema i osveženje? Ja nisam ništa od toga ni video – iskreno, nisam ni video, a da ne kažem da sam bar ono prvo morao da imam. Ostalo nije za pominjanje, jer ostalo je bio vašar, a ne trka. Ako je bila poenta u vašaru, onda je to tako trebalo i formulisati. Ja sam došao da trčim po nekim uobičajenim standardima, ali ništa od toga nije bilo. Samo sam iskorišćen da glumim masu. Ja sam jednostavno besan zato što sam dozvolio da gomila amatera i profitera ugrozi bezbednost mog sina koga sam poveo da bih promovisao trčanje. „We Run Belgrade je trka, a više trkački spektakl, posle kojeg trčanje dobija jedan neverovatan višak potencijala i jedan zamah na kome treba graditi jedan novi trend trčanja.“Ovde ništa nije tačno – ono nije bila trka (trka sa skraćivanjem staze?), nije bio trkački spektakl (ako nije bila trka, onda nije bio ni trkački spektakl), niti će trčanje dobiti bilo kakav zamah. Možda je sve to tako i izgledalo iz VIP lože, ali za nas obične smrtnike ono juče nije bilo to što je opisano u tekstu. „Masovna trka sa čipovima“ – čemu su ovi čipovi služili? Pošto nije uopšte bilo kontrole trčanja po definisanoj stazi, onda bih baš voleo objašnjenje za postojanje čipova, a isto tako bih voleo da vidim šta su to senzori pročitali. Verovatno pobednik ima vreme od 1min35sec, jer se posle prve krivine odmah vratio u cilj, da pokupi nešto besplatno. Ako nije dovoljno, reporučujem za čitanje tekst http://trkac.net/2012/09/17/fremdschamen-we-run-belgrade/. Tu je objavljeno „izvinjenje“ za ovaj „sjajno“ organizovan događaj, i kada uporedim ovaj tekst i preporučeni, ovaj drugi verno opisuje situaciju. Komentari na taj tekst daju dodatna objašnjenja šta sve nije tačno u ovom tekstu. Na kraju, od užasne organizacije onoga od juče, gore je samo opravdavanje haosa. Što se tiče naučene lekcije, lekcije se uče u teoriji, pa se onda malo vežba na manjim primerima, a ne uči se kroz maltretiranje hiljada ljudi. Ipak, ne brinite, sledeće godine će doći samo oni što se grabe za besplatne stvari, a trkači će biti na svojim uobičajenim stazama.
„Masovna trka sa čipovima, Emir i uživo praćenje njegovog trčanja, veliki video bimovi, sjajan Memedović, Ivanove zagrevanje sa Španovićkom i Šarčevićem, odlična oprema, osveženje, vatromet, Piloti i DJ Sevdah Baby, Najk+ korner u Delta Sitiju sa trakama za trčanje, kids atletik deo, učinili su da trka stvarno bude nešto više od toga i postavi standarde programa kada je u pitanju trkačko dešavanje.“
Ja nisam video ni čip ni broj ni odličnu opremu ni osveženje.
Verovatno sam u vreme dok je Memedović bio sjajan i dok je bilo zagrevanje bio u bezličnoj gomili koja je nešto (sada i ne znam šta) čekala (ja skoro 2 sata).
Kada sam istrčao stazu (celu, za razliku od onih koji su grabili šta su mogli da dohvate), odmah sam otišao sa tog mesta za koje je me (od juče) vezuje samo jedno veoma veoma veoma loše iskustvo, pa ostalo nisam ni video.
Dakle, tipična naša posla, za jedne sjajna oprema, sjajno osveženje i sjajno ostalo, a za ostale, ako su sačuvali glavu, onda su dobro prošli – i to su „…postavljeni standardi programa…“. Ako su onim događajem od juče postavljeni bilo kakvi standardi programa, za bilo šta, onda sam ja duboko i neutešno nesrećan.
Možda sam ja bio na nekoj drugoj trci?
Standard programa nije isto što i standard organizacije
Jedina svrha „standarda programa“ može da bude da iz njega proistekne „standard organizacije“, sve ostalo je svođenje cele priče na akademsku raspravu koja nema veze sa realnošću. Posle one katastrofe, naslov teksta nikako ne može da bude „WR2012 – važan korak ka trkačkoj Srbiji”. Šta je tu bilo dobro, da bi donelo nešto još bolje?
Trebali su lepo da napisu ko zavrsi trku ispod npr. 25 minuta dobija majicu, da se u startu otarase kretena koji onda ne bi ni dosli na trku, a onda da je daju svima koji zavrse trku makar im za to trebalo i sat vreme… Moglo bi da se trci normalno, a i svi koji zasluzuju bi dobili majice, i broj i uspomenu…
Nesto se ne secam da je potpisani bio ovako saosecajan i blag prema Beogradskom maratonu koji je klasa za cirkus od juce… Gde su iz teksta denuli okrepa, funkcionalne majice, rezultati, pasta party, redovi u prijavnom centru (kao da se mogu porediti)…? Bice da je u pitanju to sto je i sam ucestvovao u organizaciji i da je shvatio da je mnogo lakse kritikovati nego organizovati nesto kvalitetno… Pogotovu u okolnostima ovakve drzave i grada… Gospodine potpisani, sa ovim tekstom ste se diskreditovali sa svaku buducu kritiku prema bilo kom organizatoru u ovoj zemlji…
Netačno.
Naš stav prema Bg maratonu od 2010. kada smo i počeli saradnju je izrazito prihvatajući i empatičan što je i posledično prouzrokovalo da sijaset loših komentara bude ublaženo kao i da se razumevanje između organizatora i onih koji trče poveća.
Mi svake godine i dalje učestvujemo samostalno u organizaciji Bg maraton,a organizujući edukacije, promociju, pesjmejkere, ugošćujući prijatejle iz Hrvatske, Bugarske, BIH, vođenjem Facebook stranice, okrepne stanice, žurku posle maratona – SVE TO KAO NAŠ DOPRINOS TRKAČKOM POKRETU.
