Trkači su pametni ljudi, ne samo zbog činjenice da su se opredelili za najlepši sport, nego i zato što se trčanjem vrši bolja irigacija mozga. Međutim, uprkos dobrom radu mozga, dešava se da trkači nisu najbolje obavešteni o novim otkrićima u oblastima biomehanike, medicine, ishrane, novih tehnologija i svih ostalih čudesa našeg modernog sveta.
#1 Trkači nemaju potrebe da jačaju mišićnu masu.
POGREŠNO. Uobičajeno je da trkači misle kako je povećanje mišićne mase jednako povećanju telesne težine, odnosno smanjenju brzine. Međutim, povećanjem mišićne mase (tegovi, pliometrija…), poboljšava se izdržljivost, ubrzava se period odmaranja i izbegavaju se povrede.
#2 Trčanjem po hladnoći izgori se više kalorija.
TAČNO, ALI… Deluje logično da prilikiom trčanja na niskoj spoljašnoj temperaturi, organizam troši više energije radi zagrevanja. Međutim, naučnici kažu da se to dešava onda kada drhtimo od hladnoće. Znači, ako ste obučeni kako treba (kao da je napolju 8° toplije), drhtaćete i biće vam hladno samo u prvih nekoliko minuta. Potom ćete se osećati lagodno, ali nećete trošiti dodatnu energiju na zagrevanje organizma.
#3 Čovek može da trči tri dana na sopstvenim energetskim rezervam.
TAČNO. Ljudi imaju masnoća u vrednosti od 80 do 100 hiljada kcal, što je dovoljno za hiljadu km trčanja. Posle potrošenog glikogena, organizam koristi masnoće.
#4 Da bi se mršavilo, najbolje je trčati sporo i dugo.
POGREŠNO. Ideja previše lepa da bi bila tačna. Naime, postoji radna zona koja teorijski obezbeđuje da se “izgore” masnoće tokom sporijeg i dužeg trčanja. Organizam poseže za masnoćama, a ne za ugljenim hidratima koji se čuvaju za velike i eksplozivne napore. Međutim, naučnici su utvrdili da je neophodno, treningom, naviknuti i naučiti organizam da to radi.
Potom, oni su, merenjima, utvrdili da organizam troši više masnoća kada je napor 1,4 puta veći od sporog i dugog trčanja, samo zato što se posle takvog napora troši više kiseonika i masnoća u periodu odmaranja i obnavljanja. Određena grupa naučnika smatra da je neophodno varirati napor što organizam tera da upotrebljava masnoće tokom treninga, ali i tokom oporavka.
#5 Što se više trenira (više kilometara, više časova), sve su bolji rezultati.
POGREŠNO. Cilj treninga je da se izvrše promene mišićnog tkiva i kardio-vaskularnog sistema. Da bi do fizioloških promena došlo na pravilan način, neophodan je trening, ali i odmor. Naime, organizam sanira mikro-oštećenja u periodu izmedju treninga. Ako se pojavi neravnoteža između napora i odmora, organizam neće uspeti da se fiziološki promeni, te nećete napredovati i povećaćete mogućnost povređivanja. Umesto gomilanja kilometara, neophodno je da vam trening bude najvišeg mogućeg kvaliteta, a odmor dovoljan za dobar oporavak.
#6 Neophodno je raditi istezanja pre trčanja.
POGREŠNO. Kontroverzna tema koja je, prema istraživanjima u zadnjih nekoliko godina, postala još kontroverznija. Naime, merenja i istraživanja su pokazala da istezanja pre trčanja ne smanjuju procenat povreda, nego umanjuje mišićnu snagu, brzinu i reakcije, što može da dovode i do povreda. Zato, umesto istezanja možete da radite zagrevanje kroz niz dinamičnih vežbi.
#7 Pasta-party uoči trke nije neophodna.
TAČNO. Za napore manje od dva časa, “carbo loading” nije neophodan. Međutim, za duže trke “carbo loading” ne sme da se svede na preobilnu večeru pre trke. Neophodno je da se u organizam unese dovoljno ugljenih hidrata tokom zadnje nedelje uoči trke. Istovremeno, da bi se izbegli stomačni problemi, dobro je, u tom periodu, smanjiti količinu povrća i sva eksperimentisanja sa hranom.
#8 Trčanje je loše za kolena.
POGREŠNO. Brojne naučne studije pokazale su da trčanje ne oštećuje kolena. Naprotiv, organizam se trudi da, zbog mikro-povreda, ojača hrskavicu, tako da vaša kolena, usled trčanja, bivaju sve jača.
#9 Trčanjem se smanjuje problem osteoporoze.
TAČNO. Osteoporoza ili smanjivanje mineralne gustine kostiju, može da se uspori trčanjem. Naime, naučnici sa američkog univerziteta u Misuriju, dokazali su da sportovi u kojima dolazi do jakih udara, deluju povoljno u borbi protiv osteoporoze. Organizam reaguje na mikro-oštećenja i neprekidno poboljšava gustinu kostiju kao odgovor na repetitvni napor.
#10 Ljudskom telu je mirovanje najprirodnije stanje.
POGREŠNO. Evolutivnim prilagođavanjima, ljudsko telo se, u biomehaničkom pogledu, usavršilo za kretanje. Zato su ležanje, sedenje ili stajanje, manje prirodni od hodanja i trčanja.