Beogradski maraton nas nažalost još uvek nije prepznao i iskoristio kao značajan resurs – nemamo čak ni baner na njihovom sajtu 🙂
Doprinos trkackom pokretu kojem i sami pripadate i organizovanje ozbiljne manifestacije su dve potpuno razlicite stvari… Ja sa vasim doprinosom trkackom pokretu nemam problema… Cak ga hvalim, smatram ga neophodnim i zelim mu sve najbolje… Problem nastaje onog trenutka kada iz trkackog pokreta krenete u kritiku necije organizacije, a tek kada uzmete nesto u svoje ruke, shvatite da to nije tako kako ste ga kao trkacki pokret zamisljali… Cak i to ne bi bilo strasno da nema ovakvih empaticnih tekstova kada se i sami nadjete u kozi organizatora ili nekoga ko je nekim interesom povezan sa organizacijom, koja je po svim parametrima omanula – dok za druge manifestacije nemate bas tako empatican stav…
Tvrdnja da je to netacno ne stoji jer ono sto sam naveo zamerali ste i zamerate Beogradskom maratonu, dok WRB i Kosutnjak celendzu ne zamerate… Takodje, ono cega ima na BM, a nema kod drugih ne iznosite kao prednost vec se to podrazumeva…
U svakom slucaju, nadam se da sada postoji malo vise razumevanja izmedju trkackog pokreta i organizatora razlicitih manifestacija, a sve u cilju da buduce manifestacije (organizatora i trkackih pokreta) budu na zajednicko zadovoljstvo…
Nikola, molim te da se vratiš na tekstove o Bg maratonu i drugim trkama i vidiš koji mi je stav. Ovako pričaš napamet.
2010 https://www.trcanje.rs/trke/i-bi-maraton/
2011 https://www.trcanje.rs/blog/maraton-prosao-kroz-nas-grad/
2012 https://www.trcanje.rs/klub/beogradski-maraton-iz-ugla-trcanje-rs/
Od 7000 ljudi, ne znam da li je 1000 bilo koji su dosli da bi trcali. Sramota je sto su promoteri, kao i pejseri, skracivali stazu. Za to stvarno nemam komentar. Toliko ljudi se okupilo ne zbog trcanja, nego sto je trka predstavljena bukvalno kao: dodjite na trku, dobicete majicu ; a ne kao: dodjite na trku, ucinite nesto dobro za sebe i kao nagradu cete dobiti majicu. Uzasno je sto nije bila obelezena staza, sto se nije trcalo preko mosta iako je to bilo na zvanicnoj trasi. Ne znam samo kako ne ocekivati bahatost ljudi ako ih mamite majicama na trku kao bikove crvenim maramama? Time ste namamili takav profil ljudi da je onakvo bahato ponasanje sasvim opravdano, jer je dosao zbog majice i sortsa, a ne zbog trke. U tome je problem. Uzasno sam razocarana. Isto tako sam razocarana sto trener nije uzeo brojeve i opremu za clanove kluba, kao na primer sto je to Ogi uradio za clanove svog kluba, nego se trazio dobrovoljac. Odmah sam se prijavila,jer eni nije bilo tesko da stojim i da se guram sa 4 uciteljice koje su se bukvalno za malo pobile sa mnom,jer su dovele celu skolu da „trci“, pa su birale velicine, boje i ostalo, kao na pijaci. Uzela sam papire svih clanova i pokupila brojeve i opremu, u suprotnom, niko iz RRC-a trcanje.rs ne bi trcao trku. Uradila za ljude iz svog kluba, mi smo tim, zar ne? Volela bih da se prodiskutuje o ovome na nekom od narednih treninga.
Već sutra na treningu
cekaj veki, da li je moguce da napises ovakav clanak, kad bukvalno svi ljudi oko tebe imaju drugacija iskustva?
da li zaista smatras da je ok da napises tekst poput ovoga kada su clanovi tvog kluba imali sasvim drugacija iskustva?
da bukvalno svi govore kako je trka bila organizacioni fijasko, a da ti pricas kako je veliki korak ka trkackoj srbiji?
stoji i ona narodna da se prvi macici u vodu bacaju, i da se ova trka po prvi put organizuje i da nije bilo realno ocekivati da sve prodje bez greske, ali reci da ako organizatori nisu zaista zeleli da se desi ono sto se desilo onda ne snose odgovornost je u najmanju ruku naivno, da ne upotrebim neki tezi izraz.
a tvoju izjavu kao trkaci u srbiji, treba da „budemo zahvalni na namerama i prilikama koje nam se ukazuju i koje neko bezuslovno stavlja pred nas“ necu ni komentarisati, samo cu ovde skrenuti paznju na nju, da razmislis jos jednom koliko si lupio.
Šta da ti kažem sem da organizaciju nisam previše komentarisao, ostavio sam to drugima. Isksutvo svo svi imali, pa čak i moja devojka i članovi kluba drugi ljudi koji su čekali u redu.
Sa ljudima koji su u poziciji povređenosti i izneverenih očekivanja ne može baš puno da se priča. Ja ovde govorim o nečemu drugom, ali mnogi to ne mogu da pročitaju. Jebiga.
ti ovde govoris kao neko ko je ucestvovao u ovom fijasku od organizacije i koji imas eku obavezu prema glavnim sponzorima pa verovatno ne zelis da pucas sam sebi u nogu i kazes kako je zaista bilo. to je tvoje pravo i ja ti na tome ne zameram.
ono na cemu ti zameram je to sto pravis ljude budalama i pricas im kako je ovo neki napredak, a u stvari je od ove trke bilo vise stete nego koristi po trcanje u srbiji.
Iz mog ugla, trka ovog tipa je uvek bila I ostace show – marketinski, nikako trkacki. Jos od Samsungovih trka gde je skracivanje staze bilo nemoguce bez plivanja, ovo nisu poduhvati cak ni za ozbiljne rekreativce (o profesionalcima necu ni the govorim) vec za ljude koji „trce“ samo ovu trku u toku godine, ili mozda ni nju.
Razumem disproporciju izmedju teksta na ovom sajtu I onoga sto se zapravo desavalo na Uscu, ali mislim the treba razgraniciti – autor treba the pise ono sto pise na ovom sajtu kako bi animirao ljude koji nisu bili za rekreaciju u predstojecem periodu, iskusni trkaci treba the se posvete svojim treninzima I npr. Sarajevskom polumaratonu koji je bio u ponudi, a organizatori naravno the treba the rade na unapredjenju kvaliteta svojih usluga – iskreno se nadam the se diskusija po tom pitanju odvija jos nekim kanalom osim ovog bloga. Naravno the se to nece desiti jer organizatore retko zanima sam sport, volontere retko sta van striktno radnog zadatka, a 90% „trkaca“ (CAPITAL QUOTES) upravo vise zanima besplatna majica u 2012. godini nego ma sta drugo.
Porucio bih samo jos nekim posetiocima koje prepoznajem u kategoriji u koju I sam upadam the se ne nerviraju zbog lose organizacije nego the budu ponosni na sebe I svoj trud koji ih je izdvojio iz mase – pre svega zbog njih samih. Tako neka I nastave, a iskustvo se stice od trke do trke.
Pozdrav.
ako neko zeli da ide na maraton u Novi Sad,mozemo da se organizujemo,samo da saznamo kada je i da se spremimo da ga kako tako istrcimo!
Cije su nase znojnice !?
Interesantno je kako od novih ideja koje treba da obogate jednu manifestaciju i ulaganja svake vrste moze da se napravi
fiasko i kako se onda sva kreativnost i trud baca u vodu, i prilepi etiketa!
Nase drustvo ce da napravi
civilizacijski skok onda kada svako i kao ucesnik/ca i kao organizator/ka bilo
kog dogadjaja izadje iz uloge zrtve i preuzme odgovornost za svoje postupke i
svoje izbore…ako ste se odlucili da ostanete na licu mesta samo ste dali svoj doprinos uzasu koji opisujete.
Savremeno drustvo ne moze da
funkcionise ukoliko svako od nas kada vidi da nesto ne valja ne ucini najvise
sto moze i da doprinos da to bude bolje! A ako se covek iz sopstvene nemoci izmakne od
svog zadatka ne moze da ocekuje da ce neko drugi da ga uradi umesto…
U nasoj kulturi ocekujemo da nas neko
drugi usreci, da nam neko drugi donese, prinese, organizuje, raskloni…sve sto
je neko drugi uradio za nas samo nam je izmakao sansu da porastemo…zato svi
ste u pravu! jer to sto kazete je samo vase sopstveno ogledalo!
Trazi se doprinos za ono sto je u
zivotu stvarno vazno!
Ja cu samo da kazem, da su ipred mene u guzvi za FAMOZNE majice i sorceve, likovi od 30+ godina, gazili devojcicu, sa ne vise od 7 godina. Bez srama, bez pardona! Devojcica je plakala, a svi su se pravili ludi, dok par zena i ja licno, nismo poceli da dizemo galamu: Sram vas bilo, gazite dete, stoko matora…, prebacite je preko ograde, jebale vas majice!
E to je slika Srbije! Ne trcanje.rs, ne Nike, ne trkaci, koji su manjina, nego takvi ljudi, koji cine veci deo populacije. I koji bi se, da prostite, „Jebali u dupe, ako je nesto za dzabe!“
Molim te bez relativizacije i prebacivanja odgovornosti na „narod“, ili za one koje pominješ kao problematične, na stoku.
Apsolutno su krivi organizatori. Obaveza je onoga koji pozove hiljade ljudi da zna kako da upravlja tim ljudima. Prijavni pult je morao da bude otvoren najmanje 6 sati ranije, sa jasno definisanom kolonom za čekanje na registraciju (masivne ograde sa obe strane na razdaljini od 3 do 4 metara, u dužini od najmanje 300 metara, npr. duž Delta City–ja), i dovoljnim brojem redara i sa bar 20 policajaca, sa npr. tri policijska konja/konjanika. Da vidiš kako bi se napravio red. Stoka se ne edukuje proširivanjem svesti, ubeđivanjem i/ili molbama, nego jasno definisanim pravilima i dovoljnom silom da se pravila sprovedu. Ako ti se baš sve ovo ne sviđa (ili organizatorima), onda je to moglo da bude još kulturnije, da se brojevi i čipovi dele prethodnih 10 dana, u prodavnicama ili na namenskim pultovima (sve to ispred Delat City–ja, sa 10 dana prigodih događanja), bez obaveze da se trči u besplatnoj majci.
Posebna glupost je deljenje bilo čega besplatno pre trke. Moglo je da se kaže da svi koji dođu do cilja (sa jasno definisanom stazom i kontrolom staze), u vremenu do npr. 1h30m (da bi se baš svima dala šansa, npr. i roditeljima sa malom decom), dobijaju majicu, a možda nekih prvih 1000, ili ako su baš hteli 3000, da dobiju i šorc. Kompleti majica i šorcova, po uparenim veličinama su mogli da budu pripremljeni u cilju (sa jasno obeleženim i jakim obezbeđenjem svega toga), i da se svakome ko uđe u cilja da približno odgovarajući komplet (po veličini), bez ikakve mogućnosti probanja i zamene opreme – i ovde bi trebalo organizovati red za čekanje, ali bi to bio mnogo manji problem, jer bi oprema bila pripremljena, a trkači bi se rasporedili u vremenu od najmanje sat vremena, Da ne kažem da bi broj sa 10000 na onom haotičnom startu, pao na oko 2000, jer bi stazu trebalo i pretrčati.
Ako je organizatoru baš trebalo da ima slike sa događaja na kome masa trči u namenskim majicama i šorcevima, onda odaberu neku grupu ljudi, npr. iz klubova koji okupljaju trkače (ja nisam član nijednog kluba, pa nisam lično zainteresovan za ovaj vid dobijanja majice i šorca), pa da oni trče u nekoliko grupa, što bi omogućilo reporterima da urade slike sa trkačima u namenskim majicama.
Eto ti programa (što bi Veroljub rekao „standard programa“) koji funkcioniše – i ljudi bez problema dođu i startuju trku, i dobiju nešto, i ima slika sa trkačima u namenskim majicama. Ceo haos je i bio zbog nekoliko slika trkača sa namenskim majicama – nigde nisam video slike nas koji smo trčali bez namenske majice.
Ja sam sve ovo smislio i napisao u vremenu koliko mi je trebalo da to otkucam (15–tak minuta), ali veliki magovi organizacije, marketinga i menadžerisanja su ovo pripremali verovatno nedeljama, i napravili su katastrofu. Jedino dobro je bilo to što niko nije stradao – bar se nadam da je to tako.
Prema svemu što sam naveo, izveli smo nedvosmisleni dokaz da su organizatori krivi.