#11 Trčanje produžuje život.
TAČNO. Naučnici sa stenfordskog univerziteta su od 1984. godine pratili grupu od hiljadu osoba, dobrog zdravlja i starijih od 50 godina. Posle 19 godina ustanovili su da je u grupi netrkača umrlo njih 34 %. U grupi trkača umrlo je 15 %. Trkači su, u proseku, trčali 4 časa na početku istraživanja i 76 minuta na kraju istraživanja.
#12 Najbolji način da se trči na pokretnoj traci jeste da se ona podesi na 1 % nagiba.
POGREŠNO. Engleski biomehaničar Endrju Džons je izračunao da je nagib zanimljiv samo za trkače koji imaju brzinu veću od 4min 46sec po km. Za sve ostale je bolje da ostave traku u horiznotali. Naravno, ne treba zaboraviti da trčanje na traci unosi monotoniju u treninge i može da dovede do dosade i gubitka motivacije. Zato je najbolje kombinovati traku i izlaske u prirodu ili na atletsku stazu.
#13 Neophodno je dobro razgaziti patike da bi se u njima dobro osećali.
POGREŠNO. U patikama trebate da se osećate dobro već dok ih probate u radnji. Ako vam stežu prste, neprirodno izdižu stopalo, pritiskaju Ahilovu tetivu ili daju opšti neugodan osećaj, taj model nije za vas.
#14 Da bi ste se pobedili, morate da trčite u opremi crvene boje.
POSTOJE INDIKACIJE DA JE TAČNO. Amerikanci su 2010. godine analizirali gomilu fotografija koje prikazuju pobednike maratona i polumaratona i ustanovili da je većina pobednika imala na sebi opremu crvene boje.
Zato, u ovoj trkačkoj godini, želim vam što više opreme crvene boje, što više poboljšanja i, najvažnije, što više trkačkog zadovoljstva (pa, zbog toga i trčimo).
3 komentara. Leave new
Pozdrav Corneliuse… Kao i obicno, zanimljiv tekst. Posebno je zanimljiva poslednja stavka vezana za zavisnost uspesnosti od „crvenila“ trkacke opreme. Prvo sam se nasmejao, a trenutak kasnije poceo da razmisljam o kupovini crvenih patika (za pocetak)…
Meni je interesantna tema vezana za postizanje boljih rezultata… Vec godinama trcim polumaratone, a od ove godine sam upisan i u maratonce (uskoro cu svratiti i do Vas, na maraton u Parizu ukoliko ga ne otkazu zbog novonastalih desavanja…). Nikako da ostvarim na polumaratonu vreme koje je znacajno bolje od 1:45 (najbolje do sada 1:43:13). Strucnjaci kazu – intervalni treninzi su kljuc, dok iz mog iskustva izgleda da bolja vremena dolaze posle iskljucivo tempo treninga (12 km oko 4:50 2-3 puta nedeljno + 21 km 5:10-5:20 jednom nedeljno).
Interesantno bi mi bilo da cujem Vas komentar na sve ovo, kao i Vasa iskustva…
Puno pozdrava od Goshe!
Do boljih rezultate se stize povecanjem broja nedeljnih treninga. Sa dva se postizu rezultati bez gledanja na hronometar. Tri je minimum, a cetiri do pet su optimum za rekreativce. Treninzi moraju da imaju strukturu (mikro i mezo), a za napredovanje je neophodno raditi trening maksimalne aerobne brzine (izmereno Kuperovim testom), laktatni prag i aerobni trening izdržljivosti. Obavezno uvesti deonice od 1′ do 3′ (serije od 10 do 20), cime se povecava brzina.
Raditi vezbe za snagu – izometrijska stolica za kvadricepse i razlicite vezbe za trbusne misice. Veca snaga u kvadricepsima i bolje drzanje tela omogucavaju vecu brzinu.
Treninzi ne trebaju da traju preterano dugo, ali moraju da se rade na najkvalitetnijem mogucem nivou. Potom, odmor je vazan koliko i trening, jer se fizioloske promene desavaju u tim trenucima.
Vazna je i higijena zivota – dovoljno spavanja, pravilna ishrana, dobro hidriranje, nikakva upotreba narkotika i duvana, a jedna casa alkohola dnevno je maksimum.
Sto se tice pariskog maratona, nece biti nikakvih promena. Psihoza je vec opala, a do aprila ima jos dosta vremena.
Hvala puno na brzom odgovoru. Probacu ponovo…
Ustalio sam rutinu trcanja svako drugo jutro (to sa sobom povlaci manjak sna, ali drugacija varijanta u mom zivotu ne postoji…), prilicno rano, pre odlaska na posao (tema jednog Vaseg clanka – trcanje na prazan stomak), i nakon sto sam uveo intervalne treninge, na zadnjem savskom polumaratonu sam imao oko minut slabije vreme nego prethodne godine kada sam u pripremnom periodu trcao iskljucivo tempo treninge (+ vikend duzine). Pokusavao sam sa 1km deonicama, i sa fartlek trcanjem. Ocekivao sam poboljsanje, ali jednostavno nije ga bilo.
Inace, bavili ste se istinom/zabludom da trcanje produzava zivot… Pre neki dan sam naleteo na povezan clanak, vrlo interesantan, koji na neki nacin potvrdjuje ovde iznete stavove:
http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2015&mm=01&nav_id=948136
Pozdrav!