Na kraju, Veroljube, ja od tebe nisam dobio besplatnu majicu, ali si ti od mene dobio besplatan „standard programa“, ili „predlog za narednu godinu“. Znam da mi zahvaljuješ, pa ti uzvraćam da mi je drago što sam pomogao u razvoju trkačkog pokreta u Srbiji.
samo da se razumemo, ja nista nisam pokusao da relativizujem. samo da istaknem kakav smo narod. tako nesto se nikad ne bi desilo u nekoj drugoj civilizovanoj zemlji.
ovo je po meni bila cista reklama za nike, ne trka, jako neuspesna. i treba neko da snosi odgovornost za propuste, cak i da se izvini narodu koji je bio tamo. pogledaj im samo stranicu na facebook-u, odgovor na svako pitanje i prozivku je: „Zahvaljujemo se na sugestijama i iskoristićemo ih da sledeće godine svi budemo bolji.“
najveci deo naroda u onoj guzvi su cinila deca iz srednjih i osnovnih skola, te su kao vecina i kreirala ponasanje. ako hoces da pozoves nekoga na odgovornost, onda to pored nike, kao organizatora, moraju da budu i skole kao edukatori i roditelji kao ljudi koji nam usadjuju osnovna moralna nacela. sto nas opet vraca na narod. jadan, bedan i napacen narod srbije, ali ipak narod sa moralno veoma niskim standardima.
sto se tice trcanja.rs, ja licno, jako cenim njihov sajt, redovno ga posecujem i uopste podrzavam ideju celog koncepta.
ali ne i odobravanje celog ovog fijaska, zvanog We Run Belgrade. kapiram celu ideju i budjenje svesti o trcanju, ali ovo nije bilo to.
i nije mi jasno kako na sve negativne komentare i sve sto se izdesavalo, pre i posle trke, kao i cinjenicu da je sama nike organizacija ostala nema i bez objasnjenja, samo trcanje.rs, stiglo da tweet-uje:
„Kada smo pre par godina mastali o velikoj beogradskoj trci mozda smo izmastali #WeRunBgd . Velike trke se stvaraju!“
I
„samo da se razumemo, ja nista nisam pokusao da relativizujem. samo da istaknem kakav smo narod. tako nesto se nikad ne bi desilo u nekoj drugoj civilizovanoj zemlji.“
II
„…ako hoces da pozoves nekoga na odgovornost, onda to pored nike,… kao organizatora, moraju da budu i skole kao edukatori i roditelji kao ljudi koji nam usadjuju osnovna moralna nacela..“
I
Ovako nešto će se desiti u svakoj zemlji ako masu ljudi pustiš sa lanca, a ako dobro organizuješ, onda se ne bi desilo. U nekim normalnim zemljama bi državni organi, po službenoj dužnosti, ispitali šta se dešavalo i kaznili bi odgovorne. A u ovoj našoj zemlji, mi raspravljamo da li je ono tako trebalo ili nije trebalo. Uostalom, iz tih (normalnih?) zemalja dolaze (mahniti) turisti koji se ovde puštaju sa lanca i rade ono što tamo ne mogu.
II
Ponovo bezvezna relativizacija. Problemi se ne rešavaju tako što se krene u svemirska pitanja o školama, roditeljima i traumama iz detinjstva, već organizator napravi okruženje da se masa ne ponaša kao masa, već kao skup pojedinaca. Svaka relativizacija dovodi do ponavljanja grešaka. Kazne za organizatore, sada i odmah, i da vidiš kako sledeći put može da bude dobra organizacija, sa istim obrazovnim, porodičnim i moralnim okruženjem.
I
ja ne znam o kakvim ti lancima pricas? i koliko ja znam, mi idemo preko da pravimo sranja, niko to ne radi ovde. ti si nesto pobrkao. 🙂
i nisam rekao normalne, nego civilizovane. to su dve razlicite stvari.
II
zaista nisam vican organizaciji. i ne znam da li postoji kontrola masa, gde se „rulja“ upravlja da se ponasa kao pojedinac, niti kako se to izvodi.
mada cisto sumnjam da to postoji, ali ako gresim, primi unapred moje izvinjenje.
Biće da se mi ne razumemo zato što ja nigde ne pravim sranja, ni ovde ni u nekoj drugoj sredini. Znači zaključili smo da nisam nešto pobrkao, već sam izgleda naivan, pa mislim da i svi oko mene imaju neki pozitivan stav prema svojoj okolini i ljudima koji ih okružuju, svejedno da li ih poznaje ili ne poznaje, i svejedno da li mu sliče ili su različiti.
Što se tiče kontrole mase, već 25 godina ne idem na fudbalske utakmice, jer nema šta da se vidi, ali kada sam išao da gledam Maradonu na Marakani, onda sam video da četiri policijska konjanika, na konjima od najmanje 2m30cm, mogu veoma lepo da kontrolišu 10–tak hiljada ljudi. Da si samo video kako su tu masu, za 2 minuta, pretvorili u skup pojedinaca, i organizovali u uređenu kolonu, bez ikakvih ograda ili pomoći „pešadije“. Dakle, ako se hoće, onda se može, posebno što na predmetnoj „trci“ i nisu bili neki huligani, već uglavnom obesni klinci koje bi i 10–tak pozornika lako kontrolisalo.
Ovde je glavna poenta diskusije, da se ponovim, da nije dopustivo da se veliča događaj koji je bio potpuni fijasko, i organizaciono (pravljenje nekontrolisane mase, sposobne za stampedo) i sportski (ovo je valjda jasno, ako je trčao ko je gde i kako hteo). Ako nije jasno, pogledaj saopštenje Atletskog saveza Srbije, gde nema pomena da je događaj bio opasan po život, a da je to bio „pravi spektakl koji ce se pamtiti“. Sve dok se problemi guraju pod tepih, srljamo u sve gore „trke“, a kada jednom neko smrtno strada, onda će svi biti pametni. Problemi se rešavaju na vreme, a ne kada proizvedu ozbiljne posledice.
vidis, sad opet dolazimo do onog mog zakljucka, da su ljudi stoka. isto tako se kontrolise krdo krava, na primer. par ljudi, na konjima, sa dugacim stapovima, mlati po masi i tera je na odredjeno ponasanje. 🙂
salu na stranu, nadam se da mi ne zameras na zajebanciji. ti i ja se apsolutno slazemo oko zakljucka, vezanog za trku. FIJASKO!!
samo sto sam ja to malo manje primio k srcu.
iskreno se nadam, da ce sledece godine, to biti prava stvar i da cemo svi ovako postovati, ali recima hvale.
Da li smo mi ti da u životu delimo nule za organizaciju i sudimo o tuđim greškama, ili da budemo zahvalni na namerama i prilikama koje nam se ukazuju i koje neko bezuslovno stavlja pred nas?
Veroljube, ako stvarno hocemo naprad ne mozemo ni da zatvaramo oci i usi i cutimo o onome sto je bilo lose. Put do uspeha je naporan i trnovit. Ne sumnjam u tvoje dobe namere, a ni u namere organizatora. Zaista ste puno toga uradili, jer ovo nije bila samo jedna trka, ovo je bio ceo pokret. Ipak, po mom misljenju, sama organizacija trke bila je ocajna i ona je bacila sve dobre stravi u senku. Kao krava koja da 10 litara mleka a posle sutne kofu i prospe svo mleko. Da se to ne bi ponovo dogodilo i iduce godine treba javno priznati propuste, videti zasto je doslo do njih, ko je odgovoran i vec sada poceti sa pripremanjem sledece trke. Ovako, ako sami sebe lazemo da je sve bilo idealno i kao u bajci, iste ili jos i vece greske ponovice se i naredni put.
Drugari,
Sigurna sam da ste svi ljuti i razočarani, kao i svako ko je bio sa druge strane ograde.
Ali ponovo ne upućujemo kritiku na pravu adresu, već se istresamo na Vekiju, jer je on bio u organizaciji, pa je sigurno njegova krivica. S obzirom da sam puno vas videla oko štanda kluba Trčanje.rs znam da ste videli koliki je prostor i ulogu u organizaciji same trke imao klub. To što su momci organizovali sve aktivnosti koje su prethodile trci i deo zabave na trci je potpuno druga stvar. Ono o čemu Veki piše, a ja čitam u ovom tekstu, je radost da je jedna nova trka organizovana, da je jedan brend stao iza ovakve organizacije na našem području, da je trčanje prepoznato kao sport koji je dovoljno zanimljiv da se uloži ovoliko novca u organizaciju… Vidim ovaj haos kao korak bliže do ozbiljne finansijske i sponzorske podrške Beogradskom maratonu i kao buduću dry fit majicu u prijavnom paketu. I vidim Vekija i ekipu u ozbiljnijem delu organizacije, zato što mogu sa time da se nose. A mogu i da se nose sa ovim drvljem i kamenjem koje ste počeli da bacate pod naletom strasti.
Žao mi je što je sama trka toliko loše organizovana. Žao mi je što ljudi koji su redovno trenirali u Nike klubu i njihovi pejseri nisu imali priliku da zajedno trče, a neki ni da trče uopšte. To su neki propusti u organizaciji o kojima se očigledno nije razmišljalo. Žao mi je što sam morala da vidim promotere trke, naše olimpijske sportiste kako se ponašaju nesportski i krate stazu, dajući tako primer stotinama ljudi za sobom.
Život ide dalje. Zaboravićemo ovaj haos od organizacije, ali dobre stvari će ostati – radnje u kojima ima trkačke opreme, prepoznatljivost trčanja kao sporta koji je zdrav, svima dostupan i zanimljiv da se u njegovo sponzorisanje uloži ozbiljan novac.
Zivot ide dalje.Slovenije zove 🙂
Draga Nevena, adresa uopšte nije pogrešna. Gore se podmeće opis nekog događaja kao uspeh ne znam čega i ne znam koga, a taj događaj je bio totalni neuspeh u svakom smisli. Da se ispravim, postoji i jedan uspeh, a to je činjenica da niko nije stradao (nadam se). Ako se loše stvari ne označe kao loše, onda nema nikakvog izgleda da budu bolje. Gornji tekst je ili napisan pre događaja (onako po želji šta je taj događaj trebao da bude) ili je bezobrazno pristrasno pisan, i predstavlja obmanjivanje svih onih koji događaju nisu prisustvovali. Obmane, pristrasnost, laganje,… ne mogu ništa dobro da donesu. Samo istina i poštena analiza mogu da donesu boljitak.
Dragi Mirko,
priznaj da je fantastična ideja da se neko sjeti da organizuje bilo kakvu trku, pa makar to bio i Delta Sport. Mnoge trke nijesu imale dovoljno finansijskih sredstava da opstanu. Ova ima taj preduslov, pa i uprkos tome što je interes organizatora svakako da proda što više proizvoda koje zastupa. Mislim da je isti slučaj i u Ljubljani, Pragu i ostalim gradovima koji imaju svoju We Run trku. Ajde onda da mi ovu trku odmah u povoju uništimo jer je organizuju Delta Sport u saradnji sa klubom na čijem čelu je Veroljub.
Taj klub je gomili ljudi bio ulaznica u svijet trčanja i vjeruj mi – prepun je fenomenalnih ljudi.
Dalje Mirko, kad si tako revnosan u iznošenju kritika, ajde onda tačku po tačku nama čitaocima iznesi sve što nije valjalo na trci, odnosno kako ti kažeš – iznesi nam „istinu i poštenu analizu“, ali te molim da ispod svake tačke napišeš i svoj predlog kako da se riješe te tačke. Generalno, nijesam vidio da je bilo ko dao neko rešenje za probleme, ali tu ste svi prvi da nagrdite nečije pokušaje. Da li stvarno mislite da su organizatori namjerno htjeli da od svih nas naprave stoku koja se gura za majice? Dajte predloge kako da se riješe neke stvari, ja mogu da garantujem, iako nemam ama baš nikakve dodirne tačke sa organizacijom, da će svaki vaš predlog biti pažljivo pročitan i uzet u obzir.
Ne vidim da se neki komentar ovdje tiče predloga kako da se isprave greške organizacije. Naravno, svi mi smo rođeni organizatori, pa bi to bolje uradili od ostalih. Samo pljujete, kritikujete i iskaljujete svoj bijes.
Da se bolje razumijemo, ja ne nosim dobre utiske sa početka trke, užasavao sam se na scene koje sam vidio, čak sam napravio par snimaka očaja kojem smo prisustvovali.
Dalje, opet se u toj strašnoj trkačkoj „zajednici“ potenciraju podjele… Ja ću sledeće godine doći na trku, da li sam ja lažni trkač? Sad nijesmo pravi trkači jer ćemo otići opet na ovu trku!? Ranije, ako se sjećam dobro, nijesmo bili pravi trkači jer nijesmo išli na neke trke!?
Vašim ponašanjem, bijesom, negativnom energijom koja je prisutna u cjelokupnoj atmosferi oko trčanja, kao i sujetama koje lebde iznad ovih komentara, ste meni i gomili ljudi koje znam, samo ogadili trke. To je ključni doprinos svih vas.
„Dalje Mirko, kad si tako revnosan u iznošenju kritika, ajde onda tačku po tačku nama čitaocima iznesi sve što nije valjalo na trci, odnosno kako ti kažeš – iznesi nam „istinu i poštenu analizu“, ali te molim da ispod svake tačke napišeš i svoj predlog kako da se riješe te tačke. Generalno, nijesam vidio da je bilo ko dao neko rešenje za probleme,…“
Poštovani Boško, mnogo je teško diskutovati sa ljudima koji nešto napišu tek da bi napisali (isto mislim i o onima koji su pozdravili tvoj komentar). Otprilike pola metra iznad ovog tvog komentara (što je verovatno promenljivo, pa se malo potrudi da pronađeš) dao sam veoma detaljan predlog kako treba da izgleda organizacija (odgovor gdinu/gđici acasmc), tako da uopšte ne razumem ovaj tvoj deo koji sam citirao (a i ostale delove gde tražiš „predlog rešenja“). Sve sam napisao, od prijave, preko deljenja besplatne opreme, do pravljenja prigodnih fotografija sa trkačima u trci, sa namenskim majicama. I sve sam to poklonio Veroljubu za dž. Prepustiću tebi da izvedeš zaključak o daljoj verodostojnosti tvoje i tvojih diskusija. Pogledaj moj predlog i napiši mi u odgovoru da li misliš da bi to onda stvarno mogao da bude „trkački spektakl za pamćenje i uživanje“. Ako tvoj odgovor ne bude 100% pozitivan, potrudi se pa doradi predlog, da ne bih ja tebe kritikovao kako samo braniš nešto što je neodbranjivo, a da ti ne nudiš rešenje, osim patetike u delu „Vašim ponašanjem, bijesom, negativnom energijom koja je prisutna u cjelokupnoj atmosferi oko trčanja, kao i sujetama koje lebde iznad ovih komentara, ste meni i gomili ljudi koje znam, samo ogadili trke. To je ključni doprinos svih vas.“
Ako treba najkraće da ponovim šta nije valjalo:
Nije valjalo to što je organizator svojim činjenjem i nečinjenjem, a sve u želji za pribavljanjem materijalnih dobara, moje dete, još neku decu, mene i još neke druge roditelje i one koji to još nisu, a biće jednog dana, poslao u nekontrolisanu masu ljudi, koja je mogla da bude opasna po život.
Ako nije jasno kako ih je poslao u tu masu, onda:
Uslovi za učestvovanje u trci su bili da se poseduje namenska majica sa brojem postavljenim na majicu ispod simbola trke (naglašavam: uslov za učestvovanje je bio posedovanje namenske majice!). Dakle, mi smo samo poštovali ono što je organizator postavio kao uslov, a on je zauzvrat nas doveo u veoma nebezbednu i potencijalno smrtnu opasnost.
Da li smo mi svesnu ušli u nekontrolisanu masu?
Izgleda da jesmo, ali to je na prvi pogled. Svaka nekontrolisana masa se pravi tako što se napravi neki inicijalni neuređeni red ljudi, koji polako raste, i oni u masi i ne primete da su u moru ljudi u kome može i da se strada. Sve to na početku izgleda bezazleno, ali psihologija razmišljanja „da li da čekam opremu koja je uslov za učestvovanje u trci“, „da li da izađem iz te bezvezne gomile“, i „nervoza oko približavanja starta trke, a vi ne ispunjavate uslove za trku“, vas i dalje drži u gomili do trenutka kada bude kasno da se pobegne od stampeda.
Da li sam ja nešto lično kriv?
Jesam. Kriv sam samo za jednu stvar, a to je što sam uopšte došao na događaj na kome organizator obećava besplatno deljenje hiljada komada sportske opreme (i to pre trke). Ja sam ispao veoma glup, i zbog toga se još više ljutim na sebe nego na organizatore, što nisam na vreme shvatio da će biti upravo onako kako je bilo. Stidim se zbog te moje greške, i obećavam da je neću nikada više ponoviti.
Da li treba još nešto reći pa da bar nešto bude jasno?
Ja sam, mislim, dovoljno rekao i neću više pisati na ovu temu. Kome nije jasno, neće mu biti jasnije bilo šta drugo da napišem. Ako se stvari budu gurale pod tepih, onda će biti još ovakvih „trka“, pa kada jednog dana neko strada, setite se mojih komentara… ja ću biti veoma tužan, jer bi takve stvari mogle da se spreče.
A ko je zapravo organizovao trku, i toliko podbacio? Zna li se?
Ljudi, imate na početku teksta moj komentar.
Preuzeo sam odgovornost za vaša izneverena očekivanja, a ne i za deo za koji smo kao tim stvarno bili zaduženi.
Hvala vam na još jednoj prilici da lično rastem, ali i na lekcijama za Trčanje.rs koje smo dobili.
Mene interesuje samo jedno: Kad će Delta sport prestati da nam pljuje u lice kada dođemo u njihovu prodavnicu da kupimo patike. Cena i izbor opreme je katastrofalan. Bezobrazluk kakvog nema nigde u svetu. Svaki onaj ko hvali i podržava njihovo poslovanje je najveći neprijatelj i protivnik razvoju sporta u Srbiji. Neka je na čast i obraz svima onima koji su podržali ovu maskaradu.
ovaj deo koji je naknadno dodat na vest je toliko bezobrazan, da nemam reci.
veroljube, stidi se tog dodatka svakog puta kad se na trkackoj stazi mimoidjes sa nekim drugim trkacem.
Veroljube, citiracu tvoj edit: „Na kraju, budite odgovorni za sebe i za one oko sebe!“. Kakav vrhunac demagogije! Verovatno ste se tim motom rukovodili i vi i drugi partneri u „organizaciji“ trke prepustajuci masu od nekoliko hiljada ucesnika na milost i nemilost slucaju, nepostojecem odgovornom licu, neartikulisanom obezbedjenju i bezobraznim volonterima. Cija je odgovornost sto su deca gazena, gurana, a ceo sport i svi trkaci ponizeni! Zar ces detetu koje je doslo da trci reci da je samo krivo sto je doslo da potrci, da se bavi sportom? Zar je dete krivo sto ga je neko gurao dva sata i gazio, sto je plakalo nemocno, a za sve to vreme nigde nikoga nije bilo da artikulise masu i da spreci da se svo ovo zlo desi? Ako vec kazes da treba da budemo odgovorni za one oko sebe, zasto organizator ne preuzme svoj deo odgovornosti i prizna gresku, izvini se ucesnicima, nego besramno sve sklanja pod tepih i prepravlja sadasnjost u skladu sa svojim sebicnim ciljevima i potrebama?
+1
Ako cemo da teramo mak na konac, zbog one gungule na pocetku, neko bi mogao ladno da tuzi organizatora za ugrozavanje javne bezbednosti. Sine, ako se igrate organizacije, onda ima da snosite i posledice. „Posle j… nema kajanja!“
MIslim da je ovo sto si na kraju dodao još uvredljivije nego onaj prethodni tekst. Ne znam sta mogu da kažem još, I’m speechless…
Veroljube ocekujem da zbog ove tragedije napustis mesto glavno u Trcanju.rs hahahaha
E to je pravi duh!
Posle ovolikog nabeđivanja da je crno ono šta je belo, počeo sam da proveravam i kalendar trka koji je ovaj sajt objavio i na žalost i ostalo prekontrolišem recimo na sajtu „Nacinalnost trkač.
Ja, takodje nisam dobio ni majicu a o šortsu neću ni da pričam. Iz tog razloga, iz protesta, otići ći u ADIDAS prodavnicu, koja je odmah pored NIKE-ove, u Delta City-ju, i kupiću konkurentski komplet. Baš u inat! I predlažem da svi to uradimo organizovano i u određeno vreme da bi protest bio veći. Tako ćemo iskaliti sve svoje frustracije i nezadovoljstvo i pristojno se osvetiti NIKE-u na lošoj organizaciji trke. Videće oni!
Bojim se samo da ne doživimo novu frustraciju kad se ispostavi da u prodavnici nema dovoljno kompleta za sve nas nezadovoljne.
Ovo je jedan od mogućih scenarija, kojeg se niko još nije setio.
Šalu na stranu, možemo da se ljutimo, možda imamo i pravo jer nismo dobili ono što su mnogi dobili za dž. a nisu ni trčali. Prva informacija je bila da će šorts dobiti prvih 2-3 hiljade ljudi koji završe trku. U poslednjem momentu saopštava se da se to, zapravo, odnosi na 2-3 hiljade onih koji se prvi prijave. To je, mislim, inicijalna kapisla loše organizacije. Pojavljuje se neverovatan broj ljudi koji „nije imao vremena“ da se prijavi on-line, ili jeste ali nije dobio odgovor, ili nije „stigao“ da odštampa bar-kod i sl. (Sva sreća što organizator nije delio ulje i šećer!) Dalji tok je ispričan i prepričavan u komentarima i ne bih se time bavio.
Žao mi je Vekija i svih ljudi oko njega koji su sa neverovatnim entuzijazmom organizovali pripreme za trku. 40-tak sjajno organizovanih treninga, vrlo profesionalnih. Ja sam bio na 15-tak poslednih treninga i bio oduševljen. Pejseri su dolazili iz jednog kraja da bi vodili i grupu od 3-5 učesnika na suprotnom kraju grada kao da su bili plaćeni za to. Ivan se pojavljivao svuda i u svako vreme kao da mu je to jedini posao. Svako je napredovao pa čak sam i ja, težak rekreativac, popravio vreme za 5 min skinuo 4-5 kg. A, da, dobio sam i majicu u kojoj sam trčao trku. Kroz taj program je prošlo dosta ljudi. To što su bili redovni na treninzima govori u prilog kvaliteta istih. O tome je Vekijev tekst. Barem ga ja tako razumem. Zato hvala Veki, Ivane, Nina, Nedo, Petre, Srki….(žao mi je ne znam imena svih pejsera ;( )… bili ste sjajni.
Sta vam je ljudi, bilo je proslo je, nije onako kako smo ocekivali ali sad mozemo samo u prazno da pricamo… zivimo u SRBIJI, sta ocekivati??! Idemo dalje, ipak smo mi sportisti 🙂
Ja sam dosao do jednog zanimljivog zakljucka a ne morate se sloziti sa mnom, da kakav je ko komentar ostavio, takav je bio i na trci, a sto rece Veroljub bilo je svega i onog lepog a i onog drugog.
Jel sada mi da zaključimo da si ti rekao da onaj koji kaže da je bilo OK, on je bio OK na „trci“, a oni što se žale da su napravili problem. Možda ti je zaključak i zanimljiv, ali nisi ga izrekao do kraja.
ne ne htedoh samo rec da se, na Swedskom stolu u luksuznim hotelima, zaboravlja na sve principe pravilne ishrane
lepo od Nike sto je dao cipove za 5000ljudi,kako bg maraton ne moze da nabavi 1500 ???
sto se tice te trke,imam nekog iskustva,uvek je bilo tako organizovano haoticno i ubuduce ce biti tako slicno organizovano zato opusteno!
Veroljube, stavio si svoje ime i potpis čime si, čini mi se, „nagrađen“ za sve ostale organizatore, a kako stvari stoje još ćeš „nagrada“ primati.
Meni se na trci pominjane ružne i tužne stvari nisu svidele, pogotovu one koje su moje drugare i poznanike sa staze „oterale“ sa te trke, ali sam i uživao istrčavši tu distancu bez obzira na sve … jednostavno želim da ima više trka u Bgd.
Zbog „ličnog primera“ koji si dao, koji su retkost na ovim prostorima i u ovom vremenu, ja sada, odmah, prvi stavljam svoje ime na spisak/prijavu za sledeću Nike Run trku.
Dakle imaš već 1 trkača, za ostale se sam potrudi. Uradi svoj deo posla i opravdaj poverenje nas koji samo želimo da trčimo trke.
Kao prvo, ne vidim u ovom tekstu da je Veroljub nešto posebno veličao trku. Postavio je stvari onakve kakve jesu – u pitanju je trkački spektakl na kojem je došlo do velikog broja propusta, ali takođe postoji i spremnost da se ti propusti isprave kako bi u narednim godinama ova trka zaista postala istinski doprinos trkačkoj zajednici.
Da, jeste veliki broj ljudi čekao, bilo je gaženja, drskosti i svađa ali istina je da je to i do naše kulture. Ima kritika da su mnogi sekli stazi – to ide njima na čast, sami su sebe prevarili, a ne vas koji ste trčali kompletnu trku. Verujem da ljudi koji posećuju ovaj sajt mogu da u bilo kom momentu istrče 5 km bez problema, tereni za trčanje postoje, tako da ova trka nije neophodna da oborite sopstveni rekord na datoj distanci. Trčite da bi ste pobedili sebe, a ne druge.
Ono što jeste naglašeno i sa pravom veličano su treninzi koji su bili organizovani kao priprema za trku. Bilo ko, ko je bio tamo ne može a da ne kaže koliko su ljudi i atmosfera na njima bili izuzetni. I baš zbog toga ova trka jeste uspeh i doprinos trčanju – jer je tokom priprema za nju okupila gomilu pozitivnih ljudi i ponudila im nešto novo i lepo u generalno letargičnom ostatku sveta. Ja lično sam stekao veliki broj prijatelja u celoj priči i to mi je vrlo dragoceno.
Ono što me čini tužnim u celoj priči, je što vidim ovde trkače koji su odmah „opleli“ po trci i zasuli sajt sarkastičnim i drskim komentarima. Mi NEMAMO veliki broj trka kojima je cilj da proširi trkačku zajednicu. Baš zato, ako ste pravi trkači i ako vam je zaista stalo do trčanja, priđite Veroljubu i ostalim ljudim iz organizacije i kažite im iskreno i prijateljski: „E druže, ne bi bilo loše sledeće godine da…“ Ja znam da ću ja to učiniti sledeći put kad se budemo videli. Ili, ako ste u mogućnosti, priključite se organizaciji sledeće WRB trke, ili neke nove.
Kakvu odgovornost ja imam da prihvatim?Dosao sam na trku i ispostovao sve njene uslove.Zar je tesko reci pogresili smo bice bolje sledece godine? .Ne treba niko nista da radi za mene.Ko organizuje trku duzan je da to uradi po propisanim standarima,sportskim i bezbednosnim..i kraj price ako cemo vec da teramo pricu do kraja.Da definitivno ovakva trka nikom nije potrebna ni sada ni ubuduce.Nije lako organizovati trke,prave se greske ,ali ovakvo odsustvo samokriticnosti je…nemam ni ja reci…
kad je bilo ovo i kad će sledeće?
Svaka čast organizatorima
Procitaj http://trkac.net/2012/09/17/fremdschamen-we-run-belgrade/ , i tekst i komentare, kao i komentare na ovoj stranici, pa nećeš previše da pitaš kada će sledeće.
Najiskrenije, autor gornjeg teksta se malo zaneo u opisu događaja.
Fala ti grome
Sent from my HTC
—– Reply message —–
JA prihvatam odgovornost za sebe i za sve oko sebe prilikom trčanja. Na sledećoj Nike manifestaciji neće biti potrebna bilo kakva organizacija jer ćemo se svi samoorganizovati i preuzimati odgovornost za sebe i za druge tako da nema potrebe za organizatorom. Trasu staze odabraćemo u minut do 12 a šorceve i majce, odgovorno tvrdim, ponećemo od kuće. Tako da se već sada prijavljujem za sledeću Nike trku…
„E druže, ne bi bilo loše sledeće godine da…“ prepustite trku We run belgrade isključivo trkačima koji imaju mogućnosti kako fizičke, mentalne, tako i duhovne da svu odgovornost trke preuzmu na sebe…
i za kraj, pod tepih! skloni se clanak sa naslovne strane sajta. 🙂 bravo, bravo
De ba acasmc popusti malo tita ti,pozitivac si to stoji,ali de malo nagazi na „beogradski maraton“,svi znamo kakav maraton Beograd zaslužuje,,svaki naredni komentar je suvišan….gdje nam je nova urednica,hoćemoo njene tekstovee….
hehe. evo necu vise. 🙂
maraton cu da ocenjujem sledece godine, prosli sam samo trcao, nisam se bavio politikom. 🙂
To acasmc.Ma, siguran sam da svi želimo najbolje kada je trkački pokret u pitanju,i ovi koji su se trudili da organizuju,a i vi koji ste kritikovali,,,sve ide u rok službe….okupljajmo se u što većem broju na budućim trkama
Goore od ovoga ne postoji…Ne mogu da zamislim kako bi se to moglo gore organizovati… Sramota za sve koji su imali bilo kakvu vezu sa organizacijom….
Jos sada neke floskule i demagogija,,,Alo bre, zasrali ste stvar i priznajte to…
Sto je rekao pokojni Paja Vujisic- Ako me terate da jedem govna, u redu, ima da ih jedem. Ali , leba ti, nemoj me terati da govorim da su ukusna….
Da sve je to lepo, ali ne mozemo negirati da je trcanje.rs bio deo *svega toga*. Cega toga?-moze neko da pita…Pa toga da su mnogi nasi trkaci ostali uskraceni za majicu ili i sorc, a da su mnogi dobijali po desetak komada, nosili do kola, pa se opet vracali po nove kolicine. Sada imamo i ponudu-ko zeli da kupi sorc…da kupi majicu…Imaju i sve velicine…Moze i zamena, jer u nedelju je, pazi sad, dobio cetiri sorca, i pet majica, pa bi sada da jos nesto ušićare….Aman ljudi, imam brdo majica sa trka, nije mi majica *baš zapela*, ali se ovde radi o ciganluku ciji je deo kolaca i nas ili vas, to sad noje ni bitno.
Svaki dan organizatora prozivam za majicu, i sta se desava-NISTA. Nema ni izvinjenja, kao *bice bolje drugi put.
Kazes da nisu hteli organizatori *nikoga nista da pitaju*. Pa ako je tako , zasto ste prihvatili da trcanje.rs bude deo tog sramotnog nedeljnog popodneva.?? Prihvatili ste gospodo draga, prihvatili, pa se sada nemojte cuditi sto sta i vi prozvani…..
Srdacan pozdrav
Lepi Zoki
Danas sam dobio mejl od organizatora trke We run 2012. U pitanju su bili rezultati trke. I diskvalifikovan sam! Baš sam se zapitao zašto, a onda sam primetio da je više od pola trkača diskvalifikovano. Da li neko zna šta se desilo? Skraćivanje staze ili neki tehnički problem sa čipovima ili merenjem vremena?
Posle onakve loše organizacije, kao šlag na tortu, dobio sam smehotresne rezultate trke. Iako nisam uspeo od gužve ni da se približim startu i nakon pola sata čekanja, kada sam video kako je to sve sjajno organizovano, okrenuo sam se i otišao, a moj broj kao i čip je završio u kanti za đubre u bloku 70a, u rezultatima piše da sam ja navodno završio trku u vremenu 31:25!